Супергалактички кластери

С Википедије, слободне енциклопедије

Супергалактички кластери близу Земље

У астрономији, супергалактички кластери или суперјата су асоцијације на јата и група галаксија;[1] оне су међу највећим познатим структурама у свемиру. Млечни пут је део групе галаксија Локалне групе (која садржи више од 54 галаксије), која је заузврат део суперкластера Девице, које је део суперкластера Ланијакеа.[2] Велика величина и мала густина суперкластера значи да се они, за разлику од кластера, шире са Хабловом експанзијом. Број суперкластера у видљивом универзуму се процењује на 10 милиона.[3]

Постојање[уреди | уреди извор]

Суперјато Абел 901/902 налази се на нешто више од две милијарде светлосних година од Земље.[4]

Постојање суперјата указује да галаксије у свемиру нису равномерно распоређене; већина њих је састављена у групе и јата, са групама које садрже до неколико десетина галаксија и јата до неколико хиљада галаксија. Те групе и јата и додатне изоловане галаксије заузврат формирају још веће структуре зване суперјата.

Њихово постојање је први постулирао Џорџ Ејбел у Ејбеловом каталогу кластера галаксија из 1958. године. Он их је назвао „кластери другог реда“, или кластери кластера.[5]

Суперјата формирају масивне структуре галаксија, назване „филаменти”, „комплекси суперјата”, „зидови” или „лимови”, који се могу простирати између неколико стотина милиона светлосних година до 10 милијарди светлосних година, покривајући више од 5% видљивог свемира. Ово су највеће структуре познате до данас. Посматрања суперкластера могу дати информације о почетном стању универзума, када су ова суперјата створена. Правце ротационих оса галаксија унутар суперјата проучавају они који верују да они могу дати увид и информације у рани процес формирања галаксија у историји свемира.[6]

Међу суперјатовима су велике празнине у свемиру где постоји неколико галаксија. Суперјата се често деле на групе кластера које се називају групама галаксија и јата.

Иако би суперкластери требало да буду највеће структуре у универзуму према космолошком принципу, веће структуре су примећене у истраживањима, укључујући Слоунов велики зид.[7]

Општи појмови[уреди | уреди извор]

Суперјата чине највеће познате структуре у свемиру. Њихово постојање говори да галаксије нису распоређене једнако; већина је распоређена у групама и јатима, у групама их има око педесет милијарди а у јатима их има више милијарди. Та галактичка јата и групе као и неколико изолованих галаксија чине струтуре још већих размера названи суперјата.

Оне су често подељене на јата названа галактички облак. Простор између суперјата као да је лишен материје. Постојање још већих стреуктура као што су галактичке струне је дискутабилан.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

По Гајонгу Чону,[8] величина суперјата може бити од више десетина парсека до око 150 x h-1 парсека.

Облик супергалактичког кластера је ирегуларан, често спљошен и стањен или влакнаст и генерално гледано није сферично симетричан.

Историја[уреди | уреди извор]

суперјато је први пут употребљено 1958. године од стране француско-америчког астронаута Жерарда де Вакулера.[9]

Гајонг Чон је први говорио о суперјату први пут 1961. од стране Џорџа Абела[10] да би била потврђена 1973. године од стране Ричарда Богарта и Роберта Вагонера[11] као и од стране Мајкла Хосера и Џејмса Пибла.[12]

Примери[уреди | уреди извор]

Локално суперјато[уреди | уреди извор]

Млечни пут је део локалне групе која је са своје стране део локалног суперјата који је ширине око 18,4 милиона парсека. Та структура је део суперјата Девице који је део још веће структуре назване Ланиакеа откривене 2014. године.

Блиска суперјата[уреди | уреди извор]

  • Хидра-Кентаур
  • Персеј-Риба
  • Паун-Индијанац
  • Беренцове власи
  • Феникс
  • Сулкптура
  • Херкул
  • Лав
  • Шаплеј

Далека суперјата[уреди | уреди извор]

  • Риба-Кит
  • Говедар
  • Сат
  • Корона боралис
  • Коломб
  • Водолија
  • Водолија Б
  • Водолија-Јарац
  • Водолија-Ован
  • Ован А
  • Длето
  • Змај
  • Змај-Велики Медвед
  • Пећ-Ерида
  • Ждрал
  • Лав А
  • Лав-Девица
  • Микроскоп
  • Пегаз-Риба
  • Риба
  • Риба-Ован
  • Велики Медвед

Каталози[уреди | уреди извор]

Велики број каталога је обликован нарочито од стране Херберта Џ. Рода, Рејмонда Сонеира, Мајкла Веста и других.

Списак суперкластера[уреди | уреди извор]

Галактички суперкластер Подаци Напомене
Ланијакеа суперкластер
  • z = 0.000
  • Дужина = 153 Mpc (500 милиона светлосних година)
 Ланијакеа суперкластер садржи кластер Девице, Локалну групу, и проширењем на последњем, нашу галаксију; Млечни пут.[2]
Девица суперкластер
  • z= 0.000
  • Дужина = 33 Mpc (110 милиона светлосних година)
 Садржи Локалну групу са нашом галаксијом, Млечним путем. Такође садржи кластер Девице близу свог центра, а понекад се назива и Локални суперкластер. Сматра се да садржи преко 47.000 галаксија.

Једна студија из 2014. показује да је суперкластер Девице само режањ још већег суперјата, Ланијакеа.[13]

Хидра-Кентаур суперкластер Састоји се од два режња, који се понекад називају и суперкластери, док се понекад цело суперјато назива ова друга два имена
  • Хидра суперкластер
  • Кентаур суперкластер

У 2014. години, новонајављено суперјато Ланијакеа је обухватило суперјато Хидра-Кентаур, које је постало компонента новог суперкластера.[13]

Паво-Индус суперкластер

У 2014. години, новонајављено суперјато Ланијакеа је обухватило суперјато Паво-Индус, које је постало компонента новог суперкластера.[13]

Јужни суперкластер

Укључује Форнакс кластер (С373), облаке Дорадо и Ериданус.[14]

Сарасвати суперкластер Растојање = 4000 милиона светлосних година (1,2 Gpc)

Дужина = 652 милиона светлосних година

Суперкластер Сарасвати се састоји од 43 масивна галактичка јата као што је Ејбел 2361 и има масу од око 2 x 1016 M☉ и види се у сазвежђу Риба

Оближњи суперкластери[уреди | уреди извор]

Галактички суперкластер Подаци Напомене
Персеј-Риба суперклатер
Кома суперклатер Формира већину CfA Хомункулуса, центра галактичког филамента CfA2 Великог зида
Скулптор суперклатер SCl 9
Херкулес суперклатер SCl 160
Лав суперклатер SCl 93
Змијоноша суперклатер
  • 17h 10m −22°
  • cz=8500–9000 km/s (центар)
  • 18 Mpc x 26 Mpc
 Формирајући далеки зид празнине Змијоноша, може бити повезан у филаменту са суперјатом Паво-Индус-Телескопијум и суперјатом Херкула. Ово суперјато је усредсређено на cD јато Змијоноше, и има најмање још два јата галаксија, још четири групе галаксија, неколико галаксија поља, као чланове.[15]
Шапли суперклатер
  • z=0.046.(650 Mly удаљен)
 Друго пронађено суперјато, после Локалног суперкластера.

Екстремно удаљени суперкластери[уреди | уреди извор]

Галактички суперкластер Подаци Напомене
Хајперион прото-суперкластер z=2.45 Ово суперјато у време његовог открића 2018. године било је најраније и највеће прото-суперјато пронађено до тада.[16][17]
Рис суперкластер z=1.27 Откривен 1999. године[18] (као ClG J0848+4453, назив који се сада користи за описивање западног кластера, при чему је ClG J0849+4452 источни),[19] садржи најмање два кластера RXJ 0848.9+4452 (z=1,26) и RXJ 0848.6+4453 (z=1,27). У време открића, постао је најудаљенији познати суперкластер.[20] Поред тога, седам мањих група галаксија је повезано са овим суперкластером.[21]
SCL @ 1338+27 at z=1.1

z=1.1

Дужина=70Mpc

Богат суперкластер са неколико галактичких кластера откривен је око неуобичајене концентрације од 23 QSO на з=1,1 2001. Величина комплекса јата може указивати да тамо постоји зид галаксија, уместо једног суперкластера. Откривена величина приближава се величини филамента CfA2 Великог зида. У време открића, то је било највеће и најудаљеније суперјато изван z=0.5 [22][23]
SCL @ 1604+43 at z=0.9 z=0.91 Овај суперкластер у време свог открића 2000. године је био највеће суперјато пронађено тако дубоко у свемиру. Састојао се од два позната богата јата и једног новооткривеног кластера као резултат студије која га је открила. Тада позната јата била су Cl 1604+4304 (z=0,897) и Cl 1604+4321 (z=0,924), за која се тада знало да имају 21 односно 42 познате галаксије. Тадашње новооткривено јато налазило се на 16h 04m 25,7s, +43° 14′ 44,7″[24]
SCL @ 0018+16 at z=0.54 in SA26 z=0.54 Овај суперкластер лежи око радио галаксије 54W084C (z=0,544) и састоји се од најмање три велика јата, CL 0016+16 (z=0,5455), RX J0018.3+1618 (z=0,5506), RX J0018.8+1602.[25]
MS 0302+17

z=0.42

Дужина=6Mpc

Овај суперкластер има најмање три члана, источни кластер CL 0303+1706, јужни кластер MS 0302+1659 и северни кластер MS 0302+1717.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Повезани чланци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cain, Fraser (4. 5. 2009). „Local Group”. Universe Today. Приступљено 6. 12. 2015. 
  2. ^ а б "Earth's new address: 'Solar System, Milky Way, Laniakea'", Nature
  3. ^ „The Universe within 14 billion Light Years”. Atlas of the Universe. Приступљено 6. 12. 2015. 
  4. ^ „An Intergalactic Heavyweight”. ESO Picture of the Week. Приступљено 12. 2. 2013. 
  5. ^ Abell, George O. (1958). „The distribution of rich clusters of galaxies. A catalogue of 2,712 rich clusters found on the National Geographic Society Palomar Observatory Sky Survey” (PDF). The Astrophysical Journal Supplement Series. 3: 211—88. Bibcode:1958ApJS....3..211A. doi:10.1086/190036. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2018. г. Приступљено 02. 07. 2022. 
  6. ^ Hu, F. X.; et al. (2006). „Orientation of Galaxies in the Local Supercluster: A Review”. Astrophysics and Space Science. 302 (1–4): 43—59. Bibcode:2006Ap&SS.302...43H. S2CID 18837475. arXiv:astro-ph/0508669 Слободан приступ. doi:10.1007/s10509-005-9006-7. 
  7. ^ Nurmi, P.; Heinamaki, P.; Martinez, V. J.; Einasto, J.; Enkvist, I.; Einasto, P.; Tago, E.; Saar, E.; Tempel, E. (2011-05-09). „The Sloan Great Wall. Morphology and galaxy content”. The Astrophysical Journal (на језику: енглески). 736 (1): 51. Bibcode:2011ApJ...736...51E. S2CID 119215944. arXiv:1105.1632 Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/736/1/51. 
  8. ^ Гајонг Чон, Ханс Боехрингер, Крис Колинс и Мартин Краус, « Карактеризација суперјата са дистрибуцијом галактичких јата », Астрономија и астрофизика, изд. 567,‎ јул 2014, A144
  9. ^ Жерар де Вакулорс, « Љади докази за локалне суперјата галаксија: обртање и проширење », Астрономски журнал, изд. 63, бр. 7, јул1958, с. 253-265
  10. ^ Џорџ О. Абел, « Докази о јатима галаксија другог реда и интеракције између галактичких јата », Астрономски журнал, изд. 66, бг. 10, децембар 1961, с. 607-613
  11. ^ Ричард С. Богарт и Роберт В. Вагонер, « Ефекти кластера међу јатима галаксија и квазарима », Астрофизички журнал, изд. 181, мај 1973, с. 609-618
  12. ^ Мајкл Г. Хаусер и П. Џејмс Е. Пиблс, « Статистичка анализа каталога вангалактичких објеката: II. Абелов каталог богатих јата », Астрофизички журнал, изд. 185, новембар 1973, с. 757-786
  13. ^ а б в R. Brent Tully; Helene Courtois; Yehuda Hoffman; Daniel Pomarède (2. 9. 2014). „The Laniakea supercluster of galaxies”. Nature (објављено 4. 9. 2014). 513 (7516): 71—3. Bibcode:2014Natur.513...71T. PMID 25186900. S2CID 205240232. arXiv:1409.0880 Слободан приступ. doi:10.1038/nature13674. 
  14. ^ Mitra, Shyamal (1989). „A Study of the Southern Supercluster”. The World of Galaxies. Springer, New York, NY.: 426—427. ISBN 978-1-4613-9358-0. doi:10.1007/978-1-4613-9356-6_65. Архивирано из оригинала 9. 6. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2020. 
  15. ^ Hasegawa, T.; et al. (2000). „Large-scale structure of galaxies in the Ophiuchus region”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 316 (2): 326—344. Bibcode:2000MNRAS.316..326H. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03531.x Слободан приступ. 
  16. ^ Natalia A. Ramos Miranda (17. 10. 2018), Scientists in Chile unveil 'A Cosmic Titan' cluster of galaxies, Reuters 
  17. ^ Cucciati, O.; Lemaux, B. C.; Zamorani, G.; Le Fevre, O.; Tasca, L. A. M.; Hathi, N. P.; Lee, K-G.; Bardelli, S.; Cassata, P.; Garilli, B.; Le Brun, V.; Maccagni, D.; Pentericci, L.; Thomas, R.; Vanzella, E.; Zucca, E.; Lubin, L. M.; Amorin, R.; Cassara', L. P.; Cimatti, A.; Talia, M.; Vergani, D.; Koekemoer, A.; Pforr, J.; Salvato, M. (2018). „The progeny of a Cosmic Titan: a massive multi-component proto-supercluster in formation at z=2.45 in VUDS”. Astronomy & Astrophysics. 619: A49. Bibcode:2018A&A...619A..49C. S2CID 119472428. arXiv:1806.06073 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201833655. 
  18. ^ Rosati, P.; et al. (1999). „An X-Ray-Selected Galaxy Cluster at z = 1.26”. The Astronomical Journal. 118 (1): 76—85. Bibcode:1999AJ....118...76R. S2CID 2560006. arXiv:astro-ph/9903381 Слободан приступ. doi:10.1086/300934. 
  19. ^ „Lynx Supercluster”. SIMBAD. 
  20. ^ Nakata, F.; et al. (2004). Discovery of a large-scale clumpy structure of the Lynx supercluster at z∼1.27. Proceedings of the International Astronomical Union. 2004. Cambridge University Press. стр. 29—33. Bibcode:2004ogci.conf...29N. ISBN 0-521-84908-X. doi:10.1017/S1743921304000080 Слободан приступ. 
  21. ^ Ohta, K.; et al. (2003). „Optical Identification of the ASCA Lynx Deep Survey: An Association of Quasi-Stellar Objects and a Supercluster at z = 1.3?”. The Astrophysical Journal. 598 (1): 210—215. Bibcode:2003ApJ...598..210O. S2CID 117171639. arXiv:astro-ph/0308066 Слободан приступ. doi:10.1086/378690. 
  22. ^ Tanaka, I. (2004). „Subaru Observation of a Supercluster of Galaxies and QSOS at Z = 1.1”. Studies of Galaxies in the Young Universe with New Generation Telescope, Proceedings of Japan-German Seminar, held in Sendai, Japan, July 24–28, 2001. стр. 61—64. Bibcode:2004sgyu.conf...61T. 
  23. ^ Tanaka, I.; Yamada, T.; Turner, E. L.; Suto, Y. (2001). „Superclustering of Faint Galaxies in the Field of a QSO Concentration at z ~ 1.1”. The Astrophysical Journal. 547 (2): 521—530. Bibcode:2001ApJ...547..521T. S2CID 119439816. arXiv:astro-ph/0009229 Слободан приступ. doi:10.1086/318430. 
  24. ^ Lubin, L. M.; et al. (2000). „A Definitive Optical Detection of a Supercluster at z ≈ 0.91”. The Astrophysical Journal. 531 (1): L5—L8. Bibcode:2000ApJ...531L...5L. PMID 10673401. S2CID 14588174. arXiv:astro-ph/0001166 Слободан приступ. doi:10.1086/312518. 
  25. ^ Connolly, A. J.; et al. (1996). „Superclustering at Redshift z = 0.54”. The Astrophysical Journal Letters. 473 (2): L67—L70. Bibcode:1996ApJ...473L..67C. S2CID 17697662. arXiv:astro-ph/9610047 Слободан приступ. doi:10.1086/310395. 
  26. ^ University of Hawaii, "The MS0302+17 Supercluster", Nick Kaiser. Retrieved 15 September 2009.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Freedman, Roger; Gellar, Robert M.; Kaufmann, William III (2015). „Galaxies”. Universe (10th изд.). New York: W.H. Freedman. ISBN 978-1-319-04238-7. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Супергалактички кластери на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супергалактички_кластери&oldid=27672594”