Пређи на садржај

Стојадин Мирковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стојадин Мирковић
Стојадин Мирковић
Лични подаци
НадимакЦоле
Датум рођења(1972-01-14)14. јануар 1972.
Место рођењаГорње Лесковице, СР Србија, СФР Југославија
Датум смрти29. септембар 1991.(1991-09-29) (19 год.)
Место смртиБјеловар, Хрватска, СФР Југославија
Војна каријера
Служба
ВојскаЈугословенска народна армија
Родпешадија
Чинвојник
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Одликовања
Орден за војне заслуге са великом звездом

Стојадин Мирковић (Горње Лесковице, 14. јануар 1972 — Бјеловар, 29. септембар 1991) био је војник Југословенске народне армије на редовном одслужењу војног рока.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице, општина Ваљево, одакле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. године на редовно служење војног рока у Бању Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.

После блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља”.[2][3]

После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени са гробља у Бјеловару и 18. јула 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.[4]

Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена. Подигнута му је биста у Ваљеву 2023. године.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Novosti/Valjevac vaspitan da pogine za otadžbinu
  2. ^ Традиција српства/Стојадин Мирковић-Цоле
  3. ^ Intermagazin/Godišnjica pogibija Milana Tepića i Stojadina Mirkovića, savremenih srpskih heroja
  4. ^ „Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017”. Србски светионик. Приступљено 4. 10. 2017. 
  5. ^ Пузовић, Б. (18. 5. 2023). „СПОМЕНИК СИНЂЕЛИЋУ С ПОВЛЕНА Мајка Аница: Ово је његово треће рођење, надам се да ће оно бити вечно”. Вечерње новости. Приступљено 22. 5. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојадин_Мирковић&oldid=29340541”