Стефанија Туркевич

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефанија Туркевич
Лични подаци
Датум рођења(1898-04-25)25. април 1898.
Место рођењаЛавов, Аустроугарска,
Датум смрти8. април 1977.(1977-04-08) (78 год.)
Место смртиКембриџ, Уједињено Краљевство,
ОбразовањеУниверзитет у Лавову, Лaвовска национална музичка академија Никола Лисенко, Берлински универзитет уметности
ЗанимањеКомпозитор, Пијаниста и Музиколог

Стефанија Туркевич (25. април 1898, Лавов, Аустроугарска – 8. април 1977, Кембриџ, Велика Британија) била је прва украјинска пијанисткиња, композиторка и музиколог. Због њених статова њени радови су били забрањени у Украјини од стране совјета.[1]

Студије[уреди | уреди извор]

Рођена је 1898. године у Лавову у свештеничкој породици. Била је прво дете у породици свештеника, диригента збора, катехета и музичког критичара Ивана Емануила Туркевича (рођ. Јохн Емануил Туркевицх) (1872-1936) и Софије Кормосз. Имала је млађу сестру Ирену Туркевич-Мартинец и млађег брата Лева Ивановича Туркевича. Деда Лев Софронович Туркевич и отац Иван Емануил били су свештеници. Мајка Софија је била пијаниста, учила је да свира с Карол Микула и Вилијамом Курцом, а такође је пратила младу оперну пјевачицу Соломиа Крусељницк.[2]

Стефанија је започела студије музике код Васила Барвинског, а од 1914. до 1916. године студије наставља у Бечу као пијаниста, код Вилијама Курца. Након Првог светског рата студирала је код Адолфа Чибинског на универзитету у Лавову, а такође је похађала његова предавања о теорији музике у Лавову.

Године 1919. написала је своје прво музичко дело — Литургија, које је изведено неколико пута у катедрали Светог Ђорђа у Лавову.[3] Године 1921. студирала је код Гвида Адлера на универзитету у Бечу где је дипломирала 1923. године са дипломом учитеља. Године 1925. се удала и преселила са мужем у Берлин где је студирала код Арнолда Шенберга, а у том периоду се родила и њена ћерка Зоја.[2] Године 1930. путује у Праг, Чехословачка где наставља универзитетске студије на музичкој академији да би 1934. године одбранила своју докторску дисертацију на тему украјинског фолклора у руским операма. Исте године докторира музикологију у Прагу и постаје прва жена из Галиције (тадашњег дела Пољске) која је докторирала.[4] Након тога се враћа у родни Лавов где је до почетка Другог светског рата радила као наставница музичке теорије и клавира.

Послератни период[уреди | уреди извор]

За време рата је радила као ментор и концертни мајстор у Лавову, а касније и ванредни професор, а после рата се сели у Аустрију, а касније у Италију где упознаје свог другог супруга, лекара који је радио за британску војску.[5]

У јесен 1946. године се сели у велику Британију где се враћа свом креативном раду и од тог времена до краја свог живота је написала највећи део својих композиција.[6]

Композиције[уреди | уреди извор]

Симфоније

1. Симфонія – Symphony no. 1 – 1937
2. Симфонія no. 2(a) – Symphony no. 2(a) – 1952
2. Симфонія no. 2(b) (2-гий варіант) – Symphony no. 2(b) (2nd version)
3. Симфонієта – Symphoniette – 1956
4. Три Симфонічні Ескізи – Three Symphonic Sketches – 3-го травня, 1975
5. Симфонічна поема – Symphonic Poem «La Vitа»
6. Space Symphony – 1972
7. Суіта для подвійного струнного оркестру – Suite for Double String Orchestra
8. Fantasy for Double String Orchestra

Балети

9. Руки – The Girl with the Withered Hands – Bristol, 1957
10. Перли – The Necklace
11. Весна (Дитячий балет) – Spring – (Children's Ballet) 1934-5
12. Мавка (a) – Mavka – ‘The Forest Nymph’ – 1964-7 – Belfast
12. Мавка (b) – Mavka – ‘The Forest Nymph’ – 1964-7 – Belfast
13. Страхопуд – Scarecrow – 1976

Опера

14. Мавка – Mavka – (unfinished) based on Lesia Ukrainka’s Forest Song

Дечије опере

15. «Цар Ох» або Серце Оксани – Tsar Okh or Heart of Oksana – 1960
16. «Куць» – The Young Devil
17. «Яринний городчик» – A Vegetable Plot (1969)

Хоровске композиције

18. Літургія 1919
19. Psalm to Sheptytsky (Псалом Шептицькому)
20. До Бою
21. Триптих
22. Колискова (А-а, котика нема) 1946

Камерно - иструментални радови

23. Соната для скрипки і фортепіано 1935 – Sonata for violin and piano
24. (a) Cтрунний квартет 1960 – 1970 – String quartet
24. (b) Cтрунний квартет 1960 – 1970 – String quartet
25. Тріо для скрипки, альта і віолончела 1960 – 1970 – Trio for Violin, Viola and Cello
26. Квінтет для двох скрипок, альта, віолончела фортепіано 1960 – 1970 – Piano Quintet
27. Тріо для флейти, кларнету, фагота 1972 – Wind Trio

Клавир

28. Варіації на Українську тему 1932 – Variations on a Ukrainian Theme
29. Фантазія: Суїта фортепянна на Українські теми – Fantasia: Suite for Piano on Ukrainian Themes 1940
30. Імпромпту – Impromptu 1962
31. Гротеск – Grotesque 1964
32. Гірська сюїта – Mountain Suite 1966 – 1968
33. Цикл п’єс для дітей – Cycle of Pieces for Children 1936 – 1946
34. Українські коляди та щедрівки – Ukrainian carols and Shchedrivka
35. Вістку голосить – Good Tidings
36. Christmas with Harlequin 1971

Разно

i. – Серце – Heart – Solo voice with orchestra
ii. – Лорелеї – Lorelei – Narrator, Harmonium and Piano 1919 – words by Lesia Ukrainka
iii. – Май – May – 1912
iv. – Тема народної пісні – Folk Song Themes
v. – На Майдані – Independence Square – piano piece
vi. – Не піду до леса з конечкамі – Лемківська пісня – Lemky song for voice and strings

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ukrainian Art Song Project – Stefania Turkewich”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2019. 
  2. ^ а б „Зоя Робертівна Лісовська-Нижанківська, the Encyclopedia of Modern Ukraine” (на језику: ukrainian). Приступљено 2018-12-17. 
  3. ^ Роман Кравець. „Українці в Сполученому Королівстві”. Інтернет-енциклопедія. Архивирано из оригинала 27. 04. 2017. г. Приступљено 2018-08-28. 
  4. ^ Интернет енциклопедија
  5. ^ „Narcyz Lukianowicz (Нарциз Лукіянович)”. 
  6. ^ „Svoboda” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стефанија Туркевич на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефанија_Туркевич&oldid=26637139”