Стрепња
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Анксиозност | |
|---|---|
.jpg) | |
| Мермерна биста римског емератора Деција из Капитолских музеја. Овај портрет „преноси утисак о узнемирености и умора, човека с тешким бременом државних одговорности.”[1] | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неуропсихијатрија, психологија |
| MeSH | D001007 |
Стрепња, тескоба или анксиозност је нејасан страх без очигледног спољњег повода и углавном без организмичких знакова који уобичајено прате страх произашао из рационалне (спољне) претње. Од страха се разликује због своје неодређености, јер није везан за неки одређени објекат[2]. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке неодређене несреће. Када се догађа често, омета афективни живот и осећање добробити или је на други начин маладаптивно, позната је као анксиозни поремећај.
Сартрово тумачење[уреди | уреди извор]
Неизвесност је драстичан облик непостојања слободе. Стрепња је апстрактни страх од могућег конкретног губитка слободе. Стрепња је страх од страха. Стрепња је страх од губитка слободе.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Scarre, Chris (1995). Chronicle of the Roman Emperors. Thames & Hudson. стр. 168—169.
- ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ Жан Пол Сартр, 1946.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за психологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
