Тениска сезона Новака Ђоковића у 2012. години
Тениска сезона Новака Ђоковића у 2012. години званично је почела 2. јануара 2012. Током сезоне, Ђоковић је бранио титуле на десет турнира, али је успео да их одбрани само на три: Отвореном првенству Аустралије и Мастерсима у Мајамију и Торонту. Међутим, освојио је три нова турнира: Мастерс у Шангају, АТП 500 турнир у Пекингу и АТП завршни шампионат. Остварио је однос победа и пораза 75:12 (86,2%). Ђоковића је 8. јула на првом месту АТП листе претекао Роџер Федерер, али је српски тенисер успео да поврати ту позицију 5. новембра, и да тако другу узастопну годину заврши на првом месту.
Ток сезоне[уреди | уреди извор]
Рана сезона на тврдој подлози[уреди | уреди извор]
Ђоковић је започео сезону на Отвореном првенству Аустралије. Победио је у првој рунди Паола Лоренца, а затим и Сантјага Гиралда, Николаса Мауа и Лејтона Хјуита. У четвртфиналу победио је Давида Ферера у три сета. У полуфиналу, Ђоковић је победио Ендија Марија у пет сетова после 4 сата и 50 минута игре.[1] У финалу, Ђоковић је после 5 сати и 53 минута игре у пет сетова победио Рафаела Надала. То је најдуже одиграно финале у историји гренд слемова.[2] Меч је био толико напоран, да су после церемоније Ђоковић и Надал добили интравенозну инфузију у колима хитне помоћи, која су веч чекала испред Род Лејвер арене. [3]
Ђоковић је тад по први пут у каријери успео одбранити титулу на једном гренд слему.
Следећи турнир на којем је Ђоковић бранио титулу било је Тениско првенство Дубаија, где је изгубио у полуфиналу од Ендија Марија са 2:6, 5:7.
Уследило је Отворено првенство Индијан Велса. У првом колу је био слободан, па је победио Голубјева, Андерсона, Андухара и Алмагра. У полуфиналу је изгубио од једног од највиших тенисера света[4], Џона Изнера, са 6:7(7), 6:3, 6:7(5).
После тога је дошао други Мастерс турнир у сезони, Отворено првенство Мајамија. Ђоковић је победио Багдатиса, Троицког, Гаскеа, Ферера и Монака, да би се у финалу реванширао Марију за пораз у Дубаију са 6:1, 7:6(4). Ова титула је карактеристична по томе што је Ђоковић тада први пут у каријери освојио Мастерс без изгубљеног сета, а и по томе што је то први пут у његовој каријери успео да одбрани титулу на једном турниру из 1000 серије.
Сезона шљаке[уреди | уреди извор]
После Мајамија Ђоковић је одлучио да учествује на Мастерсу у Монте Карлу, и у другом колу је победио Андреаса Сепија. Пред меч осмине финала добио је вест о смрти свога деде, и, после изгубљеног првог сета, успео је да добије Долгополова[5]. Затим је победио Хасеа, а у полуфиналу Томаша Бердиха. У финалу је изгубио од Рафаела Надала са 3:6, 1:6. Шпанац је тиме прекинуо серију од седам узастопних пораза у међусобним сусретима са Ђоковићем. После договора са породицом Ђоковић је одлучио да прескочи турнир у Београду.
.jpg)
Потом је Ђоковић учествовао на Мастерсу у Мадриду, на новој плавој шљаци[6]. У првом колу је био слободан, а у другом је савладао Данијела Гимено-Травера, у трећем Вавринку. У четвртфиналу је изгубио од земљака Јанка Типсаревића 6:7(2), 3:6.
Следећи Мастерс играо се у Риму. Опет је у првом колу био слободан. Затим је победио Томића, Монака, Цонгу и Федерера. У финалу се састао са Рафаелом Надалом. Меч је био померен за понедељак због кише[7]. Надал је славио у два сета.
Затим је Ђоковић учествовао на другом гренд слему у сезони, Ролан Гаросу. Победио је Потита Стараћеа, Блажа Кавчича и Николаса Девилдера. У осмини финала савладао је Сепија, иако је губио са 2:0 у сетовима. У четвртфиналу се састао са Жоом-Вилфридом Цонгом. Ђоковић је однео побду са 3:2 у сетовима и спасао 4 меч-лопте[8]. У полуфиналу, је као и прошле године, играо против Федерера, али овог пута је Србин победио у три сета. У финалу се састао са великим ривалом, Надалом. Обојица су имала историјску шансу, Ђоковић да освоји четврти узастопни гренд слем, што Надал и Федерер никад нису успели, а Надал да освоји седми Ролан Гарос и претекне легендарног Бјерна Борга. Меч је два пута био прекинут због кише[9]. После другог прекида одлучено је да се настави следећег дана. Игра је прекинута при вођству 2:1 по сетовима за Надала. Следећег дана Ђоковић је изгубио четврти сет и Надал је славио са 6:4 6:3 2:6 7:5, чиме је постао играч са највише освојених титула на Ролан Гаросу.
Вимблдон и Олимпијске игре[уреди | уреди извор]
Две недеље касније почео је трећи гренд слем у сезони, Вимблдон, где је Ђоковић бранио прошлогодишњу титулу. У првом колу победио је Хуана Карлоса Ферероа, а у другом Рајана Харисона, обојицу у три сета. Следећи противник је био Радек Штепанек, кога је савладао са 3:1 у сетовима. У осмини финала играо је против земљака Виктора Троицког и победио у три сета, 6:3, 6:1, 6:3. У четвртфиналу се састао са Немцом Флоријаном Мајером, кога је такође победио у три сета, 6:4, 6:1, 6:4. У полуфиналу је, међутим, изгубио од Роџера Федерера са 3:6, 6:3, 4:6, 3:6. Након што је Федерер поразио Ендија Марија у финалу, претекао је Ђоковића на првом месту АТП листе[10].
Новак Ђоковић је носио заставу Србије приликом церемоније отварања Летњих олимпијских игара 2012. у Лондону[11].
На Олимпијским играма је у конкуренцији парова играо са Виктором Троицким, али су елиминисани у првом колу, после пораза од шведског пара Брунстром—Линтштедт. У првом колу мушке појединачне конкуренције савладао је Фабија Фоњинија након преокрета после изгубљеног првог сета. У другом колу је играо против Ендија Родика, победивши са 6:2, 6:1. У осмини финала победио је Лејтона Хјуита са 4:6, 7:5, 6:1. Прошао је у полуфинале савладавши Цонгу, 6:1, 7:5. У полуфиналу је изгубио од каснијег победника Ендија Марија са 5:7, 5:7, а затим и од Дел Потра у борби за бронзану медаљу (5:7, 4:6).
Америчка серија[уреди | уреди извор]
На Роџерс купу у Канади Ђоковић је одбранио прошлогодишњу титулу. На путу до финала савладао је Бернарда Томића, Сема Кверија, Томија Хаса и Јанка Типсаревића. У финалу је победио Гаскеа са 6:3, 6:2.
Следећи турнир је игран у Синсинатију, где је Ђоковић стигао до финала. Победио је Сепија, Давиденка (који му је предао меч) и Чилића. У полуфиналу се састао са Дел Потром и победио га резултатом 6:3, 6:2. У финалу је, међутим, изгубио од Федерера са 0:6, 6:7(7).
На Отвореном првенству САД Ђоковић је без изгубљеног сета поразио Лоренција, Силву, Бенетоа, Вавринку и Дел Потра, дошавши тако до полуфиналног меча са Ферером. Први сет је прекинут због торнада у Њујорку, при вођству Ферера 5:2[12]. Меч је настављен следећег дана. Шпанац је успео да добије први сет, али се тада Ђоковић вратио у игру и победио резултатом 2:6, 6:1, 6:4, 6:2. На Ђоковићевом трећем узастопном финалу овог турнира противник је био Мари. После велике борбе у пет сетова, Британац успева да освоји свој први гренд слем трофеј и, у одсуству Надала, пређе на 3. место АТП листе. Коначан резултат био је 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6.
Касна сезона на тврдој подлози[уреди | уреди извор]
Ђоковић је по трећи пут освојио турнир у Пекингу (АТП 500). Четврту титулу у години узео је након што је савладао Михаела Берера, Карлоса Берлока, Јиргена Мелцера, Флоријана Мајера и Жоа-Вилфрида Цонгу (7:6(4), 6:2).
Одмах затим Ђоковић је освојио и Мастерс турнир у Шангају, први пут у каријери. Без изгубљеног сета је савладао Димитрова, Лопеза, Хаса и Бердиха (био је слободан у првом колу). У финалу се по 16. пут састао са Маријем. Иако је Британац имао пет меч-лопти[13], Ђоковић се вратио у игру и славио са 5:7, 7:6(11), 6:3.
.jpg)
Наступ у Базелу је отказао. У Паризу је био слободан у првом колу, а у другом га је, у три сета, победио Сем Квери.
Ђоковић је 5. новембра 2012. повратио прву позицију на АТП листи[14], након што је Федерер одустао од учешћа на Мастерсу у Паризу, који је освојио прошле године.
На завршном турниру сезоне, у Лондону, Ђоковић је био постављен за првог носиоца. Распоређен је у А групу са Ендијем Маријем (3), Томашом Бердихом (5) и Жоом Вилфридом Цонгом (7). Ђоковић је прошао групу као први са све три победе (две са 2:0 и једном 2:1). У полуфиналу се састао са Дел Потром, другопласираним из Б групе. Победио је у три сета, 4:6, 6:3, 6:2. У финалу је играо против Роџера Федерера који је у другом полуфиналу елиминисао Марија. Иако је Федерер повео у првом сету са 3:0, Ђоковић се вратио и освојио сет у тај-брејку[15]. И у другом сету је Федерер имао брејк предности, али је на крају победио Ђоковић. Коначни резултат је био 7:6(6), 7:5. То је био Ђоковићев други освојени АТП завршни шампионат у каријери.
Егзибициони мечеви[уреди | уреди извор]
После завршетка професионалног дела сезоне, Ђоковић је у Рио де Жанеиру одиграо егзибициони меч против бившег бразилског првог играча света, Густава Киртена[16]. Киртен је победио у два сета.
Сви мечеви[уреди | уреди извор]
| Легенда | |||
| победа на турниру | освојена бронзана медаља | ||
| финале | освојена сребрна медаља | ||
| полуфинале | освојена златна медаља | ||
| четвртфинале | треће коло квалификација | ||
| четврто коло | друго коло квалификација | ||
| треће коло | прво коло квалификација | ||
| друго коло | неучешће на турниру | ||
| прво коло | тимско такмичење | ||
| групна фаза | меч једне од зона Дејвис купа | ||
| меч за бронзану медаљу | плеј-оф Дејвис купа | ||
Појединачна конкуренција[17][уреди | уреди извор]
| Отворено првенство Аустралије Мелбурн, Аустралија Гренд слем турнир Тврда подлога 16. јануар 2012. | |||||||
 Паоло Лоренци
|
6:2, 6:0, 6:0 | ||||||
 Сантјаго Гиралдо
|
6:3, 6:2, 6:1 | ||||||
 Николас Маи
|
6:0, 6:1, 6:1 | ||||||
 Лејтон Хјуит
|
6:1, 6:3, 4:6, 6:3 | ||||||
 Давид Ферер
|
6:4, 7:6(4), 6:1 | ||||||
 Енди Мари
|
6:3, 3:6, 6:7(4). 6:1, 7:5 | ||||||
| Рафаел Надал
|
5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5 | ||||||
| Тениско првенство Дубаија Дубаи, Уједињени Арапски Емирати ATП 500 серија Тврда подлога 27. фебруар 2012. | |||||||
 Седрик-Марсел Штебе
|
6:4, 6:2 | ||||||
 Сергиј Стаховски
|
7:6(5), 6:3 | ||||||
 Јанко Типсаревић
|
6:1, 7:6(6) | ||||||
| Енди Мари
|
2:6, 5:7 | ||||||
| Отворено првенство Индијан Велса Индијан Велс, Калифорнија, САД AТП Мастерс 1000 серија Тврда подлога 5. март 2012. | |||||||
| слободан | |||||||
 Андреј Голубјев
|
6:3, 6:2 | ||||||
 Кевин Андерсон
|
6:2, 6:3 | ||||||
| Пабло Андухар
|
6:0, 6:7(5), 6:2 | ||||||
| Николас Алмагро
|
6:3, 6:4 | ||||||
 Џон Изнер
|
6:7(7), 6:2, 6:7(5) | ||||||
| Отворено првенство Мајамија у тенису Мајами, Флорида, САД ATП Мастерс 1000 серија Тврда подлога 19. март 2012. | |||||||
| слободан | |||||||
 Маркос Багдатис
|
6:4, 6:4 | ||||||
| Виктор Троицки
|
6:3, 6:4 | ||||||
| Ришар Гаске
|
7:5, 6:3 | ||||||
| Давид Ферер
|
6:2, 7:6(1) | ||||||
 Хуан Монако
|
6:0, 7:6(5) | ||||||
| Енди Мари
|
6:1, 7:6(4) | ||||||
| Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако ATП Мастерс 1000 серија Шљака 16. април 2012. | |||||||
| слободан | |||||||
| Андреас Сепи
|
6:1, 6:4 | ||||||
| Александар Долгополов
|
2:6, 6:1, 6:4 | ||||||
 Робин Хасе
|
6:4, 6:2 | ||||||
 Томаш Бердих
|
4:6, 6:3, 6:2 | ||||||
| Рафаел Надал
|
3:6, 1:6 | ||||||
| Отворено првенство Мадрида Мадрид, Шпанија ATП Мастерс 1000 серија Шљака 7. мај 2012. | |||||||
| слободан | |||||||
| Данијел Химено-Травер
|
6:2, 2:6, 6:3 | ||||||
 Станислас Вавринка
|
7:6(5), 6:4 | ||||||
| Јанко Типсаревић
|
6:7(2), 3:6 | ||||||
| Међународно првенство Италије Рим, Италија ATП Мастерс 1000 серија Шљака 14. мај 2012. | |||||||
| слободан | |||||||
| Бернард Томић
|
6:3, 6:3 | ||||||
| Хуан Монако
|
4:6, 6:2, 6:3 | ||||||
| Жо-Вилфрид Цонга
|
7:5, 6:1 | ||||||
| Роџер Федерер
|
6:2, 7:6(4) | ||||||
| Рафаел Надал
|
5:7, 3:6 | ||||||
| Ролан Гарос Париз, Француска Гренд слем турнир Шљака 28. мај 2012. |
Потито Стараће
|
7:6(3), 6:3, 6:1 | |||||
 Блаж Кавчич
|
6:0, 6:4, 6:4 | ||||||
| Николас Девилде
|
6:1, 6:2, 6:2 | ||||||
| Андреас Сепи
|
4:6, 6:7(5), 6:3, 7:5, 6:3 | ||||||
| Жо-Вилфрид Цонга
|
6:1, 5:7, 5:7, 7:6(6), 6:1 | ||||||
| Роџер Федерер
|
6:4, 7:5, 6:3 | ||||||
| Рафаел Надал
|
4:6, 3:6, 6:2, 5:7 | ||||||
| Вимблдон Лондон, Велика Британија Гренд слем турнир Трава 25. јун 2012. | |||||||
| Хуан Карлос Фереро
|
6:3, 6:3, 6:1 | ||||||
| Рајан Харисон
|
6:4, 6:4, 6:4 | ||||||
| Радек Штјепанек
|
4:6, 6:2, 6:2, 6:2 | ||||||
| Виктор Троицки
|
6:3, 6:1, 6:3 | ||||||
| Флоријан Мајер
|
6:4, 6:1, 6:4 | ||||||
| Роџер Федерер
|
3:6, 6:3, 4:6, 3:6 | ||||||
| Олимпијске игре 2012. Лондон, Велика Британија Олимпијске игре Трава 28. јул 2012. | |||||||
| Фабио Фоњини
|
6:7(7), 6:2, 6:2 | ||||||
| Енди Родик
|
6:2, 6:1 | ||||||
| Лејтон Хјуит
|
4:6, 7:5, 6:1 | ||||||
| Жо-Вилфрид Цонга
|
6:1, 7:5 | ||||||
| Енди Мари
|
5:7, 5:7 | ||||||
| Хуан Мартин Дел Потро
|
5:7, 4:6 | ||||||
| Отворено првенство Канаде Торонто, Канада ATП Мастерс 1000 серија Тврда подлога 6. август 2012. |
слободан | ||||||
| Бернард Томић
|
6:2, 6:3 | ||||||
| Сем Квери
|
6:4, 6:4 | ||||||
| Томи Хас
|
6:3. 3:6, 6:3 | ||||||
| Јанко Типсаревић
|
6:4, 6:1 | ||||||
| Ришар Гаске
|
6:3, 6:2 | ||||||
| Отворено првенство Синсинатија Синсинати, САД ATП Мастерс 1000 серија Тврда подлога 12. август 2012. |
слободан | ||||||
| Андреас Сепи
|
7:6(4), 6:2 | ||||||
 Николај Давиденко
|
6:0, предаја | ||||||
 Марин Чилић
|
6:3, 6:2 | ||||||
| Хуан Мартин Дел Потро
|
6:3, 6:2 | ||||||
| Роџер Федерер
|
0:6, 6:7(7) | ||||||
| Отворено првенство САД Њујорк, САД Гренд слем турнир Тврда подлога 27. август 2012. | |||||||
| Паоло Лоренци
|
6:1, 6:0, 6:1 | ||||||
 Рожерио Дутра Силва
|
6:2, 6:1, 6:2 | ||||||
| Жилијен Бенето
|
6:3, 6:2, 6:2 | ||||||
| Станислас Вавринка
|
6:4, 6:1, 3:1, предаја | ||||||
| Хуан Мартин Дел Потро
|
6:2, 7:6(3), 6:4 | ||||||
| Давид Ферер
|
2:6, 6:1, 6:4, 6:2 | ||||||
| Енди Мари
|
6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6 | ||||||
| Отврено првенство Кине Пекинг, Кина ATП 500 серија Тврда подлога 1. октобар 2012. | |||||||
| Михаел Берер
|
6:1, 6:7(3), 6:2 | ||||||
| Карлос Берлок
|
6:1, 6:3 | ||||||
 Јирген Мелцер
|
6:1, 6:2 | ||||||
| Флоријан Мајер
|
6:1, 6:4 | ||||||
| Жо-Вилфрид Цонга
|
7:6(4), 6:2 | ||||||
| Шангај мастерс Шангај, Кина ATП Мастерс 1000серија Тврда подлога 8. октобар 2012. |
слободан | ||||||
 Григор Димитров
|
6:3, 6:2 | ||||||
| Фелисијано Лопез
|
6:3, 6:3 | ||||||
| Томи Хас
|
6:3, 6:3 | ||||||
| Томаш Бердих
|
6:3, 6:4 | ||||||
| Енди Мари
|
5:7, 7:6(11), 6:3 | ||||||
| Париз мастерс Париз, Француска АТП Мастерс 1000 серија Тврда подлога (дворана) 29. октобар 2012. |
слободан | ||||||
| Сем Квери
|
6:0, 6:7(5), 4:6 | ||||||
| Тенис мастерс куп Лондон, УК Финале АТП светске турнеје (1500) Тврда подлога (дворана) 5. новембар 2012. |
Жо-Вилфрид Цонга
|
7:6(4), 6:3 | |||||
| Енди Мари
|
4:6, 6:3, 7:5 | ||||||
| Томаш Бердих
|
6:2, 7:6(6) | ||||||
| Хуан Мартин Дел Потро
|
4:6, 6:3, 6:2 | ||||||
| Роџер Федерер
|
7:6(6), 7:5 | ||||||
Парови[18][уреди | уреди извор]
| Отворено првенство Индијан Велса Индијан Велс, Калифорнија, САД AТП Мастерс 1000 серија Тврда подлога 8. март 2012. Партнер: Виктор Троицки
| |||||||||
| Марсел Гранољерс
|
Фелисијано Лопез
|
||||||||
| Олимпијске игре 2012. Лондон, Велика Британија Олимпијске игре Трава 25. јул 2012. Партнер: Виктор Троицки
| |||||||||
 Јохан Брунсторм
|
Роберт Линдштед
|
Резултат против других тенисера[уреди | уреди извор]
Поређано по броју победа (Имена играча који су у том тренутку били међу првих 10 су подебљана, а оних међу првих 50 укошена)
|
|
|
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда Међународног фонда православних народа
- Орден Карађорђеве звезде првог реда
- Медаља Вермилион у области физичког васпитања и спорта од Алберта II, кнеза од Монака
- ESPY награда за најбољег тенисера
- Одабран међу сто најбољих тенисера и тенисерки свих времена (40. место) по избору Tennis Channel-a
- Шампион северноамеричке турнеје
- АТП-ов играч године
- Најбољи тенисер Србије
- Награда Артур Еш хуманитарац године
- Златни кромпир
- Најбољи Гренд слем / олимпијски меч сезоне (победа над Надалом у финалу Отвореног првенства Аустралије)
- Најбољи АТП-ов меч сезоне (Финале Шангаја, победа над Ендијем Маријем 5:7, 7:6(11), 6:3)
- Награда Centrepoint организације за инспирацију младих, од Вилијама, војводе од Кембриџа
- ИТФ Шампион године
- Најбољи спортиста Балкана од стране БТА
- Награда „Понос нације“ од ТСС
- Најбољи спортиста Европе по избору Међународног удружења спортских новинара
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Fisher, Jon (27. 1. 2012). „Andy Murray defeated by Novak Djokovic in epic semi-final”. The Independent. London. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ „Novak Djokovic pobednik finala Australian Opena 2012!”. Tvarenasport.com. 29. 1. 2012. Архивирано из оригинала 31. 01. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ Bowers, Chris (2014). Novak Djokovic and the rise of Serbia (prvo изд.). стр. 256-257. ISBN 9789610025856.
- ^ „Top 10 tallest tennis players in the world”. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ „Novak Djokovic wins in comeback hours after hearing of grandfather’s death”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Nole: Ne znam kakva je plava šljaka”. b92. 21. 4. 2012. Приступљено 17. 1. 2013.
- ^ „Nadal Beats Djokovic For Sixth Rome Crown”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Djokovic Saves 4 M.P. To Beat Tsonga”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Rafael Nadal wins 7th French Open”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Wimbledon 2012: Roger Federer regains world number one spot”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Коначна одлука: Ђоковић носи заставу Србије на отварању Олимпијских игара”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ РТС, Њујорк уживо: Торнадо у Квинсу, Приступљено 16. 1. 2013
- ^ „Blic Sport | Šangaj Masters 2012 | Maestralni Novak spasao pet meč lopti i pobedio Mareja u finalu Šangaja!”. Sport.blic.rs. 14. 10. 2012. Архивирано из оригинала 09. 01. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ „РТС :: I званично први”. Rts.rs. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ „Novak Djokovic Defeats Roger Federer at 2012 Barclays World Tour Finals”. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „B92: Novak imitirao, Kuerten pobedio”. Приступљено 24. 6. 2014.
- ^ „PLAYING ACTIVITY 2012”. Приступљено 14. 7. 2014.
- ^ „PLAYING ACTIVITY 2012”. Приступљено 14. 7. 2014.