Стеван Раичковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стеван Раичковић)
Стеван Раичковић
Стеван Раицковиц.јпг
Српски песник и академик
Пуно име: Стеван Раичковић
Рођен/а: 5. јул 1928, Нересница
Умро: 6. мај 2007, Београд

Стеван Раичковић (Нересница код Кучева, 5. јул 1928Београд, 6. мај 2007) је био српски песник и академик.

Биографија[уреди]

Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда.

До 1980. године, Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981.

Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

Преводио је руске песнике, Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. У препеву „Седам руских песника“ и антологији „Словенске риме“ представио је и модерне руске песнике. Превео је и Шекспирове сонете и „Десет љубавних сонета“ Франческа Петрарке. Сабрана дела Стевана Раичковића објављена су 1998. године.

Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику.

Дела[уреди]

Књиге песама[уреди]

Стеван Раичковић, биста на Калимегдану
фотографија из 1986.
  • Детињства (1950),
  • Песма тишине (1952),
  • Балада о предвечерју (1955),
  • Касно лето (1958),
  • Тиса (1961),
  • Камена успаванка (1963),
  • Стихови (1964),
  • Пролази реком лађа (1967),
  • Варке (1967),
  • Записи (1971),
  • Записи о црном Владимиру (1971),
  • Случајни мемоари (1978),
  • Точак за мучење (1981),
  • Панонске птице (1988),
  • Монолог на Тополи (1988),
  • Свет око мене (1988),
  • Стихови из дневника (1990)
  • Фасцикла 1999/2000 (2004)

Поетски и прозни записи[уреди]

  • Чаролија о Херцег-Новом (1989),
  • Сувишна песма (1991)
  • Кинеска прича (1995)

Проза[уреди]

  • Интимне мапе (1978)
  • Златна греда (1993);

Есејистички и мемоарски текстови[уреди]

  • Белешке о поезији (1978),
  • Портрети песника (1987),
  • Дневник о поезији (1990),
  • Дневник о поезији II (1997),
  • Нулти циклус (1998),
  • У друштву песника (2000),
  • Слова и беседе (2000),
  • Линија магле (2001)
  • Монолог о поезији (2001);

Књиге за децу[уреди]

  • Велико двориште (1955),
  • Дружина под сунцем (1960),
  • Гурије (1962),
  • Крајцара и друге песме (1971),
  • Ветрењача (1974),
  • Мале бајке (1974)
  • Слике и прилике (1978);

Поетски препеви[уреди]

  • Шекспирови сонети (1964),
  • Шест руских песника (1970),
  • затим допуњено издање под насловом Седам руских песника,
  • Десет љубавних сонета Франческа Петрарке посвећених Лаури (1974),
  • Словенске риме (1976)
  • Златна јесен – избор из поезије Бориса Пастернака – (1990);

Аутобиографија[уреди]

  • Један могући живот (Хомо поетицус) (2002).

Награде[уреди]

Добитник је најзначајнијих песничких награда -

Спољашње везе[уреди]