Стојадин Мирковић
| Стојадин Мирковић | ||
|---|---|---|
![]() Стојадин Мирковић | ||
| Лични подаци | ||
| Надимак | Цоле | |
| Датум рођења | 14. јануар 1972. | |
| Место рођења | Горње Лесковице, СР Србија, СФР Југославија | |
| Датум смрти | 29. септембар 1991. (19 год.) | |
| Место смрти | Бјеловар, Хрватска, СФР Југославија | |
| Војна каријера | ||
| Служба | ||
| Војска | Југословенска народна армија | |
| Род | пешадија | |
| Чин | војник | |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској | |
| Одликовања |
| |
Стојадин Мирковић (Горње Лесковице, 14. јануар 1972 — Бјеловар, 29. септембар 1991) био је војник Југословенске народне армије на редовном одслужењу војног рока.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице, општина Ваљево, одакле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. године на редовно служење војног рока у Бању Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.
После блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља”.[2][3]
После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени са гробља у Бјеловару и 18. јула 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.[4]
Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена. Подигнута му је биста у Ваљеву 2023. године.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Novosti/Valjevac vaspitan da pogine za otadžbinu
- ^ Традиција српства/Стојадин Мирковић-Цоле
- ^ Intermagazin/Godišnjica pogibija Milana Tepića i Stojadina Mirkovića, savremenih srpskih heroja
- ^ „Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017”. Србски светионик. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ Пузовић, Б. (18. 5. 2023). „СПОМЕНИК СИНЂЕЛИЋУ С ПОВЛЕНА Мајка Аница: Ово је његово треће рођење, надам се да ће оно бити вечно”. Вечерње новости. Приступљено 22. 5. 2023.
