Турбомека Астазу

Турбомека Палас
	; Астазу на хеликоптеру
Конструктор	Турбомека
Карактеристике
Тип	млазни
Дужина	1430 mm
Маса	148 kg
Перформансе
Степен компресије	5,2:1
Проток ваздуха	0,1 kg/s
Температура испред турбине	600 °C

Турбомека астазу (франц. Turbomeca Astazou) је веома успешна серија турбинских и гаснотурбинских мотора, први пут конструисана 1957. године. Оригинална верзија имала је масу од 110 кг, са 240 kW снаге и 40 хиљада окрета у минуту. У употребу је ушла 1951. године након 150 сати тестирања. Име је добила према планинскм врховима Пиринеја.

У наредним деценијама Астазу је не само је постао најбоље продаван Турбомекин мотор, већ је свом произвођачу донео и светску славу, а временом се и познати енглески произвођач мотора Ролс-Ројс (ен. Rolls Royce) укључио у производњу одређених делова^[1].

Дизајн и развој[уреди | уреди извор]

Астазу IIA развијен је из оригиналних астазу електрана за напајање хеликоптера. До 1993. произведено је око 2.220 комада. Већина авиона која је користила овај модел мотора добила је замене у виду напреднијих верзија.

Основа дизајна су два компресора, аксијалног и радијалног облика. Има прстенасту комору за сагоревање, одакле гасови улазе у троделну аксијалну турбину. Максималан број обртаја временом је повећан на 43.500^[2].

Турбине имају додатни део испред довода ваздуха, који смањује брзину пропелера на 1.800, 2.080, затим 2.200 или 2.400 (авиони) и 6.000 (хеликоптери). Мотор се сам покреће, па пилот једино подешава жељени број обртаја^[2].

Од верзије Астазу Х, мотор добија и другу аксијалну фазу компресора. Овај модел производио се за авионе Потез 840. Верзије од XIV до XVI производиле су се у фабрици Ролс ројс под именима AZ14 и AZ16^[2].

Снага се временом повећавала, па је модел Астазу XVIII имао 783 kW (дуални мотор). Астазу XX добио је и трећу аксијални фазу, па се и снага попела на 1075 kW^[2].

Развој у Југославији[уреди | уреди извор]

У Југославији се овај мотор појавио увођењем лаког хеликоптера СА 341/342 Газела (Gazelle) у наоружање ЈРВ. С обзиром да је Фабрика авиона „Соко” у Мостару почела са лиценцном производњом Газеле, почетком седамдесетих година прошлог века донета је одлука да Фабрика мотора „ДМБ” у Раковици крене са производњом одређених делова и склопова тзв. „хладног дела” за две верзије мотора Астазу - IIIБ и XIV, као и склопа редуктора у његовом предњем делу, што је знатно допринело подизању технолошког нивоа фабрике^[1].

Коришћење[уреди | уреди извор]

Одлике[уреди | уреди извор]

У табели која следи наведене су неке од основних карактеристика изабраних модела мотора

Астазу	II	IIA	III C2/N2	X	XIV B/F	XIV H/M
Снага у KW	390	390	480	465	440	440
Дужина у мм	1810	1427,50	1433,50	1912	1434р	1470/1474
Пречник у мм	460	-	-	-	-	-
Висина у мм	-	516	483	-	520	500/460
Ширина у мм	-	560	508	-	623,50	565/570
Тежина у кг	123	142	150,3	128	160	160