Стан Вавринка

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Станислас Вавринка)
Стен Вавринка
Станислас Вавринка на Олимпијским играма 2012. у Лондону, где је носио заставу Швајцарске на церемонији отварања
Лични подаци
Датум рођења(1985-03-28)28. март 1985. (39 год.)
Место рођењаЛозана, Швајцарска
ДржављанствоШвајцарска
Висина1,83 m
Маса81 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Про. каријера2002–
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
ТренерДимитриј Завјалов (1993–2010)[1]
Петер Лундгрен (2010–2011)[2]
Рихард Крајичек (2016)[3]
Пол Анакон (2017)[4]
Јаник Фатеберт (2011–2019)[5][6]
Данијел Валверду (2019–2022)[7][8]
Магнус Норман (2013–2017, 2018–2020, 2022–)[9][10][11][12]
Зарада36.183.599 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/stan-wawrinka/w367/overview
Појединачно
Победе—порази561—337 (62,47% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири16 (7 челенџера)
Изгубљена финала15
Најбољи пласманБр. 3 (27. јануар 2014)
Тренутни пласманБр. 49 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (2014)
Ролан ГаросП (2015)
ВимблдонЧФ (2014, 2015)
ОП САДП (2016)
Остали турнири
Мастерс купПФ (2013, 2014, 2015)
Олимпијске игре2К (2008)
Парови
Победе—порази81—103 (44,02% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири3 (1 фјучерс)
Изгубљена финала4
Најбољи пласманБр. 88 (2. фебруар 2015)
Тренутни пласманБр. 210 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије3К (2006)
Ролан Гарос3К (2006)
Вимблдон1К (2006, 2007)
ОП САД1К (2005)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре Злато (2008)
Тимска такмичења
Дејвис купП (2014)
Званични веб-сајт
http://www.stanwawrinka.com
Ажурирано: 7. август 2023.
Освојене медаље
Представљајући Швајцарска
Тенис
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Пекинг 2008. Парови

Станислас Вавринка[13] (чеш. Stanislas Wawrinka; Лозана, 28. март 1985) швајцарски је тенисер чешког порекла рођен 28. марта 1985. у Лозани у Швајцарској. Током каријере је освојио три гренд слем трофеја у појединачној конкуренцији. Најбољи пласман на АТП листи му је треће место. Заједно са репрезентацијом Швајцарске је освојио Дејвис куп 2014. године, као и златну медаљу у пару са Роџером Федерером на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иако је његово презиме пољског порекла, Станислас је полу-Немац полу-Швајцарац. Његов отац Волфрам рођен је у Хамбургу док је мајка, Изабела, Швајцаркиња. Обојица деда̂ су му Чеси. Има две сестре и брата Џонатана који га је научио тенису када је имао 8 година. Ишао је у школу до 15. године када је одлучио да се посвети тенису. Почео је да игра на јуниорским турнирима у 14. години. 2003. је освојио Ролан Гарос за јуниоре, победивши Брајана Бејкера у финалу. Његов тренер је био некадашњи тенисер Димитриј Завјалов, а од 2013. га тренира Магнус Норман.[14]

Каријера[уреди | уреди извор]

Станислас Вавринка је тренутно најбољи активни швајцарски тенисер. Каријеру је започео 2001. У јуниорској конкуренцији је освојио Ролан Гарос 2003. Свој први турнир освојио је у Умагу 2006. године победивши Новака Ђоковића. Највећи успех му је освајање златне медаље на Олимпијским играма у Пекингу у пару са Роџером Федерером и улазак у финале на мастерсу у Риму 2008, када је ушао међу првих десет на АТП листи. На гренд слем турнирима најбољи резултат у појединачној конкуренцији прошле године му је било али је изгубио други пут од Ђоковића у 5 сетова 3:2 (2:6, 7:6 /7:4/, 3:6, 6:3, 6:4). у полуфиналу 2013.

На Отвореном првенству Аустралије, Вавринка је остварио највећи успех у каријери. Освојио је први гренд слем у каријери и то победом против Надала од 3:1 по сетовима (6:2, 6:2, 3:6, 6:3). А на том гренд слему је прекинуо и две лоше традиције. Најпре у четвртфиналу је први пут после 8 година савладао шампиона из претходне три године Новака Ђоковића са 3:2 по сетовима (2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7) и победа против Надала у финалу је прва у 15. међусобних сусрета. Вавринка је због освајања Аустралијан Опена, од 27. јануара 2014. био трећи на АТП листи што му је најбољи пласман у каријери.

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (3:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 2014. ОП Аустралије Тврда Шпанија Рафаел Надал 6:3, 6:2, 3:6, 6:3
Победник 2. 2015. Ролан Гарос Шљака Србија Новак Ђоковић 4:6, 6:4, 6:3, 6:4
Победник 3. 2016. ОП САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:7(1:7), 6:4, 7:5, 6:3
Финалиста 1. 2017. Ролан Гарос Шљака Шпанија Рафаел Надал 2:6, 3:6, 1:6

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (1:3)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2008. Рим Шљака Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 3:6
Финалиста 2. 2013. Мадрид Шљака Шпанија Рафаел Надал 2:6, 4:6
Победник 1. 2014. Монте Карло Шљака Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 7:6(7:5), 6:2
Финалиста 3. 2017. Индијан Велс Тврда Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 5:7

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2011. Индијан Велс Тврда Швајцарска Роџер Федерер Украјина Александар Долгополов
Белгија Гзавје Малис 		4:6, 7:6(7:5), [7:10]

Мечеви за олимпијске медаље[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Злато 2008. ОИ у Пекингу Тврда Швајцарска Роџер Федерер Шведска Симон Аспелин
Шведска Томас Јохансон 		6:3, 6:4, 6:7(4:7), 6:3

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 31 (16:15)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (3:1)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (1:3)
АТП 500 (3:3)
АТП 250 (9:8)
Финала по подлози
Тврда (9:7)
Шљака (7:7)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (15:11)
Дворана (1:4)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 10. јул 2005. Гштад, Швајцарска Шљака Аргентина Гастон Гаудио 4:6, 4:6
Победник 1. 30. јул 2006. Умаг, Хрватска Шљака Србија Новак Ђоковић 6:6(1:3) (предаја)
Финалиста 2. 22. јул 2007. Штутгарт, Немачка Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 5:7
Финалиста 3. 14. октобар 2007. Беч, Аустрија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 4:6, 0:6
Финалиста 4. 5. јануар 2008. Доха, Катар Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 4:6, 6:4, 2:6
Финалиста 5. 11. мај 2008. Рим, Италија Шљака Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 3:6
Финалиста 6. 10. јануар 2010. Ченај, Индија Тврда Хрватска Марин Чилић 6:7(2:7), 6:7(3:7)
Победник 2. 11. април 2010. Казабланка, Мароко Шљака Румунија Виктор Ханеску 6:2, 6:3
Победник 3. 9. јануар 2011. Ченај, Индија Тврда Белгија Гзавје Малис 7:5, 4:6, 6:1
Финалиста 7. 24. фебруар 2013. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Шпанија Давид Ферер 4:6, 6:3, 1:6
Победник 4. 5. мај 2013. Оеирас, Португал Шљака Шпанија Давид Ферер 6:1, 6:4
Финалиста 8. 12. мај 2013. Мадрид, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 2:6, 4:6
Финалиста 9. 22. јун 2013. Хертогенбос, Холандија Трава Француска Никола Маи 3:6, 4:6
Победник 5. 5. јануар 2014. Ченај, Индија (2) Тврда Француска Едуар Роже-Васелен 7:5, 6:2
Победник 6. 26. јануар 2014. Мелбурн, Аустралија Тврда Шпанија Рафаел Надал 6:3, 6:2, 3:6, 6:3
Победник 7. 20. април 2014. Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 7:6(7:5), 6:2
Победник 8. 11. јануар 2015. Ченај, Индија (3) Тврда Словенија Аљаж Бедене 6:3, 6:4
Победник 9. 15. фебруар 2015. Ротердам, Холандија Тврда (д) Чешка Томаш Бердих 4:6, 6:3, 6:4
Победник 10. 7. јун 2015. Ролан Гарос, Француска Шљака Србија Новак Ђоковић 4:6, 6:4, 6:3, 6:4
Победник 11. 11. октобар 2015. Токио, Јапан Тврда Француска Беноа Пер 6:2, 6:4
Победник 12. 10. јануар 2016. Ченај, Индија (4) Тврда Хрватска Борна Ћорић 6:3, 7:5
Победник 13. 27. фебруар 2016. Дубаи, УАЕ Тврда Кипар Маркос Багдатис 6:4, 7:6(15:13)
Победник 14. 21. мај 2016. Женева, Швајцарска Шљака Хрватска Марин Чилић 6:4, 7:6(13:11)
Победник 15. 11. септембар 2016. Њујорк, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:7(1:7), 6:4, 7:5, 6:3
Финалиста 10. 25. септембар 2016. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Њемачка Александар Зверев 2:6, 6:3, 5:7
Финалиста 11. 19. март 2017. Индијан Велс, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 5:7
Победник 16. 27. мај 2017. Женева, Швајцарска (2) Шљака Њемачка Миша Зверев 4:6, 6:3, 6:3
Финалиста 12. 11. јун 2017. Ролан Гарос, Француска Шљака Шпанија Рафаел Надал 2:6, 3:6, 1:6
Финалиста 13. 17. фебруар 2019. Ротердам, Холандија Тврда (д) Француска Гаел Монфис 3:6, 6:1, 2:6
Финалиста 14. 20. октобар 2019. Антверпен, Белгија Тврда (д) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 4:6, 4:6
Финалиста 15. 30. јул 2023. Умаг, Хрватска Шљака Аустралија Алексеј Попирин 7:6(7:5), 3:6, 4:6

Парови: 7 (3:4)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
Олимпијске игре (1:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:3)
Финала по подлози
Тврда (2:2)
Шљака (1:2)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (3:4)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 11. јул 2004. Гштад, Швајцарска Шљака Швајцарска Марк Росе Индија Леандер Паес
Чешка Давид Рикл 		4:6, 2:6
Финалиста 2. 13. јул 2008. Гштад, Швајцарска (2) Шљака Швајцарска Стефан Боли Чешка Јарослав Левински
Словачка Филип Полашек 		6:3, 2:6, [9:11]
Победник 1. 16. август 2008. Пекинг, Кина Тврда Швајцарска Роџер Федерер Шведска Симон Аспелин
Шведска Томас Јохансон 		6:3, 6:4, 6:7(4:7), 6:3
Финалиста 3. 11. јануар 2009. Ченај, Индија Тврда Швајцарска Жан-Клод Шерер Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Сједињене Америчке Државе Раџив Рам 		3:6, 4:6
Финалиста 4. 20. март 2011. Индијан Велс, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер Украјина Александар Долгополов
Белгија Гзавје Малис 		4:6, 7:6(7:5), [7:10]
Победник 2. 6. јануар 2013. Ченај, Индија Тврда Француска Беноа Пер Њемачка Андре Бегеман
Њемачка Мартин Емрих 		6:2, 6:1
Победник 3. 23. јул 2023. Гштад, Швајцарска Шљака Швајцарска Доминик Стрикер Бразил Марсело Демолинер
Холандија Матве Миделкоп 		7:6(10:8), 6:2

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 21–23. новембар 2014. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д) Швајцарска Роџер Федерер
Швајцарска Марко Кјудинели
Швајцарска Михаел Ламер 		Француска Жо-Вилфрид Цонга
Француска Гаел Монфис
Француска Жилијен Бенето
Француска Ришар Гаске 		3:1 [15]

Егзибициони турнири: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 17. јануар 2009. Мелбурн, Аустралија Тврда Швајцарска Роџер Федерер 1:6, 3:6 [16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „US Open 2010: Andy Murray in danger as new coach gives Stanislas Wawrinka extra venom”. The Telegraph. 4. 9. 2010. Приступљено 26. 10. 2016. 
  2. ^ „Wawrinka splits with coach Peter Lundgren”. Tennis. 19. 9. 2011. Приступљено 26. 10. 2016. 
  3. ^ „Stan Wawrinka adds Richard Krajicek to coaching team”. Sky Sports. 10. 6. 2016. Приступљено 26. 10. 2016. 
  4. ^ „Wawrinka adds Annacone to coaching team for grasscourt season”. Reuters. 12. 6. 2017. Приступљено 12. 8. 2023. 
  5. ^ „Yannick Fattebert: Wawrinkas Trainer im Schatten von Magnus Norman”. az Aargauer Zeitung. 4. 7. 2018. Архивирано из оригинала 19. 02. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2019. 
  6. ^ „Stan Wawrinka – profile”. ATP Tour. 24. 6. 2019. Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
  7. ^ „Stan Wawrinka Announces New Addition to His Team Ahead of Wimbledon Championships 2019”. Essentially Sports. 10. 6. 2019. Приступљено 21. 10. 2019. 
  8. ^ „Wawrinka replaces Vallverdu with old coach Magnus Norman”. Tennis Infinity. 26. 10. 2022. Приступљено 12. 8. 2023. 
  9. ^ „Wawrinka hires Norman as coach”. Tennis. 17. 4. 2013. Приступљено 26. 10. 2016. 
  10. ^ „Norman Ends Four-Year Partnership With Wawrinka”. ATP World Tour. 25. 10. 2017. Приступљено 20. 11. 2017. 
  11. ^ „Magnus Norman announces important news”. Tennis World. 7. 6. 2018. Приступљено 27. 11. 2018. 
  12. ^ „Wawrinka Announces End To Norman Partnership”. ATP Tour. 21. 9. 2020. Приступљено 12. 8. 2023. 
  13. ^ „French Open to be first tournament for "Stan" Wawrinka”. tennis.com. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2014. 
  14. ^ Hodgkinson, Mark (4. 9. 2010). „Andy Murray in danger as new coach gives Stanislas Wawrinka extra venom”. The Telegraph. London. Приступљено 5. 11. 2012. 
  15. ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2018. 
  16. ^ „Federer cruises to title in Kooyong”. The Guardian. 17. 1. 2009. Приступљено 20. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стан_Вавринка&oldid=27399348”