Стубица (Параћин)

Координате: 43° 56′ 18″ С; 21° 29′ 19″ И / 43.938333° С; 21.488666° И / 43.938333; 21.488666
С Википедије, слободне енциклопедије

Стубица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 1589
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 18″ С; 21° 29′ 19″ И / 43.938333° С; 21.488666° И / 43.938333; 21.488666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина342 m
Стубица на карти Србије
Стубица
Стубица
Стубица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35246
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Стубица је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1589 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се 17 km источно од града Параћина. Село се налази на надморској висини од 284 до 343 метара. Атар села Стубица се на западу граничи са атром града Ћуприја, а на северу са реком Раваницом, према истоку атар села се протеже до Пасуљанских ливада, Равне реке и планине Троглан, док јужну границу чини извориште реке Црнице и насеља Сисевац.

Атар села има површину од 4.354 хектара а од тога се под шумом налази 2.000, под ораницама 1.221 хектар, под ливадама 578, а воћњацима и виноградима 115 хектара.

У селу постоји 530 домаћинстава.

Прво насеље на овим просторима настало је у 14. веку, а у писаним документима село се први пут помиње 1376. године.

Овде се налазе Запис орах код игралишта (Стубица), Запис храст код цркве (Стубица), Запис дуд у центру (Стубица).

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Црква Светог Романа[уреди | уреди извор]

Црква Светог Романа је православна црква у Стубици. Она је такође најзначајнија и најпознатија знаменитост у Стубици, такође осликавање цркве унутра је завршено 2019. године. Поред цркве ту је и пут који води ка Еколошком парку Стубица.

Еколошки парк Стубица[уреди | уреди извор]

Еколошки парк Стубица или скраћено Еко-парк Стубица, је парк који се налази на изнад Стубице, тј. на видиковцу Стубице. Пре 2015. то је било коришћено као депонија, такође тамо није ништа било, било је пусто. У 2015. години, започето је чишћење ове области док 2017. године, основано је Еколошко удружење Стубица, када је започета градња данашњег Еко-парка Стубица. Прво су биле саграђене клупе, затим играоница и показне табле, а касније и летњиковац. Еко-парк такође пружа панорамски поглед Стубице, такође се може видети Јагодина и Ћуприја.[1]

Центар код бреста[уреди | уреди извор]

Центар Стубице код бреста, у овој области се налази амбуланта, месна канцеларија, продавнице и парк са спомеником палим борцима у Првом и Другом светском рату.

Игралиште[уреди | уреди извор]

"Игралиште", јесте фудбалски терен у Стубици, који користи ФК Напредак Стубица. Налази се у доњем делу села ка излазу ка Поповцу.

Спорт[уреди | уреди извор]

Фудбалски терен који се користи у Стубици је терен од Фудбалског клуба Напредак које је мештанима такође познато и као игралиште. За футсал се користи школско игралиште, а у употреби се понекад користи и школска сала. Док је у фудбалу Ф.К. Напредак једини тим из Стубице, у футсалу постоји више екипа.

Образовање[уреди | уреди извор]

Основна Школа у Стубици се зове "Бранко Радичевић", која је направљена 1919. године. 1919. је школа била у другом месту и првобитно се звала Народна Основна Школа, када је школу похађало 102 ученика. Мало касније, у школу иду само Стубичани, док Забрежани добијају своју школу. Око 1954. године, школа је пресељена на данашњем месту, добија четири учионице, а касније почиње да се зове Основна Школа "Светозар Марковић". После су је Поповчани припојили Основној Школи "25. Мај", касније је преименована у Основна Школа "Бранко Радичевић". 2000. године, школа добија нови спрат и осам учионица. 2005. добија кабинет за информатику. 2007. године реновиран је и терен на отвореном. 2010. године школа добија прикључак за воду и реновирана је физичка сала. 2017. године реновиран је дом културе. И 2019. је прослављена стогодишњица школе. Данас ову школу похађа 106. ученика. Терен на отвореном се такође користи и за догађаје, манифестације, футсалске купове, итд...[2]

Транспорт[уреди | уреди извор]

У Стубици се налазе три аутобуска стајалишта којом углавном управља параћинска компанија Eurolin Стајалишта су: стајалиште код Фудбалског терена, стајалиште код раскрснице близу школе и стајалиште код бреста у центру села. У селу, такође превози и ресавичка компанија Рембас Транс.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Стубица живи 1391 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,5 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 465 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,84.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.065
1953. 2.165
1961. 2.230
1971. 2.237
1981. 2.133
1991. 2.070 1.902
2002. 1.784 2.056
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.745 97,81%
Румуни
  
3 0,16%
Македонци
  
3 0,16%
Руси
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
1 0,05%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Значајне особе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еколошки парк Стубица. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2021) Приступљено 5. Јуна 2021.
  2. ^ О. Ш. "Бранко Радичевић" Стубица. 16. Март 2021.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]