Тома Меније

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Томас Меније)
Тома Меније
Меније 2019.
Лични подаци
Пуно име Тома Меније[1]
Датум рођења (1991-09-12)12. септембар 1991.(32 год.)[1]
Место рођења Сент Од, Белгија
Висина 1,90 м[1]
Позиција одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
Борусија Дортмунд
Број 24
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2011
2011—2016
2016—2020
2020—
Виртон
Клуб Бриж
Париз Сен Жермен
Борусија Дортмунд
49
149
84
19
(15)
(14)
(8)
(1)
Репрезентативна каријера**
2006
2011—2012
2013—
Белгија до 15
Белгија до 21
Белгија
1
7
46
(0)
(1)
(7)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2020.
** Датум актуелизовања: 13. октобар 2019.

Тома Меније (хол. Thomas Meunier; 12. септембар 1991) белгијски је фудбалер, који тренутно игра за Борусију Дортмунд.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Играо је за трећелигаша Виртона у периоду од 2009. до 2011. године.[2] Крајем 2011. године прелази у Клуб Бриж.[3] У првој утакмици сезоне 2011/12. играо је у последњих двадесет минута против Вестерлоа. Први подогак је постигао против Де Кемпанена. Одиграо је свих 90 минута у завршници белгијског купа против Андерлехта у сезони 2014/15, када је Клуб Бриж освојио свој први трофеј од 2007. године.[4] Са Брижом је освојио још и белгијско првенство.[5] У 149 наступа за клуб Меније је постигао 14 голова.

Са француским Париз Сен Жерменом је у јулу 2016. године потписао четворогодишњи уговор.[6] Белгијски репрезентативац је дебитовао против Реал Мадрида у пријатељској утакмици у јулу 2016. године.[7] Након што је ушао са клупе, Меније је дао и два поготка против Лос Бланкоса за финале 1:3. У августу 2016. године дебитовао је у Лиги 1 против АС Монака. Након сат времена је ушао као замена за Давида Луиза. У Лиги шампиона донео је победу против Базела са голом у 90. минуту на Ст. Јакоб-Парку.[8] Овом победом је француски клуб осигурао пролазак у нокаут фазу Лиге шампиона.

Дана 25. јуна 2020, саопштено је да ће Тома Меније од следеће сезоне носити дрес Борусије из Дортмунда. Према уговору, он би требало да на Вестфалену остане до 2024. године.[9]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За белгијску фудбалску репрезентацију дебитовао је 14. новембра 2013. године у поразу против Колумбије.[10]

У мају 2016. је објављено да се Меније налази на списку фудбалера за Европско првенство у Француској. Започео је Европско првенство у првих једанаест у прве две победе против Ирске и Шведске.[11] Такође је добио шансу да игра у осмини финала против Мађарске.[12] Белгија је поражена у четвртфиналу од Велса на Европском првенству у Француској.

У новембру 2016. Меније постиже први погодак за „црвене ђаволе” у квалификацијама за Светско првенство 2018. године против Естоније.[13] За квалификациони меч против Грчке и пријатељски меч против Русије у марту 2017. Роберто Мартинез није могао да рачуна на Меније због повреде. Пет голова за белгијску фудбалску репрезентацију је постигао у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, а један на Светском првенству против Енглеске у мечу за треће место.[14]

Селектор Мартинез га је уврстио међу 23 фудбалера Белгије за Светско првенство 2018. године у Русији.[15]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Голови Менијеа у дресу са државним грбом[16]

Бр. Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1 14. новембар 2016. Брисел  Естонија 1:0 8:1 Квалификације за Светско првенство 2018.
2 31. август 2017. Лијеж  Гибралтар 2:0 9:0
3 7:0
4 8:0
5 7. октобар 2017. Сарајево  Босна и Херцеговина 1:0 4:3
6 14. јул 2018. Санкт Петербург  Енглеска 1:0 2:0 Светско првенство 2018.
7 13. октобар 2019. Нур Султан  Казахстан 2:0 2:0 Квалификације за Европско првенство 2020.

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Статистика до 24. март 2021.[17]
Белгија
Година Наступи Голови
2013 2 0
2014 1 0
2015 2 0
2016 10 1
2017 6 4
2018 15 1
2019 4 1
2020 4 0
2021 1 0
Укупно 45 7

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Меније је у вези са Дебором Панзокуом, коју познаје од средње школе.[18] У децембру 2015. Дебора је родила дечака, по имену Ландрис.[19]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клуб Бриж

Париз Сен Жермен

Борусија Дортмунд

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „2018 FIFA World Cup Russia: List of players: Belgium” (PDF). FIFA. 10. 6. 2018. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018. 
  2. ^ „Revelatie Thomas Meunier verkoos Brugge boven Luik” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 5. 11. 2011. Приступљено 17. 11. 2017. 
  3. ^ „Club Brugge rondt transfer Meunier af” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 19. 1. 2011. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Anderlecht doet 19-jarige uit derde klasse dromen” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 27. 11. 2010. Приступљено 17. 11. 2017. 
  4. ^ „Club Brugge win Belgian Cup final thriller”. UEFA Official Website. 22. 3. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Club Brugge pakt eerste prijs sinds 2007 na sensationele slotfase” (на језику: Dutch). De Standaard. 22. 3. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
  5. ^ „Meunier stemt op zichzelf als Profvoetballer van het jaar” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 6. 5. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
  6. ^ „Thomas Meunier signs four-year deal”. PSG official website. 3. 7. 2016. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. 
    „Nog een Duivelse toptransfer: Thomas Meunier trekt naar PSG” (на језику: Dutch). De Standaard. 3. 7. 2016. Приступљено 17. 11. 2017. 
  7. ^ „Un succès de prestige pour le PSG” (на језику: French). L’Equipe. 28. 7. 2016. Приступљено 17. 11. 2017. 
  8. ^ „Arsenal, Paris, Atlético, Bayern go through”. www.uefa.com. 1. 11. 2016. 
    „Thomas Meunier wins it for PSG while Unai Emery's attackers flop”. ESPN FC. 1. 11. 2016. 
  9. ^ „Муније Париз заменио за Дортмунд”. www.rts.rs. Приступљено 25. 6. 2020. 
  10. ^ „Marc Wilmots roept Meunier op voor Colombia en Japan” (на језику: Dutch). Sporza.be. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Colombia speelt de Belgen van hun wolk” (на језику: Dutch). Sporza.be. 14. 11. 2013. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  11. ^ „Ook Lombaerts out voor EK, twijfels over Boyata, Kabasele erbij” (на језику: Dutch). Sporza.be. 30. 5. 2016. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Belgium get going as Romelu Lukaku punishes Republic of Ireland”. The Guardian. 18. 6. 2016. Приступљено 17. 11. 2017. 
  12. ^ „Hungary 0 – 4 Belgium”. BBC Sport. 26. 6. 2016. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Thomas Meunier” (на језику: енглески). UEFA. Приступљено 26. 6. 2016. 
  13. ^ „Belgium 8–1 Estonia”. BBC Sports. 13. 11. 2016. Приступљено 14. 11. 2016. 
  14. ^ „Meunier scores and assists with Belgium”. Paris Saint-Germain F.C. 7. 10. 2017. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 10. 7. 2018. 
  15. ^ „World Cup 2018: Belgium announce initial 28-man squad for Russia”. 
  16. ^ Тома Меније на сајту National Football Teams (језик: енглески) Уреди на Википодацима
  17. ^ „Thomas Meunier”. European Football. 1. 7. 2018. 
  18. ^ „Mevrouw Meunier is jaloers” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 8. 11. 2013. Приступљено 17. 11. 2017. 
  19. ^ „Thomas Meunier kondigt heugelijk nieuws aan met prachtige foto” (на језику: Dutch). Nieuwsblad. 24. 5. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
    „Thomas Meunier is papa geworden” (на језику: Dutch). De Standaard. 8. 12. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
  20. ^ „PSG clinch Ligue 1 title by thrashing Monaco”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 10. 07. 2018. 
  21. ^ „PSG Champions as Lille held at Toulouse”. ligue1.com. Ligue de Football Professionnel. 21. 4. 2019. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2019. 
  22. ^ „PSG champions as season ended”. Ligue 1. 30. 4. 2020. Приступљено 30. 4. 2020. 
  23. ^ „Paris Saint-Germain set record with fourth straight Coupe De France crown”. Goal. Приступљено 8. 5. 2018. 
  24. ^ „Dani Alves leads PSG to French Super Cup win vs. Monaco”. ESPN. 28. 7. 2017. Приступљено 31. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]