Средњево
Средњево | |
|---|---|
_016.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Велико Градиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  468 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 25″ С; 21° 29′ 13″ И / 44.640333° С; 21.486833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 93 m |
.svg)  Средњево Средњево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 12253 |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Средњево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 468 становника.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Средњево је настало на први дан Ускрса 1346. године у долини реке Пек (река). Постојала су два насеља, на северу Рувенац а на југу Добридол,на удаљености од по један километар од раскрснице на којој се данас налази насеље. У 14.веку куга је скоро уништила оба насеља. Људи који су преживели,направили су ново насеље. Тако је настало село са именом Средње, а касније Средњево.Под владавином турског царства,свака кућа је пописана. То је значило да је једна кућа-једно домаћинство-једна пореска глава,тако је убиран порез-харач. Тада је Средњево које је постојало 112 година припадало управи Среза Рамског.
Време од 1820. до 1940. године[уреди | уреди извор]
Време од 120 година. У свакој окупацији једне земље,на власти је неко из народа.
Власт[уреди | уреди извор]
Вујица Рајчић је по вољи народа добио мандат за председника села: Средњево , Камијево и Чешљева Бара . Један податак говори да је у Средњеву, у приватној кући Милоша Четовође отворена школа 1871. године. Први учитељ био је Алекса Цветковић из Велико Градиште. Школа је радила годину дана. Вујица Рајчић иако у поодмаклим годинама, постиже сагласност истомишљеника и почиње изградњу нове школе. Плац за нову школу поклања средњевски трговац Недељко Трифуновић.
Председници средњевске општине 1860-1941[уреди | уреди извор]
Вујица Рајчић –председник у два мандата и народни посланик, Недељко Трифуновић-трговац, Милосав Богић, Јован Марић, Перча Г. Недељковић, Илија Стојановић, Милорад Стојковић, Драгутин Мишић, Урош Стојановић, Драгутин Ђ. Мишић, Јован И. Дамњановић од 1925-1933. године, Мирко Д. Стојановић од 1934-1939. године, Војислав Богић од 1941-1944. године.
Вујица Рајчић (1799-1904)[уреди | уреди извор]
Свештеник и први председник села Средњева. У време када је одлучио да се сагради школа имао је 82. године и био је неписмен. Одмах након тога је Недељко Трифуновић поклонио плац за изградњу школе. 1876. године почиње изградња школе и цркве у исто време. Црква је завршена 1882. године. Освећење је извршио Митрополит Србије Теодосије. Школа је порушена 1948. године и на новој локацији почиње изградња нове школе. Настава ђака одржавала се у приватној кући, власништва Јеврема Величковића-трговца у Земљорадничкој задрузи основаној 1920. године. Споменик добротвору,народном посланику Вујици Рајчићу 1938. године подижу захвално грађанство и црква .
Милорад Живановић (1926-1943)[уреди | уреди извор]
Активиста СКОЈ-а пре рата. Борио се у рату до 1943. године. Убијен од стране Немаца. Осмогодишња школа у Средњеву носи назив по њему.
Дућани у Средњеву[уреди | уреди извор]
Девет дућана у селу Средњеву од 1920-1941. године. Након тога долази рат са Немачком и трговина се одвијала преко црне берзе. После рата су све трговине-бакалнице укинуте и конфисковане.
Млин „Лазинац”[уреди | уреди извор]
Саграђен 1920.године под руководством Лазара Карамарковића. Спаљен је 1934.године. 1938/39.године у договору са општином Средњевском Љуба Стефановић је саградио млин,који је после Другог светског рата уништен и опустушен 1946.године.
Култура у Средњеву[уреди | уреди извор]
Средњевековни свештеник Драгољуб Матејић оформио је црквено певачко друштво са око 30 чланова за литургију и драмску секцију. Након неколико година Средњево добија учитеља који образује младо певачко друштво под именом „Слога” које траје до 1933.године. Група младих средњевских младића подносе усмени захтев учитељу Светиславу Јанковићу да Средњевску читаоницу уступи на коришћење селу. 1940.године читаоница је била доступна свима. Те вечери је одржана седница и изабран је народни одбор од по пет чланова ,као и библиотекар и благајник Драгољуб Недељковић све до 1945.године када одлази у Београд у Министарство Просвете Србије. Водио је и драмску секцију, режирао представе, кулисе у ентеријеру и екстеријеру. Читаоницу преузима Боривоје Марић. После 1950.године нестало је позориште у Средњеву.
Парохија Средњевска[уреди | уреди извор]
Парохију Средњевску чине села: Камијево, Средњево, Чешљева Бара и Шувајић. Црква Вазнесења Господњег подигнута је 1886. године, а обновљена је о стогодишњици 1986. године. Парохијски дом саграђен је 1947. године а црквена сала 1999. године. Председник црквене општине: протонамесник Миодраг Миљковић, рукоположен 1982.године.
Спорт[уреди | уреди извор]
Фудбалски клуб „Средњево” настаје 1933.године. Прву екипу чинили су: Чеда Стојковић- оснивач клуба, Драгољуб Животић, Драгољуб Перић, Жарко Мишић, Лука Рајчић, Драга Живковић, Живорад Милорадовић, Живојин Стојановић, Мома Цвејић, Власта Милуновић, Андра Миловановић, Драга Животић и Милован Вељковић. Играли су са тадашњим тимовима из околних села Раброво, Смољинац, Браничево (Голубац) и других екипа које су имале формиране тимове. На почетку није било никакве опреме, већ се играло у кожним опанцима, панталонама и кошуљама. Ангажовањем свих играча 1937. године, купљена је прва права фудбалска опрема плаве боје. До почетка Другог светског рата одиграно је мноштво утакмица. Фудбалери су на утакмице до оближњих места ишли пешице, тек касније коњском запрегом.[2]
Рат и фудбал[уреди | уреди извор]
Рат је у први мах за кратко прекинуо активност фудбалера. Средином октобра 1941. године почело је одигравање првих утакмица у ратним условима, све до 1944. године, када су играчи мобилисани и упућени на фронтове. Међу мобилисаним играчима био је и Милован Вељковић, најбољи десни бек и стрелац екипе у историји ФК „Средњево”. Голман Јовић Милисав је погинуо, а Живојин Стојановић и Милован Вељковић су се из рата вратили рањени. Милован је изгубио око, али је наставио да игра фудбал. Године 1946. клуб је заживео, променивши назив у ФК „Омладинац”.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Средњево живи 435 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (44,2 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 151 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 8 | 13 | ||
| 75—79 | 10 | 24 | ||
| 70—74 | 20 | 24 | ||
| 65—69 | 12 | 14 | ||
| 60—64 | 22 | 18 | ||
| 55—59 | 16 | 23 | ||
| 50—54 | 23 | 19 | ||
| 45—49 | 16 | 10 | ||
| 40—44 | 16 | 13 | ||
| 35—39 | 18 | 23 | ||
| 30—34 | 15 | 15 | ||
| 25—29 | 7 | 18 | ||
| 20—24 | 14 | 11 | ||
| 15—19 | 19 | 16 | ||
| 10—14 | 11 | 13 | ||
| 5—9 | 14 | 18 | ||
| 0—4 | 6 | 9 | ||
| Просек : | 44,2 | 45,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 217 | 41 | 144 | 23 | 9 | 0 |
| Женски | 242 | 23 | 147 | 59 | 13 | 0 |
| УКУПНО | 459 | 64 | 291 | 82 | 22 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 115 | 72 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 91 | 57 | 0 | 0 | 9 |
| УКУПНО | 206 | 129 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 5 | 15 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 5 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 6 | 20 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 1 | 7 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 2 | 7 | 6 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 3 | 14 | 7 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 6 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Недељковић, Драгољуб (2013). Монографија Средњево.
- ^ Недељковић, Милан; Стодић, Драган (2001). Фудбалски клуб Средњево 1933-2001. Пожаревац: Новинско издавачко предузеће Медиа-Сватовац.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Велико Градиште |  | |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Велико Градиште | ||
| Манифестације у општини Велико Градиште | ||
