Стеван Карамата

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Карамата
Лични подаци
Датум рођења(1926-09-26)26. септембар 1926.
Место рођењаЗемун, Краљевина СХС
Датум смрти25. јул 2015.(2015-07-25) (88 год.)
Место смртиЗемун, Србија
Научни рад
Пољегеологија (геохемија, петрологија)
ИнституцијаРударско-геолошки факултет
АкадемијаСАНУ, Аустријска академија наука, ХАЗУ, Академија природних наука Руске федерације, АНУРС
НаградеОрден Његоша, Орден рада

Стеван Карамата (Земун, 26. септембар 1926Земун, 25. јул 2015) био је српски геолог, универзитетски професор и академик. Карамата је био редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1926. године у Београду, од оца Озрена и мајке Зоре Карамата. Геологију је студирао у Загребу и Београду, а дипломирао је 1950. године на Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду. Од 1956. до 1967. године прошао је сва наставна звања на факултету, а 1990. године је отишао у пензију. Његов наставни и научни рад везан је за петрологију, минералогију и геохемију, а бавио се и геохемијом рудних лежишта. Као гостујући предавач, држао је предавања на више иностраних факултета (Леобен, Фрајбург, Цирих). Истраживачким радом се бавио на великом делу територије бивше Југославије, као и знатно шире (Пакистан, Турска, итд).

Дописни члан САНУ постао је 1970. године, а редовни 1985. године.[1] Осим тога, био је члан и других академија наука: Хрватске академије знаности и умјетности, Аустријске академије наука, Академије природних наука Руске федерације, Академије наука и умјетности Републике Српске. Стекао је почасни докторат на Универзитету у Клужу[2] Био је члан Српског геолошког друштва, Швајцарског минералошко-петролошког друштва, Друштва физичких и природних наука у Женеви, Бугарског геолошког друштва.

Научни рад[уреди | уреди извор]

Стеван Карамата

Караматин научни рад био је везан за петрологију и геохемију офиолита и офиолитских зона Балкана. У геологији Балканског полуострва остаће упамћен по геодинамичкој теорији формирања офиолитских зона Динарида и Вардарске зоне.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]