Суперлига Европе у фудбалу

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте погледајте страницу Суперлига.
Суперлига
Лого Суперлиге
Основано18. април 2021. (2021-04-18)
РегијаЕвропа
Бр. тимова20 (планирано)
МотоНајбољи клубови. Најбољи играчи. Сваке недеље.[1]
Веб-сајтhttps://thesuperleague.com/

Суперлига (енгл. The Super League; званични назив: European Super League Company, S.L.), такође позната и као Европска суперлига или Суперлига Европе (енгл. European Super League), било је планирано сезонско фудбалско такмичење у којем би се надметала одабрана група водећих европских фудбалских клубова. У априлу 2021. године, после много нагађања о могућем оснивању оваквог турнира, дошло је до званичне потврде о стварању Европске суперлиге.[2][3]

Суперлигу Европе је основало дванаест клубова, а очекивало се да се истој придруже још три (поред поменутих дванаест клубова оснивача). Ових петнаест тимова требало је да постану стални чланови Суперлиге, а још пет тимова могло је да се пријави за учешће сваке наредне године, што би зависило од њихових достигнућа у претходној сезони. Требало је такмичење да почне „чим то буде било могуће”, а очекивало се да преговори почну пре или током августа 2021. године.

Флорентино Перес је био председник овог такмичења.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Зачетак идеје[уреди | уреди извор]

Предлози за стварање Европске суперлиге датирају још од 1998. године, када је италијанско предузеће Media Partners изнела идеју. Међутим, она није прошла након што се Уефа сложила за проширење најјачег европског клупског такмичења, Лиге шампиона.[4] Током наредне две деценије, били су изнети различити предлози, али без резултата.

Најава о покретању суперлиге[уреди | уреди извор]

Европска суперлига је најављена 18. априла 2021. године путем заједничког саопштења клубова који су и оснивачи турнира.[2] Саопштење је стигло уочи састанка Извршног комитета Уефе, који је одлучивао о намери проширења и реформе Лиге шампиона од сезоне 2024/25, како би се повећао број утакмица и прихода у том такмичењу, после притисака елитних европских клубова.[5]

Поред мушког такмичења, планирало се оснивање и посебне суперлиге за жене.[2]

Клубови оснивачи[уреди | уреди извор]

Дванаест клубова проглашено је оснивачима Суперлиге, а требало је још три да им се придруже у будућности. На списку тимова налази се шест енглеских клубова, као и три италијанска и шпанска клуба. Требало је укупно петнаест тимова да буду стални учесници Суперлиге. Међу оснивачима Суперлиге није било клубова из Немачке и Француске. Клубови који су одбили да се придруже такмичењу су, између осталих, Бајерн Минхен, Париз Сен Жермен, Борусија Дортмунд, Лајпциг и Порто.[6]

Облик такмичења[уреди | уреди извор]

На турниру ће учествовати двадесет тимова, укључујући петнаест клубова оснивача. Преосталих пет места биће распоређено преко механизма квалификација на основу резултата свих осталих тимова у претходној сезони. Планирано се да турнир почиње у августу, а тимови који учествују биће подељени у две групе од по десет. Утакмице ће се играти средином недеље како би клубови и даље могли да учествују у својим националним лигама. Три најбоља клуба из сваке групе пласираће се у четвртфинале, док ће четвртопласирани и петопласирани из сваке групе играти бараж како би се одредио последња учесник четвртфинала. Четвртфинални и полуфинални сусрети чиниће две утакмице. Предвиђено је да се крајем маја одигра финале Суперлиге коју чини једна утакмица на неутралном терену.[2][16]

Финансије[уреди | уреди извор]

Клубови који су оснивачи такмичења добиће 3,5 милијарди евра за своје инфраструктурне планове и борбу против утицаја пандемије ковида 19. Суперлига је најавила знатно већи економски раст и подршку за европски фудбал кроз дугорочну обавезу неограничених солидарних уплата које ће расти како се лига буде развијала. Лига такође предвиђа да ће солидарне уплате надмашити укупни ниво тренутних европских такмичења и да ће прећи границу од 10 милијарди евра.[17][18]

Америчка банка, JPMorgan, саопштила је да ће финансирати пројекат Европске суперлиге.[19]

Руководство[уреди | уреди извор]

Потврђено је да ће следеће личности бити руководиоци такмичења.[20]

Улога Име и презиме Друге улоге
Председник Шпанија Флорентино Перес Председник Реал Мадрида
Потпредседник Италија Андреа Ањели Председник Јувентуса
Потпредседник Сједињене Америчке Државе Џоел Глејзер Супредседник Манчестер јунајтеда
Потпредседник Сједињене Америчке Државе Џон Вилијам Хенри Власник Ливерпула
Потпредседник Сједињене Америчке Државе Стен Кронке Власник Арсенала

Пријем[уреди | уреди извор]

Најава о покретању Суперлиге није нашла на претерано одобравање међу другим фудбалским организацијама. Између осталих, негативно су реаговали Уефа, Фифа, Асоцијација европских клубова, Фудбалски савез Енглеске с Премијер лигом, Фудбалски савез Италије са Серијом А, Фудбалски савез Шпаније с Ла лигом као и Фудбалски савези Немачке и Француске.[21][22] Уефа је објавила да ће играчима који буду играли у Европској суперлиги бити забрањено учествовање на свим другим такмичењима на домаћем, европском или светском нивоу. Први човек Уефе, Александар Чеферин, такође је потврдио да ће умешаним играчима бити забрањено представљање својих репрезентација на међународним утакмицама; Чеферин је изјавио да играчи из Суперлиге сигурно неће моћи да играју на Европском и Светском првенству.[23][24] Фифа је такође саопштила да неће признати Суперлигу.[25]

Асоцијација европских клубова, чији је тадашњи председник Андреа Ањели тренутни потпредседник Суперлиге, одржала је ванредни састанак и накнадно најавила противљење плану овом новом такмичењу.[26] Ањели (који је такође био члан Извршног одбора Уефе) и клубови оснивачи Суперлиге нису присуствовали том састанку. Ањели је потом дао оставку на месту председника у Асоцијацији европских клубова као и на месту члана Уефиног извршног одбора, а свих дванаест клубова који су основали Суперлигу такође су напустили Асоцијацију.[27][28][29]

Међу некадашњим професионалним фудбалерима, оштро против Суперлиге огласили су се Гари Невил, Рио Фердинанд, Џејми Карагер, Дени Марфи, Луис Фиго, Рој Кин, Драган Стојковић Пикси и други.[25][30]

Навијачке групе шест највећих енглеских клубова такође су се оштро успротивиле том такмичењу, који су истакли да се осећају „изданим”.[31]

Премијер Уједињеног Краљевства Борис Џонсон и председник Француске Емануел Макрон огласили су се поводом овог турнира којем су се такође успротивили.[32]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Super League”. 
  2. ^ а б в г д „The Super League — Press Release”. thesuperleague.com. Приступљено 19. 4. 2021. 
  3. ^ „Zvanično – 12 velikana formira Superligu!”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  4. ^ „Football: Uefa winning 'super league' war”. The Independent. 23. 10. 2011. Приступљено 18. 4. 2021. 
  5. ^ Dunbar, Graham. „UEFA set to approve new Champions League format next week”. Associated Press. Приступљено 19. 4. 2021. 
  6. ^ „Bivši šampion Evrope odjavio Superligu”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  7. ^ „An open letter to our fans” (Саопштење). Arsenal F.C. 20. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 
  8. ^ „Liverpool Football Club statement” (Саопштење). Liverpool F.C. 20. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 
  9. ^ „Manchester United withdraw from European Super League” (Саопштење). Manchester United F.C. 20. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 
  10. ^ Pollard, Rob (20. 4. 2021). „Club statement” (Саопштење). Manchester City F.C. Приступљено 20. 4. 2021. 
  11. ^ „Club statement” (Саопштење). Tottenham Hotspur F.C. 20. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 
  12. ^ „Club statement”. Chelsea F.C. Приступљено 2021-04-21. 
  13. ^ „Official Statement from FC Internazionale Milano”. FC Internazionale Milano. Приступљено 2021-04-21. 
  14. ^ „Official statement”. AC Milan. 
  15. ^ „Official statement”. Atlético de Madrid. 
  16. ^ „Sve o Superligi — budžet, sistem, čelnici”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  17. ^ „Uživo: Fudbalski zemljotres — Nemci odbili, Murinjo dobio otkaz”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  18. ^ „European Super League — the key questions: What is it? Who is involved? How likely?”. Sky Sports. Приступљено 19. 4. 2021. 
  19. ^ „Amerikanci potvrdili — sponzorišu Superligu”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  20. ^ Goodman, Mike; Mello, Igor. „European Super League: Latest breakaway announcement news; FIFA, UEFA, Premier League reaction; who's in, out”. CBS Sports. Приступљено 19. 4. 2021. 
  21. ^ „Communiqué de la FFF et de la LFP”. LFP. Приступљено 19. 4. 2021. 
  22. ^ „DFB klar gegen Konzept einer europäischen Super League”. DFB. Приступљено 19. 4. 2021. 
  23. ^ „UEFA i FIFA prete — ko igra Superligu, ne može na EURO i Mundijal”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  24. ^ „Uefa and PL condemn breakaway plan”. BBC Sport. Приступљено 19. 4. 2021. 
  25. ^ а б „Superliga Evrope: Zašto najveći fudbalski klubovi osnivaju novo takmičenje”. BBC News na srpskom. Приступљено 19. 4. 2021. 
  26. ^ „ECA Statement”. European Club Association. Приступљено 19. 4. 2021. 
  27. ^ „ECA 'strongly opposes' European Super League”. Agence France-Presse. Приступљено 19. 4. 2021. 
  28. ^ „Agnelli resigns as ECA President”. Football-Italia.net. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021. 
  29. ^ Stone, Simon. „European Super League: Uefa and Premier League condemn 12 major clubs signing up to breakaway plans”. BBC Sport. Приступљено 19. 4. 2021. 
  30. ^ „Piksi o Superligi: Gospodo, fudbal je širi pojam od 12”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  31. ^ „"Izdaja"”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 
  32. ^ „Makron i Džonson saglasni: Superliga je štetna”. B92. Приступљено 19. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суперлига_Европе_у_фудбалу&oldid=27019450”