Суботиште

Координате: 44° 50′ 25″ С; 19° 57′ 22″ И / 44.840166° С; 19.956166° И / 44.840166; 19.956166
С Википедије, слободне енциклопедије

Суботиште
Црква Св. Јована Крститеља
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 844
 — густина40/km2
Географске карактеристике
Координате44° 50′ 25″ С; 19° 57′ 22″ И / 44.840166° С; 19.956166° И / 44.840166; 19.956166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина23,8 km2
Суботиште на карти Србије
Суботиште
Суботиште
Суботиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22414
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Суботиште је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 844 становника.

Овде се налази Српска православна црква Рождества Светог Јована у Суботишту.

Историја[уреди | уреди извор]

У мађарским документима се село спомиње први пут 1329. године и то је после Попинаца најстарије село у општини. У новијој историји, 1702. године пописана су два места - Мишковци и Суботиште, али се та два села убрзо спајају и користи се час једно, час друго име. У првој половини 18. века припада митровачком властелинству а од 1745. Војној граници.

У Суботишту (или Мишковци) се родио и живео чувени Негован Ранитовић (13. фебруара 1864-1940), продавац књига, црквени "певац", песник, члан Матице српске и носилац Ордена Св. Саве V степена.[1] У родном месту је завршио основну школу, и то је било сво формално образовање тог "несуђеног свињара". Био је то велики неуморни посленик, чудних идеја и пасија; самоук посвећен умном стваралаштву који је неуморно описивао своје дане и то у стиху. Октобра 1909. године Негован је прославио "400.000 часова свог живота". Путовао је пуно и по вашарима и светковинама нудио књиге на продају, носећи их на леђима у џаку.[2] Започео је аквизитерски посао за новосадске издаваче. Импровизовао је он у великој соби сеоске куће своју библиотеку, у којој се налазио по један примерак сваке књиге до које би дошао, од преко 18.000 наслова, за коју је тврдио да је "највећа библиотека књига у целом Српству". Поделио је своје књиге по полицама, на "струке". Не само да је изврсно памтио, изванредно рачунао, лепо говорио, доста знао о књигама, већ се бавио и "озбиљним" писањем. Објавио је као писац и издавач и више својих књига, а најпознатије дело у народу је његов предратни "Вечити календар".

Број становника је растао до Другог светског рата, са малим застојем за време Првог светског рата због исељавања Немаца. Велики број мештана - 88. је стрељано или погинуло од стране фашиста. Досељавање из Србије није покрило опадање становништва, па ово село полако одумире.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Суботиште живи 719 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,7 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 296 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 882
1953. 910
1961. 953
1971. 927
1981. 911
1991. 968 962
2002. 942 953
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
897 95,22%
Хрвати
  
6 0,63%
Мађари
  
4 0,42%
Муслимани
  
3 0,31%
Црногорци
  
2 0,21%
Југословени
  
2 0,21%
Словенци
  
1 0,10%
Словаци
  
1 0,10%
Русини
  
1 0,10%
Бошњаци
  
1 0,10%
непознато
  
11 1,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", Београд 22. јун 1939.
  2. ^ Петар Јоновић: "Српско књижарство", Нови Сад 1997.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]