Томислав Ивић

С Википедије, слободне енциклопедије

Томислав Ивић
Ивић док је тренирао Порто 1987.
Лични подаци
Датум рођења (1933-06-30)30. јун 1933.
Место рођења Сплит, Краљевина Југославија
Датум смрти 24. јун 2011.(2011-06-24) (77 год.)
Место смрти Сплит, Хрватска
Позиција везни
Јуниорска каријера
— РНК Сплит
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1953—1957. РНК Сплит 125
1957—1963. Хајдук Сплит 11
Укупно 136
Тренерска каријера
1967—1968. РНК Сплит
1968—1972. Хајдук Сплит (омладинци)
1972—1973. ХНК Шибеник
1973—1974. Југославија
1973—1976. Хајдук Сплит
1976—1978. Ајакс
1978—1980. Хајдук Сплит
1980—1982. Андерлехт
1983—1984. Галатасарај
1984—1985. Динамо Загреб
1985—1986. Авелино 1912
1986. Панатинаикос
1987. Хајдук Сплит (в. д.)
1987—1988. Порто
1988–1990. Париз Сен Жермен
1990—1991. Атлетико Мадрид
1991—1992. Олимпик Марсељ
1992—1993. Бенфика
1993—1994. Порто
1994—1996. Хрватска (в. д.)
1994—1995. Фенербахче
1995. Монако (функц.)
1995—1996. УАЕ
1996. Ел Васл
1997. Хајдук Сплит
1997—1998. Иран
1998—1999. Стандард Лијеж
2000. Стандард Лијеж
2001. Олимпик Марсељ
2003—2004. Ел Итихад

Томислав Ивић (Сплит, 30. јул 1933 — Сплит, 24. јул 2011) био је хрватски фудбалер и фудбалски тренер.[1] Сматрао се за сјајног стратега, а заслужан је и за развој савремене фудбалске игре.

Априла 2007. италијански спортски часопис Газета дело спорт прогласио је Ивића најуспешнијим фудбалским тренером у историји, са осам освојених националних првенстава у шест различитих држава.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Ивић је тренирао тимове из четрнаест различитих држава, а био је и селектор четири репрезентације.[3][4][5] Освајао је титуле у Југославији, Холандији, Белгији, Португалу, Шпанији и Француској, а није успео да освоји лигашки наслов у Грчкој.[6]

Ивић је освојио седам државних првенстава (три Првенства Југославије и једно Првенство Холандије, Белгије, Португала и Француске), шест националних купова (по четири Купа Југославије, један Куп Шпаније и Португала), УЕФА суперкуп и Интерконтинентални куп.[7]

У Хрватској, Ивић је водио РНК Сплит, Хајдук, Динамо Загреб и репрезентацију Хрватске; у Холандији, Ајакс; у Белгији, Андерлехт и Стандард Лијеж ; у Турској, Галатасарај и Фенербахче; у Италији, Авелино; у Грчкој, Панатинаикос; у Португалу, Порто и Бенфика; у Француској, Париз Сен Жермен и Марсељ; у Шпанији, Атлетико Мадрид ; у Уједињеним Арапским Емиратима, Ел Васл и национални тим УАЕ и у Ирану, Персеполис и иранску селекцију.[8]

Европска и међународна такмичења[уреди | уреди извор]

Два пута Ивић је повео Хајдук Сплит у четвртфинала Европског купа: 1975/76. и 1979/80.Сезоне 1977/78. исто је урадио са Ајаком.

Његово највеће достигнуће у Европском купу постигао је 1981/82 са Андерлехтом, када је достигао до полуфинала.

Са Портом, освојио је Суперкуп 1987. и Интерконтинентални куп исте године.

Ивић има један од најбољих односа победа и пораза у Лиги шампиона, пошто је победио у 29 од 46 мечева, са коефицијентом од 63,0%.[9]

Репрезентације[уреди | уреди извор]

Био је на челу репрезентација Југославије, Ирана, Уједињених Арапских Емирата, и Хрватске. Хрватску селекцију водио је једном, као привремени селектор, јер је претходно оставку поднео Мирослав Блажевић.[10]

Као селектор репрезентације УАЕ, Ивић је изгубио финале Купа АФК 1996. против Саудијске Арабије на пенале.[11]

Пензионисање[уреди | уреди извор]

Године 2001, због савета свог лекара, Ивић се повукао из професионалног фудбала.

Три године касније, потписао је уговор са Ел Итихадом на једну сезону, пре него што је преузео омладинске селекције Стандард Лијежа.[12]

Смрт[уреди | уреди извор]

Томислав Ивић је преминуо 24. јуна 2011. године, шест дана пре свог 78. рођендана, у родном граду Сплиту. Патио је од срчаних проблема, као и од дијабетеса.[13]

Статистике[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

[14][15][16][17]

*Датуми прве и последње Ивићеве утакмице нису датуми званичног представљања у том клубу.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

[18]

Тим Од До Рекорд
П Н И Победа у %
Југославија 19. децембар 1973. 3. јули 1974. 3 3 5 027.27
Хрватска 16. новембар 1994. 16. новембар 1994. 1 0 0 100.00
Уједињени Арапски Емирати август 1995. децембар 1996. 10 12 7 034.48
Иран децембар 1997. 20. април 1998. 1 2 2 020.00
Укупно 15 17 14 032.61

Признања[уреди | уреди извор]

Као тренер[уреди | уреди извор]

Хајдук Сплит (млади)

  • Југословенски куп младих: 1970, 1971, 1972.

Хајдук Сплит

Ајакс

Андерлехт

Порто

Атлетико Мадрид

Марсељ

Ел Итихад

  • Куп престолонаследника Саудијске Арабије: 2004.

Уједињени Арапски Емирати

Појединачно[уреди | уреди извор]

  • Златна значка Хајдука из Сплита: 1975.
  • Златна значка и Повеља града Париза, доделио му тадашњи градоначелник Жак Ширак: 1990.
  • Трофеј Хрватског олимпијског одбора: 2003.
  • Најуспешнији тренер у историји, часопис Газета дело спорт: 2007.[19]
  • Сплитска кућа славних: 2009.
  • Хајдучко срце: 2011. (постхумно)
  • 36. најбољи тренер икада, часопис Ворлд сокер: 2013.[20][21]
  • 42. најбољи тренер икада, часопис Франс фудбал: 2019.[22][23][24]

Државна признања[уреди | уреди извор]

  • Ред Данице хрватске с ликом Фрање Бучара: 1995.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tomislav Ivic - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ Staff (22. 4. 2007). „Il primatista è Ivić: 8 titoli in 6 nazioni”. La Gazzetta dello Sport. Milan. Приступљено 18. 4. 2015. 
  3. ^ Maxim Olenev (19. 7. 1999). „Yugoslavia national team coaches (before 1979)”. rsssf.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 18. 4. 2015. 
  4. ^ Staff. „United Arab Emirates”. the-afc.com. Asian Football Confederation. Приступљено 18. 4. 2015. 
  5. ^ Staff (1. 12. 2004). „Al Ittihad win Asian Champions League”. espnfc.com. ESPN Inc. Приступљено 18. 4. 2015. 
  6. ^ ο μεγάλος Τόμισλαβ Ίβιτς 25 June 2011, ag sport-fm.gr (in Greek)
  7. ^ Staff (25. 6. 2011). „Notice of death of Tomislav Ivić”. UEFA.com. UEFA. Приступљено 18. 4. 2015. 
  8. ^ Staff (24. 6. 2011). „ADIO, LEGENDO Umro Tomislav Ivić”. Slobodna Dalmacija. Split. Приступљено 12. 1. 2018. 
  9. ^ Paul Saffer (11. 2. 2016). „Coaches with the best Champions League win ratio”. UEFA.com. UEFA. Приступљено 29. 12. 2017. 
  10. ^ „Nogometni leksikon Miroslava Krleža Tomislav Ivić”. nogomet.lzmk.hr. Miroslav Krleža. Приступљено 29. 12. 2017. 
  11. ^ „Saudi Arabia Saturday, 21. December 1996 UA Emirates”. www.weltfussball.de. www.weltfussball.de. Приступљено 29. 12. 2017. [мртва веза]
  12. ^ „Interview with Tomislav Ivić: The only Croatian strategist”. arhiva.nacional.hr. nacional.hr. Приступљено 29. 12. 2017. 
  13. ^ „Legendarische trainer Tomislav Ivić overleden”. De Standaard. 24. 6. 2011. Приступљено 26. 6. 2011. 
  14. ^ „TOMISLAV IVIC”. om1899.com. Приступљено 23. 12. 2018. 
  15. ^ „2010年中超联赛战绩”. foradejogo.net. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2018. 
  16. ^ „Tomislav Ivic”. mackolik.com. Архивирано из оригинала 28. 06. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2018. 
  17. ^ „Tomislav Ivic”. hrnogomet.com/. Приступљено 23. 12. 2018. 
  18. ^ „Football MANAGER: Tomislav Ivić”. eu-football.info. Приступљено 23. 12. 2018. 
  19. ^ „Za Belgijce je najveći trener u povijesti, za Francuze je revolucionar...” (на језику: Croatian). sportske.jutarnji.hr. 
  20. ^ Jamie Rainbow (4. 7. 2013). „The Greatest Manager of all time”. World Soccer. 
  21. ^ Jamie Rainbow (2. 7. 2013). „The Greatest XI: how the panel voted”. World Soccer. Архивирано из оригинала 01. 01. 2015. г. Приступљено 18. 12. 2020. 
  22. ^ „Top 50 des coaches de l'histoire”. France Football. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  23. ^ „Los 50 mejores entrenadores de la historia”. FOX Sports. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 29. 12. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2019. 
  24. ^ „Los 50 mejores entrenadores de la historia del fútbol”. ABC. 19. 3. 2019. Приступљено 29. 12. 2019. 
  25. ^ „ODLUKU KOJOM SE ODLIKUJU REDOM DANICE HRVATSKE S LIKOM FRANJE BUČARA” (на језику: Croatian). hrvatska.poslovniforum.hr. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томислав_Ивић&oldid=27404798”