Списак суверених држава и зависних територија у Африци

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Списак држава у Африци)

Ово је списак суверених држава и зависних територија у Африци. Она укључује међународно признате државе, државе са ограниченим признањем, као и територије које припадају другим афричким и неафричким државама. Листа садржи 54 суверене држава и 10 зависних територија.

Малта и делови Француске, Италије, Португала и Шпаније налазе се на Афричкој континенталној плочи. Неки од њих су знатно ближе Африци него континенталној Европи, али политички се сматрају делом Европе. Слично томе, острво Сокотра се такође налази на Афричком платоу и много је ближе Африци, али је политички део азијске државе Јемен. Египат, без обзира на део територије који прелази у Азију преко Синајског полуострва, је афричка држава.

Независне државе[уреди | уреди извор]

Признате државе[уреди | уреди извор]

Следећих 54 потпуности признатих држава су чланице Уједињених нација[1] и Афричке уније.[2][3][4]

* = Чланство у Афричкој унији суспендовано[n 1]
Застава Мапа Скраћени назив државе Пун назив државе Главни град Број становника[a][b]
[5]
Површина[a][b]
[6]
Алжир Народна Демократска Република Алжир Алжир 42.008.054 2.381.740 km²
Ангола Република Ангола Луанда 30.774.205 1.246.700 km²
Бенин Република Бенин Порто Ново 11.485.674 112.622 km²
Боцвана Република Боцвана Габороне 2.333.201 581.726 km²
Буркина Фасо Буркина Фасо Уагадугу 19.751.651 274.000 km²
Бурунди Република Бурунди Буџумбура 11.216.450 27.830 km²
Камерун Република Камерун Јаунде 24.678.234 475.442 km²
Зеленортска Острва Република Зеленортска Острва Праја 553.335 4.033 km²
Централноафричка Република* Централноафричка Република Банги 4.737.423 622.984 km²
Чад Република Чад Нџамена 15.353.184 1.284.000 km²
Комори Савез Комора Морони 832.347 2.235 km²
ДР Конго[n 2] Демократска Република Конго Киншаса 84.004.989 2.344.858 km²
Република Конго[n 3] Република Конго Бразавил 5.399.895 342.000 km²
Џибути Република Џибути Џибути 971.408 23.200 km²
Египат Арапска Република Египат[n 4] Каиро 99.375.741 1.001.449 km²
Екваторијална Гвинеја Република Екваторијална Гвинеја Малабо[n 5] 1.313.894 28.051 km²
Еритреја Држава Еритреја Асмара 5.187.948 117.600 km²
Етиопија Савезна Демократска Република Етиопија Адис Абеба 107.534.882 1.104.300 km²
Габон Габонска Република Либервил 2.067.561 267.668 km²
Гамбија Република Гамбија Банџул 2.163.765 10.380 km²
Гана Република Гана Акра 29.463.643 238.534 km²
Гвинеја[n 6] Република Гвинеја Конакри 13.052.608 245.857 km²
Гвинеја Бисао Република Гвинеја Бисао Бисао 1.907.268 36.125 km²
Обала Слоноваче Република Обала Слоноваче Јамусукро 24.905.843 322.460 km²
Кенија Република Кенија Најроби 50.950.879 580.367 km²
Лесото Краљевина Лесото Масеру 2.263.010 30.355 km²
Либерија Република Либерија Монровија 4.853.516 111.369 km²
Либија Држава Либија Триполи 6.470.956 1.759.540 km²
Мадагаскар Република Мадагаскар Антананариво 26.262.810 587.041 km²
Малави Република Малави Лилонгве 19.164.728 118.484 km²
Мали Република Мали Бамако 19.107.706 1.240.192 km²
Мауританија Исламска Република Мауританија Нуакшот 4.540.068 1.030.700 km²
Маурицијус Република Маурицијус Порт Луј 1.268.315 2.040 km²
Мароко Краљевина Мароко Рабат 36.191.805 446.550 km² без спорних територија; 710.850 km² са територијом Западне Сахаре под мароканском управом (територију потражује Сахарска Арапска Демократска Република).
Мозамбик Република Мозамбик Мапуто 30.528.673 801.590 km²
Намибија Република Намибија Виндхук 2.587.801 825.418 km²
Нигер Република Нигер Нијамеј 22.311.375 1.267.000 km²
Нигерија Савезна Република Нигерија Абуџа 195.875.237 923.768 km²
Руанда Република Руанда Кигали 12.501.156 26.798 km²
Сао Томе и Принципе Демократска Република Сао Томе и Принципе Сао Томе 208.818 964 km²
Сенегал Република Сенегал Дакар 16.294.270 196.723 km²
Сејшели Република Сејшели Викторија 95.235 451 km²
Сијера Леоне Република Сијера Леоне Фритаун 7.719.729 71.740 km²
Сомалија Савезна Република Сомалија Могадиш 15.181.925 637.657 km²
Јужна Африка Јужноафричка Република Блумфонтејн (судска власт), Кејптаун

(законодавна),
Преторија (извршна)

57.398.421 1.221.037 km²
Јужни Судан Република Јужни Судан Џуба 12.919.053 644.329 km²
Судан Република Судан Картум 41.511.526 1.861.484 km²
Есватини[n 7] Краљевина Есватини Лобамба

(седиште монарха и законодавство)
Мбанане

(администрација)

1.391.385 17.364 km²
Танзанија Уједињена Република Танзанија Додома

(званично)

Дар ес Салам

(де факто)

59.091.392 945.203 km²
Того Тоголешка Република Ломе 7.990.926 56.785 km²
Тунис Тунишанска Република Тунис 11.659.174 163.610 km²
Уганда Република Уганда Кампала 44.270.563 236.040 km²
Замбија Република Замбија Лусака 17.609.178 752.614 km²
Зимбабве Република Зимбабве Хараре 16.913.261 390.757 km²

Непризнате државе[уреди | уреди извор]

Државе које следе су успостављене у Африци као независне, али су остале без званичног признања и нису чланице Уједињених нација. Сахарска Арапска Демократска Република је, међутим, чланица Афричке уније.

Застава Мапа Скраћени назив државе Пун назив државе Статус Главни град Број становника Површина
Сахарска Република Сахарска Арапска Демократска Република[n 8] Мароко је сматра својом најјужнијом провинцијом. Призната од стране Афричке уније и 47 држава чланица УН. Ел Ајун 266.000 267.405 km²
Сомалиленд Република Сомалиленд Држава у оквиру федералних региона Сомалије.[7] Не признаје је ниједна држава чланица УН.[8][9] Харгеиса 4.000.000 137.600 km²

Несуверене територије[уреди | уреди извор]

Тренутно постоји десет зависних територија у Африци. Све територије се налазе на обалама континента или су острва.

Зависне територије[уреди | уреди извор]

Списак садржи територије којима се политички управља као спољним територијама државе.

Застава Мапа Скраћени назив територије Пун назив територије Статус Главни град Број становника Површина
Француске јужне и антарктичке земље Француске јужне и антарктичке земље[n 9] Француска прекоморска територија. Сен Пјер Нема сталног становништва[10] 3.860 km²
Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња Британска прекоморска територија Џејмстаун 5.661 420 km²

Друга подручја[уреди | уреди извор]

Овај списак садржи територије којима се управља као инкорпорираним деловима неафричке државе.

Застава Мапа Скраћени назив територије Пун назив територије Статус Главни град Број становника Површина
Канарска Острва Канарска Острва Шпанска аутономна покрајина Санта Круз де Тенерифе и Лас Палмас де Гран Канарија 2.205.247 7.447 km²
Сеута Аутономни град Сеута Шпански аутономни град Сеута 76.861 28 km²
Мадеира Аутономни регион Мадеира Португалски аутономни регион Фуншал 267.785 828 km²
Мајот Департман Мајот Француски прекоморски департман Мамудзу 186.452 374 km²
Мелиља Аутономни град Мелиља Шпански аутономни град Мелиља 72.000 20 km²
Места суверенитета Шпанске суверене територије Шпанске прекоморске територије нема 74 0,59 km²
Реинион Реинион острво Француски прекоморски регион Сен Дени 793.000 2.512 km²
Пелагијска острва Пелагијска острва Италијанска територија Лампедуза и Линоза 6.304 214 km²

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Централноафричкој Републици је суспендовано чланство у Афричкој унији од 25. марта 2013. године због сукоба у тој земљи.
  2. ^ Такође позната под именом Конго-Киншаса.
  3. ^ Такође позната под именом Конго-Бразавил.
  4. ^ Неки делови египатске територије се могу сматрати делом Азије или Африке.
  5. ^ Сиудад Де Ла Паз (Град Мира) је будући главни град Екваторијалне Гвинеје, који је тренутно у изградњи.
  6. ^ Такође позната под именом Гвинеја-Конакри како би се разликовала од суседне Гвинеје-Бисао.
  7. ^ На педесетогодишњицу од стицања независности Свазиленда, краљ Мсвати III 19. априла 2018. године променио је име државе из Свазиленд односно Краљевина Свазиленд у Есватини односно Краљевина Есватини. Ново име „Есватини” означава „земљу народа Свази” на свази језику, а делимично је и намерно измењено како би се избегла забуна око сличности са именом државе Швајцарска. Било како било, опште име Свазиленд се и даље користи на енглеском језику.
  8. ^ Заузима део територије Западне Сахаре, коју оспорава Мароко.
  9. ^ Једино се Расејана острва у Индијском океану сматрају делом афричког континента. Остала четири дистрикта леже ван континенталне плоче у Индијском океану или Антарктику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Member States”. United Nations. Приступљено 28. 7. 2011. 
  2. ^ „Member States”. African Union. Архивирано из оригинала 9. 1. 2015. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  3. ^ „African Union Welcomes South Sudan as the 54th Member State of the Union”. StarAfrica.com. 27. 7. 2011. Архивирано из оригинала 23. 12. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2011. 
  4. ^ „African Union suspends Central African Republic after coup”. Los Angeles Times. 25. 3. 2013. Приступљено 14. 3. 2015. 
  5. ^ „Country Comparison :: Population”. CIA. јул 2012. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2012. 
  6. ^ „Field Listing :: Area”. CIA. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 7. 8. 2011. 
  7. ^ „The Transitional Federal Charter of the Somali Republic” (PDF). University of Pretoria. 1. 2. 2004. Архивирано из оригинала 18. 12. 2008. г. Приступљено 2. 2. 2010.  "The Somali Republic shall have the following boundaries. (a) North; Gulf of Aden. (b) North West; Djibouti. (c) West; Ethiopia. (d) South south-west; Kenya. (e) East; Indian Ocean."
  8. ^ Lacey, Marc (5 June 2006). The Signs Say Somaliland, but the World Says Somalia. The New York Times. Приступљено 2010-05-25.
  9. ^ „UN in Action: Reforming Somaliland's Judiciary” (PDF). Приступљено 29. 5. 2012. 
  10. ^ „French Southern and Antarctic Lands”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 5. 10. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]