Тироаритеноидни мишић
Тироаритеноидни мишић (лат. musculus thyroarytenoideus) је парни мишић гркљана, који је локализован иза његових тироидних хрскавица. То је најдебљи и најшири члан гркљанске мускулатуре и код човека је веома сложен. С обзиром на структуру и распоред влакана, на њему се разликују два дела: спољашњи и унутрашњи. У састав спољашњег дела улазе и влакна тироепиглотичног мишића, док унутрашња влакна изграђују вокални мишић смештен у гласним жицама.[1][2]
Тироаритеноидни мишић се припаја на углу тироидне хрскавице гркљана и одатле се простире уназад, упоље и навише до предње-спољашње стране аритеноидне и бочне ивице епиглотичне хрскавице (спољашња влакна) и до вокалног наставка аритеноидне хрскавице (унутрашња влакна).[3]
Инервација се остварује преко моторних влакана вагусног живца, а основна улога мишића је ротација аритеноидне хрскавице и вокалних наставака што има за последицу примицање гласних жица.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
- ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Литература[уреди | уреди извор]
- Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
