Три боје: Бело
| Три боје: Бело | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Trois couleurs: Blanc Trzy kolory. Biały |
| Жанр | драма комедија |
| Режија | Кшиштоф Кјешловски |
| Сценарио | Кшиштоф Кјешловски Кшиштофом Писевиц |
| Продуцент | Марин Кармиц |
| Главне улоге | Збигњев Замаховски Јули Делпи Јануш Гајос |
| Музика | Збигњев Прејснер |
| Директор фотографије | Едвард Клосињски |
| Монтажа | Уршула Лесјак |
| Продуцентска кућа | MK2 Productions CAB Productions TOR Productions France 3 Cinéma Canal+ |
| Година | 1994. |
| Трајање | 87 минута |
| Земља | Пољска Француска Швајцарска |
| Језик | француски пољски |
| Буџет | 1,4 милиона долара |
| IMDb веза | |
Три боје: Бело (франц. Trois couleurs: Blanc , пољ. Trzy kolory. Biały) је комедија-драма из 1994. коју је продуцирао, написао (као косценариста) и режирао Кшиштоф Кјешловски.[1][2] Бело је други део трилогије Три боје, која за тему има идеале француске револуције, после Плаво и пре Црвено. Филм је изабран као пољски кандидат у конкуренцији за најбољи филм на страном језику на 67. додели Оскара, али није прихваћен у ужи избор кандидата.[3]
Бело говори о једнакости, а филм приказује Карола Карола, стидљивог човека који, након што га је жена оставила у понижавајућим околностима у Паризу, губи новац, боравиште и пријатеље. Као просјак дубоко посрамљен у Паризу, Карол кроз велике напоре покушава да врати равноправност у свој живот кроз освету.
Продукција[уреди | уреди извор]
Последња сцена у којој Доминик стоји иза решетака своје затворске ћелије снимљена је месецима након снимања остатка филма, и имала је за циљ да ублажи Домиников имиџ; Кјешловски је рекао да је раније био незадовољан завршним каром и да је желео да она изгледа мање налик чудовишту.[4]
Анализа[уреди | уреди извор]
Филм је Роџер Иберт протумачио као антикомедију, упоредо са Плавом која је антитрагедија, а Црвено анти-романса.[5]
Пријем[уреди | уреди извор]
Три боје: Бело је наишао на позитивне критике; тренутно има 87% позитиван рејтинг на Rotten Tomatoes, са просечном оценом 7,4/10, на основу 46 рецензија. Консензус гласи: „Узимајући светлији тон од осталих филмова трилогије Три боје, Бело је духовита, горко-слатка комедија која истражује теже теме него што би се на први поглед могло замислити.[6]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Кјешловски је освојио Сребрног медведа за најбољу режију на 44. Берлинском међународном филмском фестивалу 1994.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ MacCabe, Colin. „Three Colors: A Hymn to European Cinema”. Criterion. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ Ankeny, Jason. „White (1994)”. Allmovie. Rovi Corporation. Приступљено 9. 12. 2012.
- ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
- ^ "A Conversation with Julie Delpy on Kieslowski", special feature on White (Miramax DVD, Buena Vista Home Entertainment, Region 1 release, 2003).
- ^ Three Colors Trilogy: Blue, White, Red (1993-1994), by Roger Ebert, March 9, 2003
- ^ Overview and synopsis on Rotten Tomatoes; Film review and synopsis on Rotten Tomatoes
- ^ „Berlinale: 1994 Prize Winners”. berlinale.de. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 2011-12-30.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Три боје: Бело на сајту IMDb (језик: енглески)
- Три боје: Бело на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Три боје: Бело на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- Три боје: Бело на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Three Colors: A Hymn to European Cinema a
- White: The Nonpolitical Reunifications of Karol Karol
- Discover Polish Cinema with Dave – White
