Стеван Карамата
| Стеван Карамата | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. септембар 1926. |
| Место рођења | Земун, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 25. јул 2015. (88 год.) |
| Место смрти | Земун, Србија |
| Научни рад | |
| Поље | геологија (геохемија, петрологија) |
| Институција | Рударско-геолошки факултет |
| Академија | САНУ, Аустријска академија наука, ХАЗУ, Академија природних наука Руске федерације, АНУРС |
| Награде | Орден Његоша, Орден рада |
Стеван Карамата (Земун, 26. септембар 1926 — Земун, 25. јул 2015) био је српски геолог, универзитетски професор и академик. Карамата је био редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду у пензији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1926. године у Београду, од оца Озрена и мајке Зоре Карамата. Геологију је студирао у Загребу и Београду, а дипломирао је 1950. године на Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду. Од 1956. до 1967. године прошао је сва наставна звања на факултету, а 1990. године је отишао у пензију. Његов наставни и научни рад везан је за петрологију, минералогију и геохемију, а бавио се и геохемијом рудних лежишта. Као гостујући предавач, држао је предавања на више иностраних факултета (Леобен, Фрајбург, Цирих). Истраживачким радом се бавио на великом делу територије бивше Југославије, као и знатно шире (Пакистан, Турска, итд).
Дописни члан САНУ постао је 1970. године, а редовни 1985. године.[1] Осим тога, био је члан и других академија наука: Хрватске академије знаности и умјетности, Аустријске академије наука, Академије природних наука Руске федерације, Академије наука и умјетности Републике Српске. Стекао је почасни докторат на Универзитету у Клужу[2] Био је члан Српског геолошког друштва, Швајцарског минералошко-петролошког друштва, Друштва физичких и природних наука у Женеви, Бугарског геолошког друштва.
Научни рад[уреди | уреди извор]
Караматин научни рад био је везан за петрологију и геохемију офиолита и офиолитских зона Балкана. У геологији Балканског полуострва остаће упамћен по геодинамичкој теорији формирања офиолитских зона Динарида и Вардарске зоне.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
- Орден рада са златним венцем, 1981.
- Орден Његоша другог реда, 1997.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Страница о академику Стевану Карамати на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2012.
- ^ „Биографија Стевана Карамате” (PDF). Приступљено 4. 11. 2012.[мртва веза]
- ^ „Robertson&Karamata - The role of subduction-accretion processes in the tectonic evolution of the Mesozoic Tethys in Serbia”. Приступљено 4. 11. 2012.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
