Шри Ланка

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сри Ланка)
Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка
ශ්‍රී ලංකා ප්‍රජාතාන්ත්‍රික සමාජවාදී ජනරජය (синхалески)
இலங்கை ஜனநாயக சோசலிச குடியரசு (тамилски)
Химна: Śrī Laṁkā Mātā или Srī Laṅkā Tāyē (прев. Мајка Шри Ланка)
Положај Шри Ланке
Главни градШри Џајаварденепура Коте
Службени језик
Владавина
 — ПредседникГотабаја Раџапакса
 — Председник ВладеРанил Викремесинге
 — Председник ПарламентаМахинда Јапа Абејвардена
 — Председник Уставног судаЏајанта Џајасурија
Историја
Независностод УК 1948.
Географија
Површина‍
 — укупно65.610 km2 (122)
 — вода (%)4,4
Становништво‍
 — 2012.[1]20.277.597 (57)
 — густина309,06 ст./km2
Економија
Валутарупија
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5.30
Интернет домен‍.lk‍
Позивни број+94

Шри Ланка (синх. ශ්‍රී ලංකාව, транслит. Śrī Laṅkā; там. இலங்கை, транслит. Ilaṅkai; такође и Сри Ланка),[а] званично Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка,[б] до 1972. Цејлон, острвска је држава у јужној Азији.[7] Северозападно од Шри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг.

Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година.[8] Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле[9] до Другог светског рата.[10]

Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика.[11] У њој живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда.[12] На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере.[13][14] Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.[15]

По друштвеном уређењу Шри Ланка је унитарна република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у Шри Џајаварденепура Котеу, предграђу пословног средишта и највећег града у држави Коломба. Шри Ланка је значајан произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета.[16] Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Шри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу и једна од чланица Уједињених нација, Комонвелта, Г77 и Покрета несврстаних. Једина је земља у јужној Азији која има висок индекс хуманог развоја.[17]

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историја Шри Ланке
Слика из 17. века: Краљ Вималадармасурија и холандски истраживач Јорис ван Спилберген 1602. године

Острво Цејлон стари географи су познавали под називом Тапробане[18] (од санскритског Тамрапани[18]), те Салике или Серинда (из санскритског Синхаладнипа тј. „острво лавова” [18]) Претпоставља се да су се данас већински Синхалези доселили на Шри Ланку при крају 6. века п. н. е. Након што је у 3. веку п. н. е. из Индије увезен будизам настале су значајне цивилизације са средиштима Анурадапури (између 200. године п. н. е. и 1000. п. н. е) и Полонаруви (између 1070. и 1200.)

На острво су се с индијског копна доселили и Тамили који су се настанили углавном на северу и дуж обала. Број досељеника и вријеме миграције још увек су предмет расправе. Синхалези и Тамили повремено су се сукобљавали око превласти на отоку.

У средњем веку су га описали Марко Поло и Ибн Батута.[18]

Први европски колонизатори, Португалци дошли су 1505. и основали град Коломбо.[18] Касније су дошли и Холанђани у 17. веку, али су се ограничили на заузимање обалних подручја, а унутрашњост је остала углавном независна са главним градом у Кандију. Сукоб Португалаца и Холанђана завршио је 1658. у корист Холанђана.[18] Ширење британског царства и моћи у Индији довело је до првих сукоба Британаца и Холанђана, али Холанђани су успели да се одрже до краја 18. века.[18] Кад је Холандију освојила Француска и претворила је у Батавијску републику (1795. године), Британци су кренули у општи напад на холандске колоније и освојили их 1796. године, чиме је острво постало дијелом Британског царства.[18] Миром у Амјену такво стање је потврђено.[18]

Након независности доминантну улогу у политици земље имала је синхалешка већина, која је укинула енглески језик као службени, те прогласила синхалешки јединим службеним језиком, иако њиме не говори скоро трећина становништва острва, што је довело до незадовољства Тамила и њихове отворене побуне 1983. године, под вођством герилске групе Тамилских тигрова.

Дана 19. маја 2009. године, председник Шри Ланке службено је потврдио крај побуне и победу војске Шри Ланке.[19][20]

Шри Ланка је једна од земаља најтеже погођених великим цунамијем у децембру 2004. Погинуло је више од 30.000 људи.

Географија[уреди | уреди извор]

Топографска мапа Шри Ланке.

Положај[уреди | уреди извор]

Површина државе износи 65.610 km².

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Шри Ланка се налази на Индијској тектонској плочи, унутар Индо-аустралијске плоче.[21] Смештена је југозападно од Бенгалског залива, између 5. и 10. степена СГШ и 79. и 82. степена ИГД.[22] Од Индијског потконтинента одвојена је заливом Манар и мореузом Палк. Према хинду митологији некада је ово острво земљоузом било повезано са Индијом. Земљоуз је наводно било могуће препешачити све до 1480. године када су циклони продубили канал.[23][24]

Поглед на Шрипаду са Маскелије.

Острвом преовлађују равне и благо заталасане равнице, са планинама које се уздижу само у средини јужног дела. Највиша тачка је Пидурталагала, висине 2.524 метра.

Поглед на Шри Ланку из спејс-шатла.

Острво је богато минералима као што су илменит, фелдспат, графит, силицијум-диоксид, каолинит, лискун, и торијум.[25][26] У заливу Манар откривене су значајне количине нафте и гаса.[27]

Воде[уреди | уреди извор]

На Шри Ланки постоје 103 реке. Најдужа је Махавели, дуга 335 km.[28] На овим рекама постоји 51 водопад већи од 10 m. Највиши је водопад Бамбарканда, висок 263 метра.[29] Обала Шри Ланке дуга је 1.585 km.[30] Шри Ланка полаже право на ексклузивни привредни појас у дубини од 200 наутичких миља од обале, што је 6,7 пута веће од површине самог острва.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је тропска и топла, захваљујући утицају ветрова са океана. Просечна температура се креће од 17 °C на средишњој висоравни, где зими током неколико дана може да дође до појаве мраза, до максималним 33 °C у осталим областима на нижој надморској висини. Просечна годишња температура се креће од 28 до скоро 31 °C. Разлика између дневне и ноћне температуре може да износи од 14 до 18 °C.[31]

На падавине највише утичу монсуни са Индијског океана и Бенгалског залива. У сувој зони и на неким од падина у приветрини на средишњој висоравни падне око 2.500 литара кише сваког месеца али на падине у заветрини на истоку и на североистоку падне веома мало кише. Највећи део истока, југоистока, и севера земље чини суву зону у којој падне између 1200 и 1900 литара кише годишње.[32] Суве северозападне и југоисточне обале имају најмање падавина, од 800 до 1200 литара годишње. С времена на време олује и тропски циклони доносе велику количину падавину југозападним, североисточним и источним деловима острва. У југозападним и планинским областима виша је влажност ваздуха.[33]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми корала и морске траве.[34] На Шри Ланки се налази 45 естуара и 40 лагуна.[30] Захваљујући мангровама, које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице разорног цунамија из 2004. године у Индијском океану.[35]

Становништво[уреди | уреди извор]

Највећа етничка заједница на острву су Синхалези, по религији углавном будисти, и они чине 75% становништва. Други по реду су Тамили који говоре тамилским језиком, којих има укупно око 24%, рачунајући Тамиле Хиндусе (што староседеоце, што досељене за време британске владавине) и Мавре (који су посебна група Тамила муслимана) као један народ. Њихове религије су хиндуизам (17% од укупног становиштва државе) и ислам (7%).

Административна подела[уреди | уреди извор]

Шри Ланка је подељена на девет провинција[36] и двадесет пет дистрикта.[37]

Провинције у Шри Ланки постоје од 19. века, али нису имале правни статус све до 1987. године када су 13. амандманом устава из 1978. успостављена покрајинска већа, након неколико деценија све већих захтева за децентрализацијом власти.[38] Сваки покрајински савет је самосталан орган који није у надлежности ниједног министарства. Неке од његових функција су преузела министарства, одељења, корпорације и статутарни органи централне владе,[38] али надлежност над земљом и полицијом по правилу није дата покрајинским саветима.[39][40] Између 1989. и 2006. године, северне и источне провинције су привремено спојене у Североисточну провинцију.[41][42] Пре 1987. године, све административне послове за провинције обављала је државна служба са седиштем у округу која је постојала још од колонијалних времена. Сада сваком покрајином управља директно изабрано покрајинско веће.

Провинција Престоница Површина

(km2)

Становништво (2012)[43] Густина насељености о km2 Удео провинције у националном GDP (%) (2021)[44] Индекс просперитетности Шри Ланке (2019)[45]
Централна Канди 5,674 2,571,557 453 10.1 0.386
Источна Тринкомали 9,996 1,555,510 155 5.5 0.107
Северна централнаl Анурадхапура 10,714 1,266,663 118 4.9 0.249
Северна Џафна 8,884 1,061,315 119 4.2 0.373
Северозападна Курунегала 7,812 2,380,861 305 11.1 0.310
Сабарагумава Ратнапура 4,902 1,928,655 393 7.3 0.254
Јужна Гале 5,559 2,477,285 446 9.1 0.458
Ува Бадула 8,488 1,266,463 149 5.2 0.025
Западна Коломбо 3,709 5,851,130 1,578 42.6 1.615
Шри Ланка Шри Џајаварденепура Котe and Коломбо 65,610 20,359,439 310 100 0.802

Привреда[уреди | уреди извор]

Најпознатији извоз Шри Ланке, цејлонски чај, који ИСО сматра најчистијим чајем на свету. Шри Ланка је такође други највећи извозник чаја на свету.[46]

Главна привреда Шри Ланке је пољопривреда. Гаје се чај, гума, цимет. Шри Ланка је други највећи извозник сушеног кокоса чиме покрива 30% укупног светског извоза. Извозе се чај, гума, кокос, одећа, драго камење, цимет, сушени кокос, цемент и др.

Док производња и извоз чаја, гуме, кафе, шећера и других производа остају важни, индустријализација је повећала значај прераде хране, текстила, телекомуникација и финансија. Главни привредни сектори земље су туризам, извоз чаја, одећа, производња пиринча и други пољопривредни производи. Поред ових привредних сектора, запошљавање у иностранству, посебно на Блиском истоку, значајно доприноси девизном пословању.[47]

Приход по глави становника Шри Ланке се удвостручио од 2005. до 2011.[48] У истом периоду, сиромаштво је пало са 15,2% на 7,6%, стопа незапослености је опала са 7,2% на 4,9%, тржишна капитализација берзе у Коломбу се учетворостручила, а буџетски дефицит се удвостручио.[49] 99% домаћинстава у Шри Ланки је електрифицирано; 93,2% становништва има приступ безбедној води за пиће; а 53,1% има приступ води из цеви.[50] Неједнакост прихода је такође опала последњих година, на шта указује Џини коефицијент од 0,36 у 2010.[51]

У септембру 2021. Шри Ланка је прогласила велику економску кризу.[52] Шеф њене Централне банке поднео је оставку усред кризе.[53] Парламент је прогласио ванредне прописе због кризе, тражећи да се забрани „гомилање хране”.[54][55]

Туризам, који је привреди обезбедио улаз у страној валути, значајно је опао као резултат текуће пандемије ковида 19.[56]

Религија[уреди | уреди извор]

Религија у Шри Ланци (цензус из 2012)[57][58]

  Будизам (70,2%)
  Хиндуизам (12,6%)
  Ислам (9,7%)
  Хришћанство (7,4%)
  Други (0,05%)

Будизам је највећа и сматра се „званичном религијом“ Шри Ланке у складу са Поглављем II, чланом 9, „Република Шри Ланка ће дати будизму прво место и сходно томе је дужност државе да штити и негује Буда Сасана“.[59][60] Будисти чине 70,2% становништва Шри Ланке, а већина је претежно из Теравада школе.[61] Већина будиста припада сингалској етничкој групи са мањинским Тамилима. Будизам је у Шри Ланку у 2. веку пре нове ере унео Махинда Маурја.[61] У исто време на Шри Ланку је донета младица Боди дрвета под којом је Буда постигао просветљење. Пали канон који је раније био сачуван као усмена традиција, први пут је био посвећен писању у Шри Ланки око 30. п. н. е.[62] Шри Ланка има најдужу континуирану историју будизма од било које претежно будистичке нације.[61] Током периода опадања религије, монаштво Шри Ланке је оживљена кроз контакт са Тајландом и Бурмом.[62]

Иако хиндуси у Шри Ланки чине верску мањину, хиндуизам је присутан у Шри Ланки најмање од 2. века пре нове ере.[63] Хиндуизам је био доминантна религија на Шри Ланки пре доласка будизма у 3. веку пре нове ере. Будизам је у Шри Ланку унео Махинда, син цара Ашоке, за време владавине краља Деванампије Тисе;[64] Сингалези су прихватили будизам, а Тамили остају Хиндуси у Шри Ланки. Међутим, активности са друге стране мореуза Палков заиста су поставиле могућност за опстанак хиндуизма у Шри Ланки. Шивизам (побожно обожавање Господа Шиве) био је доминантна грана коју су практиковали тамилски народи, тако да је већина традиционалне хиндуистичке храмске архитектуре и филозофије Шри Ланке у великој мери црпила из овог посебног дела хиндуизма.

Ислам је трећа најраспрострањенија религија у земљи. Ислам су у земљу извезли арапски трговци на острво током много векова, почевши од средине или касног 7. века нове ере. Већина следбеника на острву данас су сунити који прате шафијску школу[65] и верује се да су потомци арапских трговаца и локалних жена за које су се венчали.[66]

Хришћанство је стигло у земљу барем у петом веку (а вероватно и у првом),[67] и придобиле шире упориште преко западних колониста који су почели да пристижу почетком 16. века.[68] Око 7,4% становништва Шри Ланке су хришћани, од којих су 82% римокатолици који своје верско наслеђе вуку директно од Португалаца. Тамилски католици приписују своје верско наслеђе светом Франсиску Хавијеру као и португалским мисионарима. Преостали хришћани су равномерно подељени између Англиканске цркве Цејлона и других протестантских деноминација.[69]

У земљи постоји и мала популација зороастријских имиграната из Индије (Парси) који су се населили на Цејлону у периоду британске владавине.[70] Ова заједница се последњих година постепено смањује.[71]

Религија игра значајну улогу у животу и култури Шриланчана. Будистичка већина сваког месеца слави Поја дане према лунарном календару, а хиндуси и муслимани такође поштују своје празнике. У анкети Галупа из 2008. године, Шри Ланка је рангирана као трећа најрелигиознија земља на свету, са 99% Шриланчана који су навели да је религија важан део њиховог свакодневног живота.[72]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Правопис српскога језика наводи да је облик Сри Ланка тачнији од облика Шри Ланка. Облику Сри Ланка такође дају предност и Правописни речник српског језика, на основу рада лингвисте Ивана Клајна,[2][3] као и лингвиста Твртко Прћић.[4] Ипак, изговор назива ове државе у синхалском језику је следећи: /ɕriː laŋkaː/ (IPA). Прва компонента имена је санскритска титула шри [en] (санск. श्री), која се изговара /ɕriː/[5] и тај изговор је сачуван у синхалском језику.[6] Глас /ɕ/ не постоји у српском језику и најприближнији глас је /ʃ/, тј српско „ш”. Исти тај глас постоји у црногорским дијалектима.
  2. ^ синх. ශ්‍රී ලංකා ප්‍රජාතාන්ත්‍රික සමාජවාදී ජනරජය, транслит. Śrī Laṅkā Prajātāntrika Samājavādī Janarajaya;
    там. இலங்கை ஜனநாயக சோசலிச குடியரசு, транслит. Ilaṅkai Jaṉanāyaka Sōsalisak Kuṭiyarasu

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 12. 2013. г. Приступљено 29. 05. 2014. 
  2. ^ Шипка 2010, стр. 1318.
  3. ^ Клајн 2004, стр. 262.
  4. ^ Прћић, Твртко. Енглеско-српски речник географских имена. стр. 122. ISBN 978-86-6065-498-6. Приступљено 31. 7. 2023. 
  5. ^ „Shri”. Lexico. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. 
  6. ^ Athalye, Pranav. „Why do some people in India pronounce 'Sri' as 'Shri'?” [Зашто неки људи у Индији изговарају ’Sri’ као ’Шри’?]. Quora. Архивирано из оригинала 31. 7. 2023. г. 
  7. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  8. ^ Roberts 2006, стр. 309.
  9. ^ Bandaranayke 1990, стр. 21.
  10. ^ Британски премијер Винстон Черчил је тренутак када се једна јапанска флота припремала да изврши инвазију на Шри Ланку описао као „најопаснији и најтежи тренутак целог сукоба“. – Commonwealth Air Training Program Museum, The Saviour of Ceylon Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2007)
  11. ^ Domrös 1998.
  12. ^ „Vedda”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 07. 2014. 
  13. ^ Maguire 2001, стр. 69.
  14. ^ „Religions – Buddhism: Theravada Buddhism”. BBC. 02. 10. 2002. 
  15. ^ „Reuters Sri Lanka wins civil war, says kills rebel leader”. Reuters. Reuters. 18. 05. 2009. Архивирано из оригинала 01. 01. 2013. г. Приступљено 04. 04. 2015. 
  16. ^ „Cinnamon”. Encyclopædia Britannica: Cinnamon. Encyclopædia Britannica. 2008. 
  17. ^ „2014 Human Development Report Summary” (PDF). United Nations Development Programme. 2014. стр. 21—25. Приступљено 27. 07. 2014. 
  18. ^ а б в г д ђ е ж з Повијест, 12. свезак, хрватско издање, Europapress sholding. ISBN 978-953-300-046-6. страница 221
  19. ^ Potukli Tamile, skupa osumnjičeni za zločine, a sada suparnici na izborima - Večernji.hr
  20. ^ BBC NEWS | South Asia | Sri Lanka leader hails 'victory'
  21. ^ Ali, Jason R.; Aitchison, Jonathan C. (2005). „Greater India”. Earth-Science Reviews. 72 (3–4): 170—173. doi:10.1016/j.earscirev.2005.07.005. 
  22. ^ „Geographic Coordinates for Sri Lanka Towns and Villages”. jyotisha.00it.com. Приступљено 15. 07. 2014. 
  23. ^ Garg 1992, стр. 142.
  24. ^ „Ramar Sethu, a world heritage centre?”. Rediff.com. Приступљено 15. 07. 2014. 
  25. ^ „Sri Lanka Graphite Production by Year”. indexmundi.com. 2009. Приступљено 15. 07. 2014. 
  26. ^ „Availability of sizeable deposits of thorium in Sri Lanka”. Tissa Vitharana. Asian Tribune. 2008. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 15. 07. 2014. 
  27. ^ „Three Dimensional Seismic Survey for Oil Exploration in Block SL-2007-01-001 in Gulf of Mannar-Sri Lanka” (PDF). Cairn Lanka. 2009. стр. iv—vii. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 11. 2013. г. Приступљено 05. 04. 2015. 
  28. ^ Aves 2003, стр. 372.
  29. ^ „Introducing Sri Lanka”. Lonely Planet. Приступљено 05. 04. 2015. 
  30. ^ а б „Depletion of coastal resources” (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 86. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2012. г. Приступљено 05. 04. 2015. 
  31. ^ „Climate & Seasons: Sri Lanka”. mysrilanka.com. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 05. 04. 2015. 
  32. ^ „Sri Lanka Rainfall”. mysrilanka.com. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 15. 07. 2014. 
  33. ^ „Sri Lanka Climate Guide”. climatetemp.info. Архивирано из оригинала 25. 06. 2012. г. Приступљено 21. 06. 2017. 
  34. ^ „5 Coral Reefs of Sri Lanka: Current Status And Resource Management”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 05. 04. 2015. 
  35. ^ „Information Brief on Mangroves in Sri Lanka”. International Union for Conservation of Nature. Архивирано из оригинала 26. 11. 2013. г. Приступљено 05. 04. 2015. 
  36. ^ „The Constitution of Sri Lanka – Eighth Schedule”. Priu.gov.lk. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 15. 7. 2014. 
  37. ^ „The Constitution of Sri Lanka – First Schedule”. Priu.gov.lk. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 15. 7. 2014. 
  38. ^ а б „Provincial Councils”. The Official Website of the Government of Sri Lanka. 3. 9. 2010. Архивирано из оригинала 7. 7. 2009. г. 
  39. ^ „Lanka heads for collision course with India: Report”. The Indian Express. 12. 6. 2011. 
  40. ^ „Accepting reality and building trust”. Jehan Perera. peace-srilanka.org. 14. 9. 2010. Архивирано из оригинала 6. 10. 2010. г. 
  41. ^ „North-East merger illegal: SC”. LankaNewspapers.com. 17. 10. 2006. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. 
  42. ^ „North East De-merger-At What Cost? Update No. 107”. Hariharan, R. southasiaanalysis.org. 19. 10. 2010. Архивирано из оригинала 13. 6. 2010. г. 
  43. ^ „Census of Population and Housing Sri Lanka 2012” (PDF). Department of Census and Statistics. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2021. 
  44. ^ „Provincial Gross Domestic Product (PGDP) - 2021” (PDF). cbsl.gov.lk. Central Bank of Sri Lanka. 2022. Приступљено 2. 4. 2023. 
  45. ^ „Sri Lanka Prosperity Index – 2019” (PDF). cbsl.gov.lk. Central Bank of Sri Lanka. 28. 12. 2018. Приступљено 26. 3. 2021. 
  46. ^ „Sri Lanka Tea Board”. worldteanews.com. Приступљено 7. 9. 2011. 
  47. ^ „Annual Report 2010”. Ministry of Finance – Sri Lanka. 2011. Приступљено 15. 7. 2014. 
  48. ^ „Per capita income has doubled”. tops.lk. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2011. 
  49. ^ „Annual Report 2010”. Ministry of Finance – Sri Lanka. 2011. Приступљено 15. 7. 2014. 
  50. ^ „Annual Report 2020”. treasury.gov.lk. Ministry of Finance. Приступљено 23. 5. 2022. 
  51. ^ „Inequality drops with poverty” (PDF). Department of Census and Statistics. стр. 3. Приступљено 15. 7. 2014. 
  52. ^ „Covid: Sri Lanka in economic emergency as food prices soar”. BBC News. 1. 9. 2021. Приступљено 10. 9. 2021. 
  53. ^ Ondaatjie, Anusha (10. 9. 2021). „Sri Lanka Central Bank Chief Steps Down Amid Reserves Crisis”. Bloomberg. Приступљено 10. 9. 2021. 
  54. ^ „Sri Lanka parliament approves state of emergency – Food News”. Al Jazeera. 7. 9. 2021. Приступљено 10. 9. 2021. 
  55. ^ „Sri Lanka parliament passes emergency regulations to seize food stocks, warehouses”. 6. 9. 2021. 
  56. ^ Wipulasena, Aanya; Mashal, Mujib (7. 12. 2021). „Sri Lanka's Plunge Into Organic Farming Brings Disaster”. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022. 
  57. ^ „A3 : Population by religion according to districts, 2012”. Census of Population & Housing, 2011. Department of Census & Statistics, Sri Lanka. Архивирано из оригинала 7. 1. 2019. г. Приступљено 20. 7. 2020. 
  58. ^ „Census of Population and Housing 2011”. Department of Census and Statistic. Архивирано из оригинала 6. 1. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  59. ^ „Ashik v Bandula And Others (Noise Pollution Case)” (PDF). lawnet.gov.lk. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 03. 2020. г. Приступљено 6. 1. 2021. 
  60. ^ „Sri Lanka”. International Religious Freedom Report 2007. Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor. 14. 9. 2007. 
  61. ^ а б в „Theravada: Buddhism in Sri Lankan”. Buddhanet.net. Приступљено 15. 7. 2014. 
  62. ^ а б „Theravada Buddhism and Shan/Thai/Dai/Laos Regions Boxun News”. Peacehall.com. 28. 3. 2005. 
  63. ^ Claveyrolas, Mathieu; Goreau-Ponceaud, Anthony; Madavan, Delon; Meyer, Eric; Trouillet, Pierre-yves (2018). „Hindus and Others: A Sri Lankan Perspective (Introduction)”. The South Asianist Journal. University of Edinburg. 6 (1): 4. Приступљено 4. 7. 2022. 
  64. ^ Asian Religions in British Columbia, UBC Press 2011, p. 125.
  65. ^ „Lankan Muslims' historical links with India”. Indianmuslims.info. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  66. ^ „Origins and Affinities of the Sri Lankan Moors” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 7. 2014. г. 
  67. ^ Pinto, Leonard (20. 9. 2013). „A Brief History Of Christianity In Sri Lanka”. Colombo Telegraph. Архивирано из оригинала 2023-06-12. г. Приступљено 26. 2. 2015. 
  68. ^ Young, R. F.; Sēnānāyaka, J. E. B. (1998). The carpenter-heretic: a collection of Buddhist stories about Christianity from the 18th century Sri Lanka. Colombo: Karunaratne & Sons. ISBN 978-955-9098-42-3. 
  69. ^ „Sri Lanka – Christianity”. Mongabay. 
  70. ^ „The Parsi Community of Sri Lanka”. Ancestry.com. 
  71. ^ „Sri Lankan Parsis facing extinction?”. The Sunday Times. 
  72. ^ „What Alabamians and Iranians Have in Common”. The Gallup Organization. 9. 2. 2009. 


Литература[уреди | уреди извор]

  • Клајн, Иван (2004). Речник језичких недоумица (6. изд.). Српска школска књига. ISBN 86-83565-12-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шри_Ланка&oldid=27694557”