Страхиња Алагић
| Страхиња Алагић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Браца | ||
| Датум рођења | 14. август 1924. | ||
| Место рођења |
Козарац, Приједор,  Краљевина СХС | ||
| Датум смрти | 10. октобар 2002. (78 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СР Југославија | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1945 1945 1946 1947—1951 |
Црвена звезда Селекција Југ. Армије Партизан Црвена звезда | ||
| Репрезентативна каријера | |||
 Југославија | |||
| Тренерска каријера | |||
|
ЖКК Црвена звезда Југославија | |||
Страхиња Алагић (Козарац, 14. август 1924 — Београд, 10. октобар 2002) био је југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. Тренерску каријеру је највише посветио женској кошарци. Са кошаркашицама Црвене звезде је освојило титулу првака Европе.[1]
Каријера[уреди | уреди извор]
Кошарком је почео да се бави одмах након завршетка Другог светског рата и то прво у Црвеној звезди[2]. Пошто је био војни обавезник био је члан селекције Југословенске армије која је наступала на Југословенском првенству република 1945. На првом државном првенству 1945. године у Суботици та екипа је освојила титулу првака победивши селекцију Србије у финалу.[3] Након тога се враћају Црвеној звезди међутим након формирања Партизана који је био армијски клуб поново је морао да напусти Звезду. Седам играча из селекције ЈА је прешло у редове новоформираног Партизана. Поред Алагића у табор Партизана прешли су Александар Николић, Златко Ковачевић, Павле Костић, Божидар Мунћан, Мирко Марјановић и Ратко Влаховић. Након годину дана проведених у Партизану Алагић се враћа у Црвену звезду где је као играч најдуже играо и где је и остварио најзначајније успехе. У периоду од 1947. до 1951. године је наступајући за црвено–беле освојио пет националних титула.
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Након тога престаје са играчком каријером и посвећује се тренерском послу. Пре свега је радио као тренер женских екипа мада је 70-тих година накратко био тренер и мушке кошаркашке секције Црвене звезде. Са ЖКК Црвена звезда имао је пуно успеха пре свега на домаћим такмичењима. Ипак најзначајнији клупски успех у историји женске кошарке је освајање Купа шампиона 1979. године са Црвеном звездом. Имао је и великих успеха са женском репрезенатцијом, коју је 1968. године предводио до прве медаље.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Кошаркашице Црвене звезде пре 34 године освојиле Куп шампиона”. Курир. 29. 03. 2013. Приступљено 15. 09. 2015.[мртва веза]
- ^ Историја КК Црвена звезда – први део
- ^ „Кошарка је игра у којој побеђује Звезда”. redstarbelgrade.rs /. 22. 7. 2020. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 30. 8. 2020.
- ^ „Историја женске кошарке”. КСС. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 15. 09. 2015.
|  | |
