Таргу Жију
| Таргу Жију Târgu Jiu | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Горж |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 73.545 [1] |
| — густина | 708,46 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 02′ 03″ С; 23° 16′ 29″ И / 45.034167° С; 23.274722° И |
| Површина | 103,81 km2 |
  Таргу Жију Таргу Жију на карти Румуније | |
| Поштански број | 210101–210260 |
| Веб-сајт | |
| www.targujiu.ro | |
GJ-II-m-A-09191.jpg)
Таргу Жију (рум. Târgu Jiu) је град и седиште округа Горж у Румунији. Налази се на реци Жију у историјској покрајини Влашка у југозападном делу земље. Према последњем попису из 2021. у граду је живело 73.545 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Град Таргу Жију се налази у западном делу историјске покрајине Влашке познатом као Олтенија. Седиште је округа Горж чији је и највећи град.
Налази се на наморској висини од 195 до 212 m, у депресији Таргу Жију—Кампу Маре из које се на северу издижу планински масиви Паранг и Валкан, а на југу брдски венци. Смештен у долини средњег тока реке Жију и река Амарадија Пијетроаса као леве и Шушице као десне притоке Жија. Ради бољег коришћења хидрографских ресурса Жија, формирана се два вештачка језера на овој реци. Због свог географског положаја, Таргу Жију карактерише топоклима са медитеранским утицајем.
Развоју града је погодовао његов положај на раскрсници важних путева за Крајову, Рамнику Валчу, Дробета-Турну Северин и Петрошани, као и изградњом железничке пруге Филијаши—Таргу Жију. Посебно је значајан јер се долином реке пружа главни правац који повезује Олтенију са Трансилванијом преко једног од најважнијих превоја на Карпатима.[2]
Град Таргу Жију поред самог градског насеља, обухвата и насеља Барсешти, Драгоени, Језурени, Полата, Преажба Маре, Романешти, Слобозија и Урсаци и свеукупно заузима површину од 103,81 km².[2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Топоним Жију, по ком је град и добио назив, први пут се спомиње 23. новембра 1406. у налогу војводе Мирче Старијег упућеног Тисмани, док се под данашњим именом, Таргу Жију, први пут појављује у налогу војводе Дана II потписаног 24. марта 1426. у Арђешу. Као место са статусом града први пут забележен је у повељи 22. јуна 1597. који је издао кнез Михаило Храбри у Трговишту, а као седиште жупаније (округа) 25. августа 1654. године у документу који издаје Матеј Басараб. Током историје Таргу Жију је био место бројних ратних сукоба као што је битка Матеј Аге и Леона Томше 1631. године или године 1716. када су снаге Николаја Маврокордата поражене од бораца горжанских бојара Барба Браилоја, Петра Обедеануа и Стаика Бенђескуа када је олакшано аустријско освајање Олтеније (1719—1739). У Горжу је отпочео Влашки устанак чији је предводник био Тудор Владимиреску, а Тудорове револуционалне идеје су касније преузели горжанин Георге Магеру и Кристијан Тел који су били вође револуције из 1848. године. Горжани из Таргу Жија су се нарочито истицали у оружарским делима у биткама код Видина и Орјахова у рату за независност Румуније (1877—1878). Становништво Таргу Жија је 14. октобра 1916. године код моста преко реке Жију, предвођено командантом Јоаном Попилијаном, бранило је град од немачке инвазије. Ова битка је значајна и као прва битка у којој је учествовала Екатерина Теодороју, хероина која се жртвовала за одбрану отаџбине у Првом светском рату.
Дана 17. фебруара 1968. године, Таргу Жију је постао седиште округа Горж који је формиран од насеља округа Мехединци и Долж.[4]
Од места је 14 километара удаљен православни манастир Вишина, који је вероватно подигао српски калуђер Свети Никодим Тисмански, крајем 14. века.[5]
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Таргу Жију је познат као родни град модернистичког вајара Константина Бранкушија који је у овом граду провео и детињство. У знак захвалности, Бранкуши је граду поклонио тзв. „Улицу хероја“, алеју са сопственим скултурама.
Демографија[уреди | уреди извор]
| 1948. | 1956. | 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 17.698 | 19.618 | 30.805 | 63.506 | 98.238 | 96.641[6] | 82.504 | 73.545 |
Према попису из 2021. на територији града Таргу Жију живело је 73.545 становника, од којих у самом насељу Таргу Жију живи 67.751 становника, а остатак у другим насељима града. У односу на попис из 2011. када је било 82.504 становника, забележен је пад у броју становника од 10,86% тј. 8.959 становника. Већинско становништво чине Румуни са 82,62%, док од мањина једино се издвајају Роми са 2,97%.
Насеља[уреди | уреди извор]
Град Таргу Жију се састоји из 9 насеља, Барсешти, Драгоени, Језурени, Полата, Преажба Маре, Романешти, Слобозија, Таргу Жију и Урсаци. Од свих насеља највеће је Таргу Жију где живи 92% становништва града.
| Назив | Румунски назив | Становништво | |
|---|---|---|---|
| 2011.[8] | 2021.[1] | ||
| Барсешти | Bârsești | 696 | 639 |
| Драгоени | Drăgoieni | 830 | 828 |
| Језурени | Iezureni | 809 | 831 |
| Полата | Polata | 207 | 207 |
| Преажба Маре | Preajba Mare | 641 | 998 |
| Романешти | Romanești | 548 | 544 |
| Слобозија | Slobozia | 930 | 1.211 |
| Таргу Жију | Târgu Jiu | 77.376 | 67.751 |
| Урсаци | Ursați | 467 | 536 |
| Град Таргу Жију | Municipiul Târgu Jiu | 82.504 | 73.545 |
Побратимљени градови[уреди | уреди извор]
Побратимљени градови са Таргу Жијуом су:[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ а б „Aşezare geografică”. chitaccatalina.weebly.com (на језику: румунски). Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „Istorie - Scurtă prezentare”. chitaccatalina.weebly.com (на језику: румунски). Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „Mânăstiri şi biserici construite de Sfântul Nicodim de la Tismana în Ţara Românească”. tismana.ro (на језику: румунски). Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „Population at the 1948, 1956, 1966, 1977, 1992 and 2002 censuses by municipalities and towns” (PDF). insse.ro. Приступљено 11. 02. 2024.
- ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „RPL 2011: Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete”. recensamantromania.ro. Приступљено 26. 01. 2024.
- ^ „Localități înfrațite”. targujiu.ro. Приступљено 26. 01. 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Више од 1.000.000 становника |
|  |
|---|---|---|
| 200.000—300.000 становника | ||
| 100.000—200.000 становника | ||
| 50.000—100.000 становника | ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
