Тврђава Кулич
| Кулич | |
|---|---|
_1383148850.jpg) Рушевине града Кулич | |
| Опште информације | |
| Место | Кулич |
| Општина | Смедерево |
| Држава |  Србија |
.svg)  Тврђава Кулич Тврђава Кулич на карти Србије | |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 17–18. век |
| Тип културног добра | заштићен споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
| spomenicikulture | |
Тврђава Кулич налази се у непосредној близини ушћа Велике Мораве у Дунав, недалеко од истоименог насеља. Остало је изван простора заштићеног насипом, па је нарочито после изградње хидроелектране Ђердап I периодично преплављено и често непирступачно. Његови остаци представљају споменик културе.[1]
Поуздану слику о његовом историјском и архитектонском развоју тешко је склопити, због оскудних истријских података и недовољне археолошке истражености.
Изглед тврђаве[уреди | уреди извор]
Данас видљиви остаци утврђења могу се датовати у време турско-аустријских сукоба, крајем 17. и почетком 18. века. Зидано је претежно од камена, али је коришћена и опека, а као везиво кречни малтер. У основи има полигонални (највероватније шестоугаони) облик, са две капије и више топовских отвора. Са свих страна је опасано воденим ровом, повезаним са Дунавом. Има пречник од приближно 70 m и бедеме очуване до висине од 5 m.
Значај[уреди | уреди извор]
Ово утврђење је подигнуто још у касно античко доба кад је због пристајања лађа ушће Велике Мораве са обе стране било обезбеђено тврђавама Кулич са леве и Маргума са десне стране. С обзиром на значајан стратешки положај важан за контролу копнених и водених путева, који су се овде укрштали, претпоставља се да је први војни објекат саграђен већ почетком римске колонизације Подунавља (1–2. век н. е) и формирања војне границе (лимеса) дуж десне обале Дунава, коју је чинио систем различитих војних објеката повезаних путем. У рановизантијско доба цар Јустинијан (527—565) је уз бројна друга утврђења, вероватно обновио и Кулич град, а и током средњег века и у периоду турске власти је уз различите преправке било активно војно упориште. Коришћено је и током великих светских ратова у 20. веку, када је изграђено неколико бетонских бункера. Унутар утврђења се до средине осамдесетих година 20. века налазило сеоско гробље, када је измештено на заштићену локацију ближу данашњем насељу.
Историја је забележила да је на ушћу Мораве Диоклецијан победио Карина 285. године. Поред Кулича је ишао друм од Београда до Цариграда дуж десне обале Дунава до Костолца, а после је скретао ка унутрашњости.
Постепено је због густог растиња и воде постало готово неприступачно и тешко сагледиво. У близини утврђења налази се Шалиначки луг.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево/Кулич град”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Кулич град у растињу и корову („Прес“, 23. мај 2012)
- Кулич град srbijauslici.blogspot.rs (језик: српски)
- Castra Margensia dare.ht.lu.se
