Столе Попов
| Столе Попов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. август 1950. |
| Место рођења | Скопље,  ФНР Југославија |
| Занимање | филмски режисер и сценариста |
| stolepopov | |
| Веза до IMDb-а | |
Столе Попов (Скопље, 20. август 1950) je југословенски и македонски филмски режисер и сценариста.[1]
Биографија и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је 20. августа 1950. године у Скопљу, СФРЈ. Након завршетка средње школе, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1973. године у класи професора Радоша Новаковића. Током похађања факултета, снимио је 10 краткометражних студентских филмова. У периоду од 1974. до 1978. године, Столе Попов је имао статус слободног режисера. Од 1978. до 1988. године радио је као режисер у Вардар филму, а од 1985. до 1986. био је директор те компаније. Од 1989. године почео је да ради на Факултету за драмске уметности у Скопљу. Један је од оснивача приватне компаније за производњу филмова „Триангл“. Од 1999. године стални је члан Европске филмске академије. Своју каријеру је започео режирањем документарних филмова, а први играни филм му је Црвени коњ из 1980. године. Поред документарних филмова, режирао је неколико музичких и рекламних спотова, као и неколико играних филмова, за које је добио велики број похвала од филмских критичара. Најпозатнији филмови које је режирао су Тетовирање, До балчака и Циганска магија. За већину његових дела које је режирао је такође писао и сценарио и то за филмове : До балчака, Тетовирање, Црвени коњ, Црвени коњ (серија), Алкалоид, Оган и за филм Дрвонидустријски комбинат ''Треска''. Његов отац био је Трајче Попов, познати југословенски и македонски филмски режисер, сценариста и сниматељ.[2]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]За своје филмове, добио је неколико светских и југословенских филмских награда.[3]
- 1974. Прва награда за документарни филм Оган на фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду.
- 1976. Велика награда за документарни филм ДАЕ на Светском филмском фестивалу у Оберхаузену, Немачка.
- 1976. Златна арена на филмском фестивалу у Пули за документарни филм о животу македонских исељеника у Аустралију.
- 1986. Златна арена за играни филм Срећна нова ’49. на филмском фестивалу у Пули.
- 1987. Награда Најбољи избор за филм Циганска магија на Европској филмској академији у Берлину.
Филмске номинације
[уреди | уреди извор]- 1974. Југословенски кандидат за Оскар за филм Срећна нова ’49.
- 1979. Номинација за Оскар на Америчкој филмској академији, за документарни филм ДАЕ.
- 1992. Македонски кандидат за Оскар за филм Тетовирање.
- 1998. Македонски кандидат за Оскар за филм Циганска магија.
- 2014. Македонски кандидат за Оскар за филм До балчака.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1973 | Дрвонидустријски комбинат ''Треска'' | кратки | |
| 1974 | Оган | документарни | Златна медаља |
| 1974 | Алкалоид | кратки | |
| 1976 | Аустралија, Аустралија | документарни | Златна медаља |
| 1979 | Добро ми дође | кратки, документарни | |
| 1979 | Дае | кратки, документарни | Велика награда у Оберхаузену |
| 1981 | Црвени коњ | драма, ратни | „Октобарска награда“ |
| 1983 | Црвени коњ (серија) | тв серија | |
| 1986 | Срећна нова ’49. | послератна драма | Златна арена |
| 1991 | Тетовирање | драма | Златна мимоза |
| 1997 | Циганска магија | комедија, драма | Златна Антигона |
| 2014 | До балчака | акција, драма |
Спотови
- Мамурни људи (1987)
- Скопје (1987)[4]
- Gipsy song (1997)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stole Popov na IMDb-u
- ^ „Stole Popov - kratka biografija {мк}”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2017.
- ^ „Македонска кинотека {мк}”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2017.
- ^ „Vlatko Stefanovski i Leb i sol, "Kao kakao" '87: "Femme Fatale" - poklon pesma Bebi Dol i Arsena Dedića”. Yugopapir. 1987.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
