Тестостерон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тестостерон
The chemical structure of testosterone.
A ball-and-stick model of testosterone.
Називи
IUPAC назив
17β-Хидроксиандрост-4-ен-3-он
Системски IUPAC назив
(8R,9S,10R,13S,14S,17S)-17-Хидрокси-10,13-диметил-1,2,6,7,8,9,11,12,14,15,16,17-додекахидроциклопента[a]фенантрен-3-он
Други називи
Андрост-4-ен-17β-ол-3-он
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.336
KEGG[1]
UNII
  • InChI=1S/C19H28O2/c1-18-9-7-13(20)11-12(18)3-4-14-15-5-6-17(21)19(15,2)10-8-16(14)18/h11,14-17,21H,3-10H2,1-2H3/t14-,15-,16-,17-,18-,19-/m0/s1 ДаY
    Кључ: MUMGGOZAMZWBJJ-DYKIIFRCSA-N ДаY
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1CC[C@@]3([C@@H](O)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
Својства
C19H28O2
Моларна маса 288,43 g·mol−1
Тачка топљења 151,0 °C (303,8 °F; 424,1 K)[4]
Фармакологија
G03BA03 (WHO)
Лиценца
Начини употребе Transdermal (гел, крема, раствор, фластер), орално (као тестостерон ундеканоат), букално, интраназално (гел), интрамаскуларно (коа естри), поткожне пелете
Фармакокинетика:
Орално: веома ниска (усед екстензивног метаболизма првог пролаза)
97,0–99,5% (до SHBG и албумина)[5][6]
Јетра (углавном редукција и конјугација)
2–4 сата
Урин (90%), измет (6%)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тестостерон је примарни полни хормон и анаболички стероид код мушкараца.[7] Код мушкараца, тестостерон игра кључну улогу у развоју мушких репродуктивних ткива као што су тестиси и простата, као и промовисање секундарних полних карактеристика као што су повећана мишићна и коштана маса, и раст телесне длаке.[8] Поред тога, тестостерон доприноси здрављу и благостању,[9] и превенцији остеопорозе.[10] Недовољни нивои тестостерона код мушкараца могу довести до абнормалности, укључујући крхкост и губитак костију.

Тестостерон је стероид из класе андростана који садржи кето и хидроксилне групе на позицијама три, односно седамнаест. Биосинтетише се у неколико корака из холестерола и у јетри претвара у неактивне метаболите.[11] Своје деловање врши везањем и активацијом рецептора андрогена.[11] Код људи и код већине осталих кичмењака, тестостерон се излучује првенствено тестисима мужјака и, у мањој мери, јајницима женки. У просеку, код одраслих мушкараца, ниво тестостерона је око седам до осам пута већи него код одраслих жена.[12] Како је метаболизам тестостерона код мушкараца израженији, дневна производња је око 20 пута већа код мушкараца.[13][14] Жене су такође осетљивије на овај хормон.[15]

Поред улоге природног хормона, тестостерон се користи и као лек у лечењу хипогонадизма код мушкараца и рака дојке код жена.[16][17] Будући да се ниво тестостерона смањује како мушкарци старе, тестостерон се понекад користи код старијих мушкараца да би се сузбио овај недостатак. Такође се користи незаконито за побољшање телесне грађе и перформанси, на пример код спортиста.[18] и као део трансродне хормонске терапије за трансродне мушкарце.

Функције[уреди | уреди извор]

  • појачава и убрзава развијање мушких полних органа
  • појачава и убрзава раст пениса
  • регулише продукцију сперме
  • појачава раст длака на тијелу, осим косе на глави
  • појачава и увеличава раст мишића
  • појачава сексуалну жељу
  • подиже и појачава агресију

Биолошки ефекти[уреди | уреди извор]

Генерално, андрогени попут тестостерона подстичу синтезу протеина и тиме раст ткива са андрогеним рецепторима.[19] Може се рећи да тестостерон има вирилизирајуће и анаболичке ефекте (иако су ови категоријски описи помало произвољни, јер постоји велико међусобно преклапање).[20]

Ефекти тестостерона могу се класификовати и према доби видљивости уобичајених појава. За постнаталне ефекте и код мушкараца и код жена они углавном зависе од нивоа и трајања циркулирајућег слободног тестостерона.

Пренатални период[уреди | уреди извор]

Учинци пре рођења подељени су у две категорије, класификоване у односу на фазе развоја. Прво раздобље јавља се између 4. и 6. недеље гестације. Примери укључују гениталну вирилизацију као што је фузија средње линије, фалусног мокраћовода, стањивање и гребенасто набирање (ругација) скротума и увећање фалуса, иако је улога тестостерона далеко мања од улоге дихидротестостерона. Такође се дешава развој простате жлезде и семиналних везикула. За време другог тромесечја, ниво андрогена повезан је с формирањем пола.[21] Наиме, тестостерон, заједно с антимулеровским хормоном (AMH) подстиче раст Волфовог и дегенерацију Мелеровог канала.[22] Ово раздобље утиче на феминизацију или маскулинизацију фетуса и може бити бољи предиктор женског или мушког понашања, попут полно одређеног понашања, него нивоа код одрасле особе. Пренатални андрогени очито утичу на интересе и ангажман у родним активностима и имају умерене ефекте на просторне способности.[23] Међу женама с CAH, оубичајена мушко игра у дјетињству повезана је са смањеним задовољством женским полом и смањеним хетеросексуалним интересом у одраслом добу.[24]

Тестостерон и допинг[уреди | уреди извор]

Због утицаја на величину и развој мишића, тестостерон се користи и за допинг у разним облицима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Haynes WM, ур. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (92nd изд.). CRC Press. стр. 3.304. ISBN 978-1439855119. 
  5. ^ Melmed, Shlomo; Polonsky, Kenneth S.; Larsen, P. Reed; Kronenberg, Henry M. (30. 11. 2015). Williams Textbook of Endocrinology. Elsevier Health Sciences. стр. 711—. ISBN 978-0-323-29738-7. 
  6. ^ Becker, Kenneth L. (2001). Principles and Practice of Endocrinology and Metabolism. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 1116, 1119, 1183. ISBN 978-0-7817-1750-2. 
  7. ^ „Understanding the risks of performance-enhancing drugs”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2019. 
  8. ^ Mooradian AD, Morley JE, Korenman SG (фебруар 1987). „Biological actions of androgens”. Endocrine Reviews. 8 (1): 1—28. PMID 3549275. doi:10.1210/edrv-8-1-1. 
  9. ^ Bassil N, Alkaade S, Morley JE (јун 2009). „The benefits and risks of testosterone replacement therapy: a review”. Therapeutics and Clinical Risk Management. 5 (3): 427—48. PMC 2701485Слободан приступ. PMID 19707253. doi:10.2147/tcrm.s3025. 
  10. ^ Tuck SP, Francis RM (2009). „Testosterone, bone and osteoporosis”. Advances in the Management of Testosterone Deficiency. Frontiers of Hormone Research. 37. стр. 123—32. ISBN 978-3-8055-8622-1. PMID 19011293. doi:10.1159/000176049. 
  11. ^ а б Luetjens, C. Marc; Weinbauer, Gerhard F. (2012). „Chapter 2: Testosterone: Biosynthesis, transport, metabolism and (non-genomic) actions”. Ур.: Nieschlag, Eberhard; Behre, Hermann M.; Nieschlag, Susan. Testosterone: Action, Deficiency, Substitution (4th изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 15—32. ISBN 978-1-107-01290-5. 
  12. ^ Torjesen PA, Sandnes L (март 2004). „Serum testosterone in women as measured by an automated immunoassay and a RIA”. Clinical Chemistry. 50 (3): 678; author reply 678—9. PMID 14981046. doi:10.1373/clinchem.2003.027565Слободан приступ. 
  13. ^ Southren AL, Gordon GG, Tochimoto S, Pinzon G, Lane DR, Stypulkowski W (мај 1967). „Mean plasma concentration, metabolic clearance and basal plasma production rates of testosterone in normal young men and women using a constant infusion procedure: effect of time of day and plasma concentration on the metabolic clearance rate of testosterone”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 27 (5): 686—94. PMID 6025472. doi:10.1210/jcem-27-5-686. 
  14. ^ Southren AL, Tochimoto S, Carmody NC, Isurugi K (новембар 1965). „Plasma production rates of testosterone in normal adult men and women and in patients with the syndrome of feminizing testes”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 25 (11): 1441—50. PMID 5843701. doi:10.1210/jcem-25-11-1441. 
  15. ^ Dabbs M, Dabbs JM (2000). Heroes, rogues, and lovers: testosterone and behaviorНеопходна слободна регистрација. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-135739-5. 
  16. ^ „Testosterone”. Drugs.com. American Society of Health-System Pharmacists. 4. 12. 2015. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2016. Приступљено 3. 9. 2016. 
  17. ^ „List of Gender Dysphoria Medications (6 Compared)”. Drugs.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2020. 
  18. ^ Institute of Medicine (US) Committee on Assessing the Need for Clinical Trials of Testosterone Replacement Therapy; Liverman, Catharyn T.; Blazer, Dan G. (2004). „Introduction”. Testosterone and Aging: Clinical Research Directions (Извештај) (на језику: енглески). National Academies Press (US). 
  19. ^ Sheffield-Moore M (2000). „Androgens and the control of skeletal muscle protein synthesis”. Annals of Medicine. 32 (3): 181—6. PMID 10821325. doi:10.3109/07853890008998825. 
  20. ^ Handelsman DJ (јануар 2013). „Androgen Physiology, Pharmacology and Abuse”. Endotext [Internet]. WWW.ENDOTEXT.ORG. MDText.com, Inc. 
  21. ^ Swaab DF, Garcia-Falgueras A (2009). „Sexual differentiation of the human brain in relation to gender identity and sexual orientation”. Functional Neurology. 24 (1): 17—28. PMID 19403051. 
  22. ^ Xu HY, Zhang HX, Xiao Z, Qiao J, Li R (2019). „Regulation of anti-Müllerian hormone (AMH) in males and the associations of serum AMH with the disorders of male fertility”. Asian Journal of Andrology. 21 (2): 109—114. PMC 6413543Слободан приступ. PMID 30381580. doi:10.4103/aja.aja_83_18. 
  23. ^ Berenbaum SA (март 2018). „Beyond Pink and Blue: The Complexity of Early Androgen Effects on Gender Development”. Child Development Perspectives. 12 (1): 58—64. PMC 5935256Слободан приступ. PMID 29736184. doi:10.1111/cdep.12261. 
  24. ^ Hines M, Brook C, Conway GS (фебруар 2004). „Androgen and psychosexual development: core gender identity, sexual orientation and recalled childhood gender role behavior in women and men with congenital adrenal hyperplasia (CAH)”. Journal of Sex Research. 41 (1): 75—81. PMID 15216426. doi:10.1080/00224490409552215. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).