Срце таме

С Википедије, слободне енциклопедије
"Heart of Darkness" in Youth: A Narrative, 1902.

Срце таме је роман Џозефа Конрада, први пут објављен 1899. године, заснивајући га на својим искуствима са путовања дуж реке Конго 1890. године. Историчари књижевности обично кажу да је Конрад у њему незнатно стилизовао лично искуство.

Приповедач у роману Марлоу својим пријатељима у Енглеској кроз причу дочарава различите средине и времена. Он најпре настоји да дочара давну прошлост, када су Римљани уз Темзу продирали у срце таме, тада још варварског британског острва. Низ ту исту Темзу Марлоу се отискује и у срце таме новијих времена, када се одвија његово путовање уз Конго, до срца Африке.

Приказујући различите светове, културе и начине живота, Џозеф Конрад настоји да покаже како је живот, у основи, исти. Посебно је упечатљив лик Керца, који симболизује противречности људске природе – на једној страни је суров, а на другој он је и у самртном часу неко ко као светињу чува слику своје драге. Зато Марлоу и каже на крају да ће иза мртвога Керца остати оно што је говорио у самртном часу, и његов живот, као велики пример за друге људе.

У „Срцу таме“ Џозеф Конрад је тежио да прикаже ону људску драму која се заснива на сукобу идеализма и суровости и која од човека тражи да се час враћа на оно дивље и првобитно, а да потом, са истом страшћу, уништава и оно исконско, одузимајући тако смисао и свом животу. И да тако трасира свој пут ка усамљености и поразу.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]