Уговор из Нице

Расподела гласова у Већу Европске уније према Уговору из Нице, примењује се од 1. новембра 2004.: Земља Гласови Стан. (у мил.) Рел. тежина Немачка 29 82.0 1.00 Велика Британија 29 59.4 1.38 Француска 29 59.1 1.39 Италија 29 57.7 1.42 Шпанија 27 39.4 1.94 Пољска 27 38.6 1.98 Холандија 13 15.8 2.33 Грчка 12 10.6 3.20 Чешка 12 10.3 3.29 Белгија 12 10.2 3.33 Мађарска 12 10.0 3.39 Португал 12 9.9 3.42 Шведска 10 8.9 3.18 Аустрија 10 8.1 3.49 Словачка 7 5.4 3.67 Данска 7 5.3 3.73 Финска 7 5.2 3.81 Литванија 7 3.7 5.35 Ирска 7 3.7 5.35 Летонија 4 2.4 4.71 Словенија 4 2.0 5.67 Естонија 4 1.4 8.08 Кипар 4 0.8 14.14 Луксембург 4 0.4 28.28 Малта 3 0.4 21.26 Укупно 321 450.7

Уговор из Нице је усаглашен на састанку Европског већа одржаним у Ници почетком децембра 2000, потписан је 26. фебруара 2001, а ступио на снагу 1. фебруара 2003. Уговор садржи измене:

• Уговора о Европској унији, (Уговора из Мастрихта), којим је утемељена Европска унија,
• Римских уговора, којима су утемељене Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.

Уговор из Нице садржи и седам анекса који се односе на:

• Протокол о проширењу ЕУ,
• Декларацију о проширењу ЕУ
• Декларације о квалификованој већини и блокирајућој мањини у контексту проширења,
• Декларацију о месту одржавања ЕВ,
• Декларацију о будућности Уније,
• Протокол о статуту Европског суда,
• Измене Протокола о привилегијима и имунитетима,
• Нацрт Протокола о финансијским последицама престанка Уговора о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик као и успостављању и вођењу истраживачког фонда за угаљ и челик.

Разлог доношења Уговора

Један од главних разлога доношења Уговора из Нице јесте потреба решавања питања институционалног прилагођавања Европске уније новом проширењу Уније. Наиме, како су преговори с државама кандидатима за чланство све више напредовали, одлучено је да се то питање реши на међувладиној конференцији.

Најважније промене

Најважније одредбе Уговора из Нице односе се на састав институција, начин одлучивања у Већу (нека питања из подручја за које је раније било предвиђено једногласно одлучивање сада захтевају доношење одлуке квалификованом већином), успостављање Еуројуста – тела за борбу против криминала, развој појачане сарадње која мора укључивати најмање осам држава, и бити отворена свим државама чланицама. Појачана сарадња не сме стварати препреке или дискриминацију у трговини међу чланицама или угрозити конкуренцију.