Сува
| Сува Suva | |
|---|---|
 Влада Фиџија
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Фиџи |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 88.271 |
| — густина | 43,1 ст./km2 |
| Агломерација | 175.399 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 18° 08′ 00″ Ј; 178° 26′ 00″ И / 18.133333° Ј; 178.433333° И |
| Временска зона | UTC+1 |
| Површина | 2.048 km2 |
  Сува Сува на карти Фиџија | |
Сува (енгл. Suva) је главни град Фиџија. Налази се на југоисточној обали острва Вити Леву, које је највеће острво архипелага Фиџи. Сува се налази на полуострву, али је најближа плажа удаљена 40 km, јер је сва обала зарасла у шуму мангрова. Већи део града је изграђен на подручју где су некад постојале ове шуме. Сува је позната по великој количини падавина.
Према попису становништва из 2017. године, град Сува је имала 93.970 становника,[1] а градско подручје Суве, које укључује њена независна предграђа, имало је 185.913 становника.[2] Комбиновано урбано становништво Суве и градова Лами, Насину и Наусори који се граниче са њом било је око 330.000: преко трећине становништва нације. (Овај урбани комплекс, искључујући Лами, познат је и као коридор Сува-Наусори.)
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
| Сува | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сува има климу тропских прашума, према Кепеновом систему класификације климе. Али због пасата и повремених циклона, то није екваторијална клима. Град прима обилне количине падавина током целе године, без праве сушне сезоне; ниједан месец нема просечну количину падавина испод 60 mm (2 in). Сува у просеку има 3.000 mm (118 inches) падавина годишње. Њен најсувљи месец, јул, у просеку има 125 mm (4,92 in) падавина. Сува има толико падавина током свих 12 месеци у години да израз „лепо време“ у извештају о времену значи само „не пада киша“. Као и у многим другим градовима са климом у тропским кишним шумама, температуре су релативно константне током целе године, са просечном високом температуром од око 28 °C (82 °F) и просечном најнижом од око 22 °C (72 °F).
Сува има знатно више падавина него Нади или западна страна Вити Левуа (позната становницима Суве као „запаљени запад“). Други гувернер Фиџија, сер Артур Гордон, рекао је да је приметио да никада нигде није видео да киша пада на начин на који пада у Суви и да готово да није било дана без кише. Највише падавина се примећује од новембра до маја, док су у нешто хладнијим месецима од јуна до октобра падавине знатно умереније падавине.
| Клима Суве, Фиџи (1971–2000) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
36,0 (96,8) |
37,0 (98,6) |
34,0 (93,2) |
34,0 (93,2) |
32,0 (89,6) |
32,0 (89,6) |
32,0 (89,6) |
32,0 (89,6) |
34,0 (93,2) |
34,0 (93,2) |
36,0 (96,8) |
37,0 (98,6) |
| Максимум, °C (°F) | 30,8 (87,4) |
31,2 (88,2) |
30,9 (87,6) |
29,9 (85,8) |
28,5 (83,3) |
27,7 (81,9) |
26,8 (80,2) |
26,7 (80,1) |
27,2 (81) |
28,2 (82,8) |
29,3 (84,7) |
30,3 (86,5) |
28,9 (84) |
| Просек, °C (°F) | 27,4 (81,3) |
27,6 (81,7) |
26,4 (79,5) |
26,6 (79,9) |
25,4 (77,7) |
24,6 (76,3) |
23,8 (74,8) |
23,7 (74,7) |
24,1 (75,4) |
25,1 (77,2) |
26,1 (79) |
26,9 (80,4) |
25,64 (78,16) |
| Минимум, °C (°F) | 23,9 (75) |
24,0 (75,2) |
23,9 (75) |
23,3 (73,9) |
22,2 (72) |
21,4 (70,5) |
20,7 (69,3) |
20,7 (69,3) |
21,0 (69,8) |
21,9 (71,4) |
22,8 (73) |
23,5 (74,3) |
22,4 (72,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 19,0 (66,2) |
19,0 (66,2) |
19,0 (66,2) |
16,0 (60,8) |
16,0 (60,8) |
14,0 (57,2) |
13,0 (55,4) |
14,0 (57,2) |
14,0 (57,2) |
14,0 (57,2) |
13,0 (55,4) |
17,0 (62,6) |
13,0 (55,4) |
| Количина кише, mm (in) | 371 (14,61) |
265 (10,43) |
374 (14,72) |
366 (14,41) |
270 (10,63) |
163 (6,42) |
136 (5,35) |
158 (6,22) |
177 (6,97) |
221 (8,7) |
245 (9,65) |
277 (10,91) |
3,023 (119,02) |
| Дани са падавинама | 23 | 22 | 24 | 23 | 21 | 18 | 19 | 18 | 17 | 19 | 19 | 22 | 245 |
| Извор: [3] | |||||||||||||
Становништво[уреди | уреди извор]
Град је 2007. имао 75.225 становника. Становништво ширег градског подручја се процењује на 170.000. Две главне етничке групе у Суви су домороци Фиџија и Индијци. У мањем броју су заступљени Кинези и Европљани. Енглески језик је највише у употреби, поред фиџијанског и хиндустанског.
Историја[уреди | уреди извор]
Године 1868, када је Сува још увек била мало село, поглавица Бауа, Серу Епениса Какобау, доделио је 5.000 km2 (1.900 sq mi) земље Полинезијској компанији са седиштем у Аустралији, у замену за обећање компаније да ће исплатити дугове према Сједињеним Државама. Више од десетине ове копнене површине, 575 km2 (222 sq mi), налазило се у близини Суве. Првобитна намера компаније била је да развије индустрију узгоја памука, али су се земља и клима показали неприкладним.[4]
Године 1874, контрола над острвима Фиџи је уступљена Уједињеном Краљевству. Године 1877, колонијалне власти су одлучиле да престоницу преселе у Суву из Левуке, Овалау, Ломајвити, јер је локација Левуке између стрме планине и мора чинила било какво ширење града непрактичним. Пуковник Ф. Е. Прат из Краљевских инжењера именован је за генералног геодета 1875. и пројектовао је нову престоницу у Суви, уз помоћ В. Стивенса и пуковника Р. В. Стјуарта. Прелазак у Суву је озваничен 1882. године.[5]
Године 1910, Сува је добила статус општине, према Уредби о уставу општине из 1909. Њена површина је остала једна квадратна миља све до 1952. када је Сува припојила области Муаникау и Самабула, проширивши своју територију на 13 km2 (5,0 sq mi). У октобру те године, Сува је званично проглашена за град – први на Фиџију. Сува је касније припојила Тамавуу. Недавно је Сува додатно проширила своје границе укључивањем области Канингам на њену северну ивицу. Од тада, урбано ширење довело је до раста бројних предграђа која остају ван граница града. Заједно са градом, она чине метрополитанско подручје познато као шира Сува.[6]
Сува је била домаћин Игара Јужног Пацифика 2003. године по трећи пут у 40-годишњој историји овог догађаја.[7][8][9] У припреми за одржавање догађаја, влада Фиџија је, уз помоћ пакета помоћи од 16 милиона долара из Народне Републике Кине, финансирала изградњу нове гимнастичке сале, затвореног спортског центра, базена, стадиона, терена за хокеј на трави и трибина у околини Суве.[10]
Привреда[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Сува је побратимљена са:[11][12]
Бејхај, Кина
Брајтон, Аустралија- Гуангдунг, Кина
- Франкстон, Аустралија
Порт Моресби, Папуа Нова Гвинеја- Шаосинг, Кина
Јонгсан, Сеул, Јужна Кореја
Вирак, Филипини
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Пословна четврт -
Шеталиште уз канал
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fiji Islands Bureau of Statistics – Population and Demography”. Statsfiji.gov.fj. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012.
- ^ „2007 Census of Population and Housing”. Приступљено 25. 1. 2017.
- ^ „Climate of Fiji - 2018” (PDF). Fiji Meteorological Service. Архивирано (PDF) из оригинала 2014-01-24. г. Приступљено 13. 10. 2022.
- ^ „ClimateFinder.com - Nausori, Fiji”. www.climatefinder.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2022. г. Приступљено 2020-02-04.
- ^ „Europcar Fiji - Suva”. www.europcar.com.fj. Приступљено 2020-02-04.
- ^ Nath, Shyam; Roberts, John L.; Madhoo, Yeti Nisha (2010). Saving Small Island Developing States: Environmental and Natural Resource Challenges. Commonwealth Secretariat. стр. 164. ISBN 9781849290319.
- ^ „PataraPacific.com”. Архивирано из оригинала 2012-08-04. г. Приступљено 2007-08-29.
- ^ „OceaniaSport.info”. Архивирано из оригинала 2007-08-28. г. Приступљено 2007-08-29.
- ^ Prasad, Shoma. „Rousing start to 12th South Pacific Games”. Wansolwara Online. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 11. 6. 2011.
- ^ „PATARA sponsors South Pacific Games 2003 and provides Information & Communications Technology for a "Smart Games"”. patarapacific.com. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2020.
- ^ „Sister Cities”. suvacity.org. Suva. Архивирано из оригинала 21. 04. 2023. г. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „Sister-city relation to enhance trade”. fijisun.com.fj. Fiji Sun. 2012-12-12. Приступљено 2020-07-20.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fiji, by Korina Miller, Robyn Jones, Leonardo Pinheiro – Travel – 2003, published by Lonely Planet, pages 139–141, details on Suva City.
- The Suva City Library: A Brief History and Development, 1909–1980, by S Baksh – 1980
- Pluralism and Social Change in Suva City, Fiji, by Alexander Mamak – 1974, Thesis/dissertation; Ethnology (Fiji, Suva City); Suva City, Fiji Islands (Social conditions)
- A History of the Pacific Islands: Passages Through Tropical Time – Page 162, by Deryck Scarr 2001 – 323 pages.
- Frommer's South Pacific, by Bill Goodwin – Travel – 2004, pages 258–263
- Rahiman, T.I.H.; Pettinga J.R.; Watts P. (2007). „The source mechanism and numerical modelling of the 1953 Suva tsunami, Fiji”. Marine Geology. 237 (1–2): 55—70. Bibcode:2007MGeol.237...55R. doi:10.1016/j.margeo.2006.10.036.
- Greenbaum, D.; Bowker, M. R; Dau, I; Drospy, H; Greally, K. B; McDonald A. J. W; Marsh, S. H; Northmore, K. J; O'Connor, E. A; Prasad, R. S; Tragheim, D. G. (1995). „Landslide hazards in Fiji” (PDF). Technical Report WC/95/28 Rapid methods of landslide hazard mapping : Fiji case study. British Geological Survey. Приступљено 23. 3. 2011.
- Government of Fiji (2009). „Government of Fiji Country Report on Pacific Adaptation to Climate Change (PACC) Inception Meeting Samoa, from 29th June – 3rd July 2009.” (PDF). стр. 2. Приступљено 23. 3. 2011.
- Global Volcanism Program. „Volcanoes of New Zealand to Fiji: Fiji Islands”. Volcanoes of the World. Приступљено 23. 3. 2011.
- Rahiman, Tariq I.H.; Pettinga, Jarg R. (2009). „Fracture lineaments, fault mesh formation and seismicity: Towards a seismotectonic model for Viti Levu, Fiji” (PDF). Bulletin of the New Zealand Society for Earthquake Engineering. 42 (1): 63—72. doi:10.5459/bnzsee.42.1.63-72. Приступљено 3. 2. 2013.
- Pacific Disaster Center. „Summary of Earthquakes and Tsunamis Affecting Fiji 1850–2004” (PDF). Tsunami Awareness Kit. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-02-06. г. Приступљено 22. 3. 2011.
- Fiji Mineral Resources Department. „Earthquake in Fiji”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2011.
- Houtz, R. E. (јануар 1962), „The 1953 Suva earthquake and tsunami”, Bulletin of the Seismological Society of America, 52 (1): 1—12, Bibcode:1962BuSSA..52....1H, doi:10.1785/BSSA0520010001
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Музеј Фиџија у Суви
- Универзитет Јужног Пацифика Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2021)
- Suva City Council (official website)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
