Тома Архиђакон

Тома Архиђакон
Лични подаци
Датум рођења	око 1200.
Место рођења	Сплит, Угарска
Датум смрти	15. мај 1268.
Место смрти	Сплит, Угарска
Образовање	Универзитет у Болоњи
Научни рад
Поље	Историографија

Тома Архиђакон (лат. Thomas Archidiaconus; око 1200 - 8. мај, 1268) је био далматински хроничар и католички свештеник из Сплита. Његово најзначајније историографско дело, под насловом „Historia Salonitana“, обухвата прошлост античке Салоне и потоњег Сплита, од римског доба до 1266. године, са нагласком на историји древне Салонитанске митрополије и касније Сплитске надбискупије.

Биографија

Рођен је око 1200. године у Сплиту, који се у то време налазио под угарском влашћу. Припадао је романској породици Де Алберти. После завршених студија теологије и права у Болоњи, вратио се у родни град. Сплитски нотар и каноник градске цркве постао је 1227. године, а од 1230. године обавља дужност архиђакона. Био је значајна личност у тадашњем политичком и црквеном животу Сплита и настојао је да се очува сплитска аутономија, у односу на угарског краља и великаше из хрватског залеђа. Поред тога, залагао се за право свештенства да самостално бира свог бискупа, без утицаја световних фактора. Преминуо је 8. маја 1268. године у Сплиту.

Historia Salonitana

Главни чланак: Historia Salonitana

Тома Архиђакон је своје дело написао на латинској језику и оно представља значајан историјски извор за локалну историју Сплита и регионалну прошлост Далмације, а од посебне је важности и за познавање националних историја Хрвата и Срба. Као рођени Сплићанин и архиђакон Сплитске надбискупије, имао је приступ изворима који су били похрањени у сплитским црквеним установама. Такође се ослањао и на локална предања, поготово када је реч о старијој прошлости, док је касније доба приказивао и на основу личног искуства, као особа која је била очевидац и учесник тих догађаја.

У једном (трогирском) од рукописних издања његове историје, налази се најстарији пронађени препис наводног историјског документа из 1102. године, познатог као Pacta Conventa. Његова аутентичност је данас предмет научног спорења, а овај препис је Томином делу придодат у XIV веку.

Тома Архиђакон, као Латин, у овом дјелу исказује своју нетрпељивост према Словенима, приказујући их као дивље варваре.

Historia Salonitana Maior

Главни чланак: Historia Salonitana Maior

Томино дело Historia Salonitana је знатно касније, током прве половине 16. века, послужило као основа за настанак знатно проширене и допуњене компилације, која је у историографији постала позната под називом Historia Salonitana Maior. Непознати састављач те позне компилације је Томином делу придодао разне садржаје који се односе на старију прошлост, што је убрзо побудило сумњу у веродостојност тих додатака. Међу првима, сумњу је исказао познати далматински хроничар Иван Лучић (1604-1679), који је неке од тих додатака означио као фалсификате.

Тиме је у историографију уведено једно од најсложенијих питања из области критике извора, првенствено оних који се односе на рану средњовековну прошлост Далмације и Хрватске. О тим питањима су вођене бројне расправе, првенствено у хрватској историографији. Од самог почетка, посебну пажњу истраживача привлачило је питање о аутентичности појединих додатака који се односе на наводно одржавање црквених сабора у Сплиту, који се датују у 925. и 928. годину.

Види још

• Pacta Conventa
• Сплитска надбискупија
• Историја Далмације
• Историја Хрватске у средњем веку
• Историја Босне у средњем веку
• Историја Србије у средњем веку

Литература

• Basić, Ivan (2019). „Prilog kritici intertekstualnosti kronike Historia Salonitana i kolektaneja Historia Salonitana Maior”. Zbornik Drage Roksandića. Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest. стр. 655—676. 
• Jarak, Mirja (2003). „Toma Arhiđakon i vrijeme osnutka Splitske metropolije”. Opuscula archaeologica. 27: 543—548. 
• Клаић, Нада (1967). Historia Salonitana Maior. Београд: Научно дело. 
• Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. изд.). Zagreb: Školska knjiga. 
• Klaić, Nada (1979). „Način na koji je nastajalo djelo Historia Salonitana Maior”. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku. 72-73: 171—198. 
• Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus. 
• Matijević-Sokol, Mirjana (2002). Toma Arhiđakon i njegovo djelo: Rano doba hrvatske povijesti. Jastrebarsko: Slap. 
• Prozorov, Vadim (2013). „The Tenth Century Councils in Split and the Problem of the Reliability of Their Acts”. Црквене студије. 10: 275—287.