Станиша Мандић

С Википедије, слободне енциклопедије
Станиша Мандић
Мандић у репрезентацији Црне Горе
Лични подаци
Пуно име Станиша Мандић
Датум рођења (1995-01-27)27. јануар 1995. (29 год.)
Место рођења Херцег Нови, СР Југославија
Висина 1,80 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Игало
Војводина
Рад
Чукарички
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014—2018 Чукарички 59 (2)
2017—2018 → Согндал 22 (5)
2018—2019 Согндал 12 (0)
2019 → Зрињски 26 (4)
2020—2021 Мура 26 (4)
2022 Металац Горњи Милановац 11 (1)
Репрезентативна каријера**
2013—2014 Србија до 19 8 (2)
2014—2015 Србија до 20 12 (3)
2016—2017 Црна Гора до 21 2 (0)
2015— Црна Гора 4 (0)
Награде
Фудбал
Светско првенство до 20. године
Златна медаља — прво место 2015. Нови Зеланд Србија
* Датум актуелизовања: 2. фебруар 2022.
** Датум актуелизовања: 19. јул 2019.

Станиша Мандић (Херцег Нови, 27. јануар 1995) црногорски је фудбалер.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Мандић је фудбал почео да тренира у ФК Игало, након чега је био и у млађим категоријама Војводине и Рада. Током 2014. године је прешао у Чукарички, а за први тим овог клуба је дебитовао 6. априла 2014. против крушевачког Напретка. Први гол је постигао само шест дана касније у поразу од Црвене звезде од 4:1.[1] Са екипом Чукаричког је освојио Куп Србије у сезони 2014/15.[2] За клуб са Бановог брда је до лета 2017. године одиграо 59 првенствених мечева на којима је постигао два гола. У сезони 2016/17, својој последњој у клубу, имао је мању минутажу, па је у августу 2017. прослеђен на позајмицу у норвешки Согндал.[3] Са екипом Согндала је испао из норвешке Прве лиге, али је остао у клубу и наставио да игра у друголигашком такмичењу. У јуну 2018. норвешки клуб одлучује да га откупи.[4] У фебруару 2019. је прослеђен на позајмицу у Зрињски из Мостара.[5] По истеку позајмице, у јануару 2020, Мандић је напустио Зрињски. За мостарски клуб је наступио на 35 такмичарских утакмица, уз осам постигнутих голова.[6] У јануару 2020. је потписао уговор са словеначким прволигашем Муром.[7] Са екипом Муре је освојио национални Куп у сезони 2019/20,[8] а у наредној 2020/21. је био и шампион Словеније.[9] Почетком 2022. године је потписао за Металац из Горњег Милановца.[10]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Мандић је играо за репрезентацију Србије до 19 година на Европском шампионату 2014. године у Мађарској. Био је стрелац одлучујућег гола против Бугарске, којим је Србија стигла да полуфинала.[11] Међутим, успех који је годину дана раније остварила селекција коју је водио Љубинко Друловић и која је постала првак Европе у Литванији није поновљен, с обзиром да је Србија у полуфиналу поражена од Португалије после пенала.[12]

Наредне 2015. године је са репрезентацијом Србије до 20 година наступао на Светском првенству на Новом Зеланду. Србија је освојила ово првенство, а Мандић је био један од запаженијих појединаца. Постигао је гол против Малија у групи,[13] а онда и против Бразила у финалу.[14]

Иако је имао запажене партије на првенству на Новом Зеланду, Мандић се крајем августа 2015. није нашао на списку Томислава Сивића, тадашњег селектора репрезентације Србије до 21 године. Због те одлуке је своје незадовољство изнео и Владимир Матијашевић, спортски директор ФК Чукарички.[15] На Сивићевом списку нашло се чак 11 играча из генерације која је постала шампион света на Новом Зеланду, али не и Мандић.[15] Само неколико дана након Сивићевог списка, Мандић је донео одлуку да убудуће наступа за Црну Гору.[16][17]

За сениорску репрезентацију Црне Горе је дебитовао 8. септембра 2015. на гостовању Молдавији у квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској. Мандић је на терен ушао у 69. минуту уместо Адама Марушића а Црна Гора је славила на овом сусрету резултатом 0:2.[18]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Чукарички
Мура

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Србија до 20 година

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Мандић: Част је бити део црногорског тима”. novosti.rs. 1. 9. 2015. Приступљено 19. 7. 2019. 
  2. ^ „Sećanja: Pre tačno četiri godine Čukarički osvojio Kup Srbije”. fkcukaricki.com. 23. 8. 2017. Приступљено 31. 1. 2022. 
  3. ^ „Српски јунак са Новог Зеланда отишао у Норвешку”. mozzartsport.com. 7. 8. 2017. Приступљено 19. 7. 2019. 
  4. ^ „Чукарички продао Станишу Мандића”. mozzartsport.com. 10. 6. 2018. Приступљено 19. 7. 2019. 
  5. ^ „Шампион света завршио у Зрињском”. mozzartsport.com. 20. 2. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  6. ^ „Мандић: Успомене ће ме цијели живот везати за Зрињски”. sportsport.ba. 7. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020. 
  7. ^ „Мура купила Станишу Мандића”. mozzartsport.com. 8. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020. 
  8. ^ „Mura i Mandić osvojili Kup Slovenije”. sportsport.ba. 24. 6. 2020. Приступљено 31. 1. 2022. 
  9. ^ „Slovenija: Mura napravila senzaciju i postala šampion”. aktuelno.me. 23. 5. 2021. Приступљено 31. 1. 2022. 
  10. ^ „Metalac doveo “zlatnog orlića”!”. maxbetsport.rs. 9. 1. 2022. Приступљено 31. 1. 2022. 
  11. ^ „Како је Мандић срушио Бугаре”. b92.net. 26. 7. 2014. Приступљено 1. 9. 2014. 
  12. ^ „Омладинци поражени на пенале”. b92.net. 29. 7. 2014. Приступљено 19. 7. 2019. 
  13. ^ „Serbia 2:0 Mali” (на језику: енглески). FIFA. 3. 6. 2015. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  14. ^ „Brazil 1:2 Serbia” (на језику: енглески). FIFA. 20. 6. 2015. Архивирано из оригинала 22. 07. 2018. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  15. ^ а б „У Чукаричком љути на Сивића: Сећате ли се Станише Мандића?”. novosti.rs. 27. 8. 2015. Приступљено 19. 7. 2019. 
  16. ^ „Станиша Мандић игра за Црну Гору!”. b92.net. 31. 8. 2015. Приступљено 19. 7. 2019. 
  17. ^ „Станиша Мандић репрезентативац Црне Горе”. rts.rs. 1. 9. 2015. Приступљено 19. 7. 2019. 
  18. ^ „FOTO: Crna Gora pokorila Moldaviju, debitovao Mandić!”. portalanalitika.me. 8. 9. 2015. Приступљено 31. 1. 2022. 
  19. ^ „Нови Зеланд, Бог те видео - Србија је првак света у фудбалу!”. Радио-телевизија Србије. 20. 6. 2015. Приступљено 12. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Станиша_Мандић&oldid=27015936”