Сушица (Приштина)
Сушица | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Приштина |
| Становништво | |
| — 2011. | 515[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 34′ 44″ С; 21° 12′ 42″ И / 42.5789° С; 21.2117° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 715 m |
.svg)  Сушица Сушица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 038 |
| Регистарска ознака | PR |
Сушица (алб. Shushicë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 515 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Сушица се налази на 715m надморске висине. Село је смештено у подножју Оштрог врха, на путу Јањево-Грачаница и сврстава се у групу села збијеног типа. Сушица је подељена на Доњу и Горњу махалу.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се под именом Свшица/Соушица помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године. У селу се налази црква посвећена Светом Димитрију, која је 1991. године подигнута на темељима старијег храма из 14. века.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Сушица има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 308 (59.81%) |
| Срби | 204 (39.61%) |
| неизјашњени | 3 (0.58%) |
| Укупно | 515 |
| Демографија[1][2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 575 | |
| 1953. | 643 | |
| 1961. | 757 | |
| 1971. | 718 | |
| 1981. | 746 | |
| 1991. | 863 | |
| 2011. | 515 | |
Родови[уреди | уреди извор]
Сушица је готово цело било читлук са изузетком Албанаца Алимчевића (алб. Alimi) и једне куће Срба Рајковчан. До средине 19. века Рајковчани су живели у Доњој, а Марковчани и Алимчевићи у Горњој махали. Од тада су се почели досељавати у село и други родови, а измештале се и куће старих родова, те су махале у погледу родова мешовите. Према подацима из 1932. године[3], у Сушици је живело 10 родова:[б]
Српски родови
- Рајковчани (12 кућа;Митровдан) — доселили се крајем 18. века из Дебарске стране. Имају поменик (читуљу) преписану 1813. године у коме се међу прецима помиње прво Палеја па Рајко, само није означено ни кад су живели нити кад су умрли. Од овог рода има у Приштини 13, Скопљу 4 и у Прокупљу 3 куце. Све су оне исељене од зулума и то од 1900. Његових раних исељеника има у Грачаници и у Рујцу.
- Марковчани (20 кућа., св. Никола). — досељени из Сиринића са почетком 19. века.
- Микичићи или Рашићи (4 куће., св. Никола). — пресељени су из Бадовца средином 19. века а даљом су старином из Рашинца.
- Младенчићи (2 куће., св. Арханђел) — доселили се око 1860. из Бостана (новобрдска крива река).
- Перић (1 кућа., Митровдан) — старином из новог села а у Сушицу пресељени из Ливађа око 1880.
- Ивић (1 кућа., св. Никола) — преселили се из Шашковца око 1870.
- Бадовчани (3 куће., св. Никола) — пресељени из Бадовца 1875.
- Словинци (2 куће., св. Арханђео) — досељени из Гњиланске Мораве 1901.
Албански родови:
- Алимчевићи (алб. Alimi) (5 кућа) — досељени са краја 18. века из Сиринића, из села Фираје од рода Драгоша. Даљим пореклом су из Арне (Скадарска малесија). Појасеви у 1932. од досељења из Фираје: Ферат, Алим, Селим, Мисим, Јашар(5 кућа.).
- Плана (1 кућа) — од Фиса (племена) Шаље, Музаћ (2 куће.), од Фиса (племена) Шаље и Точан (1 кућа.), од Фиса (племена) Климената, Мухаџири, из 1878. из Плане, Музаћа и Точана у Топлици. Цигански род је Бурјани (2 куће.). Мухаџир је из 1878. из Топлице.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
