Списак највиших зграда у Хрватској

С Википедије, слободне енциклопедије
Пословни центар Стројарска, тренутно највиша зграда у Хрватској.

Већина највиших зграда у Хрватској налази се у Загребу. Тренутно највиша зграда јесте Пословни центар Стројарска, висока 96.15 m. Највиша грађевина је 340 метара висок оџак Термоелектране Пломин у Истри.

40 гoдинa највиши облакодери y Хрватској, Typнић - Pијeкa, 15 caнтимeтpa нижи oд зaгpeбaчкoг 'тaкмaцa'

Највише зграде[уреди | уреди извор]

Овај попис садржава 47 места постојећиx грађевинa у Хрватској oд 50 метара и више, од тога по 6 мecтa у Ријеци ca 13 oблaкoдepa 5 у Сплиту, 3 у Осијеку, једна у Шибенику, а остале се налазе у Загребу.

  Највише зграде у Хрватској по завршетку
Загрепчанка, четврта највиша зграда у Хрватској
Цибонин торањ у Загребу
Дpyги највиши стамбени облакодери у Хрватској, Pacтчинe -Pијeкa

Списак највиших зграда у Хрватској. У списку наведене су само зграде чија је изградња завршена.

Име Место Висина (м) Спратови Година Напомене
1. Пословни центар Стројарска Загреб 96.15 25 2015. Највиши облакодер у Хрватској[1]
2. Ф. Чандека 23а и 23 б[2] Ријека 96 28+2 1975. Највиши стамбени облакодери у Хрватској
3. Јуротауер Загреб 96 26 2006. Седиште Загребачке берзе и трeћи највиши облакодер у Хрватској.[3]
4. Загрепчанка [3] Загреб 95 27 1976.
5. Цибонин торањ Загреб 92 25 1987. Седиште Агрокора.[3]
6. Загребтауер [3] Загреб 82 22 2006.
7. Скај офис тауер Загреб 81 22[4] 2012.
8. Расточине Ш1—Ш5 Ријека 80 P+25/26 1973. Пет стамбених облакодера близанаца
9. Присавље 6—12[3] Загреб 73 25 1974.
10. Трешњевачка љепотица Загреб 73 24 1969.
11. Браће Домани 2—8[3] Загреб 73 21 1975.
12. Oблакодер Jyгoлиниje Pијекa 71 П+5+16 1975. Cтaмбeнo-пocлoвни
13. Панорама Хотел Загреб 70 20 1971.
14. Ричтерови облакодери Загреб 70 20 1968. Познати и као Ракете
15. Koзaлa 1-3 Pијекa 69 П+21 1969. Tpи cтaмбeнa близанца Aлe Cтeлe
16. Topaњ Вyлкaн[5] Pијeкa 68 21 1972. Cтамбени облакодер фaбpикe Byлкaн
17. НОТО торањ Загреб 68 16 2004. Седиште Хрватског телекома
18.. ОРА Трстеник 5 Сплит 67 18 2018. Стамбени облакодер
19. Вјесников облакодер [3] Загреб 67 16 1972. Други[6] новинарски небодер у Хрватској[7]
20. Илички облакодер Загреб 67 18 1958.
21. Вестин Хотел Загреб Загреб 65 17 2009.
22. Еуродом Осијек Осијек 65 14 2009.
23. Green Gold Tower Загреб 64 17[8] 2011.[9]
24. Таувер центар Ријека Ријека 63 17 2007.
25. Хотел Осијек [10] Осијек 62 16 1977.
26. ПОС Кила (7 зграда) Сплит 60 14 2017. Стамбени комплекс
27. Четверолист Осијек 60 18 1973. Стамбена зграда
28. Мамутица Загреб 60 19 1974.
29. Зграда PTB Зг (ХРТ-а) Загреб 60 6 1975.
30. Кромсов облакодер [3] Загреб 59 15 1989.
31. Индустроградња Загреб 56 15
32. Westgate tower A Сплит 12 2016. ОТП банка Хрватска д.д. Сплит
33. Стамбени торањ Спинут Сплит 55 18 1977.
34. Супер Адрија Загреб 53 14 1973. Стамбена зграда у Сигету
35. Иблеров облакодер Загреб 51 14 1958.
36. Avenue Mall Загреб 51 14 2005.
37. Облакодер у Задарској ул. Загреб 51 14
38. Котекс Сплит 50 13 1974.
39. Факултет технике и рачунарства Загреб 50 12 1963.[11]
40. Небодер Еурохерца Загреб 50 14 1998.
41. Јуротауер II Загреб 50 14 2008.
42. Кончаров облакодер Загреб 50 12
43. Облакодер ФСБ-а Загреб 50 12
44. Облакодер Плинаре Загреб 50 11
45. ТЕЖ-ов облакодер Загреб 50 10 1936.[12]
46. Алеја Помораца Загреб 50 17 1968.
47. Облакодер у Босанској ул. Шибеник 50 17

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.vecernji.hr/zg-vijesti/zavrsena-gradnja-najveceg-nebodera-u-hrvatskoj-971063
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 09. 04. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж http://www.emporis.com/en/wm/ci/bu/sk/li/?id=100715&bt=5&ht=2&sro=0
  4. ^ "Tehnička specifikacija" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2011).
  5. ^ „Vulkan | RIJEKA | stambeni neboder, 21 kat (68m)”. SkyscraperCity Forum (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-07. 
  6. ^ Prvi novinarski oblakoder je od Novog Lista, Rijeka iz 1963. https://www.formula1-dictionary.net/rijeka_povijest_1950-1975.html
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г. Приступљено 09. 04. 2020. 
  8. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 09. 04. 2020. 
  9. ^ http://www.kastel-zagreb.hr/projekt/broj_projekta-37-green-gold-project
  10. ^ http://www.emporis.com/en/wm/ci/bu/?id=100718
  11. ^ Povijest FER-a fer.unizg.hr
  12. ^ http://www.tez.hr/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]