Станојло Рајичић
| Станојло Рајичић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. децембар 1910. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 21. јул 2000. (89 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Композиторски рад | |
| Најважнија дела | Симонида, Карађорђе, Дневник једног лудака, Беле ноћи |
Станојло Рајичић (Београд, 16. децембар 1910 — Београд, 21. јул 2000) био је српски и југословенски композитор и педагог. Компоновао је симфонијску музику, камерну музику, соло песме, балете, музику за опере, представе и филмове.
Биографија[уреди | уреди извор]
Своју музички каријеру је започео пре Другог светског рата. Основну и средњу музичку школу завршио је у Београду, одсек клавир. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у Прагу на Државном конзерваторијуму. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића. По повратку у Београд, радио је као професор у музичкој школи „Станковић“ и при Музичкој академији. Једно време је био доцент предајући композицију, а потом и редовни професор.[1]
Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији УНЕСКО, редовни члан САНУ, а у периоду од 1958. до 1962. године је био директор Музиколошког института. Године 1977. се пензионисао.
По њему је названа награда за најуспешнији концерт у Галерији САНУ.[2]
Дела[уреди | уреди извор]
- опера Симонида
- балет Под земљом
- балет Поема
- шест симфонија
- симфонијске поеме са тематиком српских народних песама (Зидање Скадра, Смрт мајке Југовића, Марко пије уз Рамазан вино, Мали Радојица)
- Концертна увертира
- Симфонијска свита
- три концерта за клавир
- три концерта за виолину
- два концерта за кларинет
- један концерт за виолончело
- циклуси вокалне музике за глас и оркестар На липару, Лисје жути
- кантата Сепац на сабору
- соло песме
Филмска музика[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Оливера Ђурић, Водич кроз историју музике, О. Ђурић, Београд, 2005
- ^ „Додела награде „Станојло Рајичић“ у Галерији САНУ”. САНУ. Приступљено 1. 7. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Биографија на сајту САНУ
- Станојло Рајичић - дела
- Биографија Станојла Рајичића
- Станојло Рајичић на сајту IMDb (језик: енглески)
