Украс (часопис)
 | Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
| Тип | годишњак |
|---|---|
| Издавач | Темпора |
| Уредници | |
| Главни уредник | Дејан Ајдачић |
| Оснивање | 2006. |
| Језик | украјински |
| Веб-сајт | rastko |
Украјинско-српски зборник Украс (укр. Українсько-сербський збірник Украс) је годишњак на украјинском језику посвећен представљању значајних појава српске уметности, културе и историје, као и веза украјинског и српског народа. Основан је 2006. године и уређују га главни уредник Дејан Ајдачић, Оксана Микитенко и Ала Татаренко. Украс је упућен читаоцима заинтересованим за културу, а уже славистима, србистима и украјинистима.[1]
Садржај[уреди | уреди извор]
У првом броју (2006) представљене су судбине угледних српских официра који су се преселели у Руско царство - на територији данашње Украјине - у 18. веку, веза Срба са украјинским романтичарским алманахом Русалка дњистрова (Русалка дністрова), као и новија српска драматургија са портретом и интервјуом Душана Ковачевића.[1]
Други број Украса (2007) садржи преводе најзначајнијих манифеста српске авангарде, радове који осветљавају Николу Теслу као предмет књижевних, скулпторских, и других уметничких обрада, и присуство стваралаштва Емира Кустурице у Украјини.[1]
У трећем броју (2008) објављени су текстови о Милорадовићима у Украјини, радови украјинских филолога о прози Драгослава Михаиловића и преводи из дела Милете Продановића, интервју и есеји о Милети Продановићу.[1]
Четврти број (2009) представља текстове на теме: Кијевски универзитет и Срби, Харковски универзитет и Срби, те Срби и српски мотиви у украјинској књижевности.[1]
Пети број Украса (2010) је био посвећен историчару и писцу Јовану Рајићу, преводима српске књижевности на украјински језик и радовима украјинске лингвисткиње Веронике Јармак.[1]
Шести број (2011) садржи радове о козацима и граничарима, поређења језичке слике света у српској и украјинској фразеологији, преводима украјинске књижевности на српки.[2]
Седми број годишњака (2012) објављује радове о часопису Кијевска старина и Србима, поређењу украјинског и српског језика и представља избор српске поезије за децу у препевима песникиње Оксане Сенатович.[3]
Осми број (2013) објављује радове о духовно-црквеним везама Украјине и Србије, о Слободској Украјини и Србима и радове Але Татаренко.[4]
За девети број (2014) су најављене следеће теме: о српској књижевности на украјинском порталу ЛитАкцент, Уметничке везе Украјине и Србије, Дејан Ајдачић - интервјуи.[тражи се извор]
Годишњак је представљен на 12 презентација у Украјини. Примерци часописа су доступни у великим библиотекама у Београду, Новом Саду, Кијеву, Харкову и Лавову.[тражи се извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Українсько-сербський збірник Украс 1 (2006) - 8 (2013)”. Растко (на језику: украјински). 16. 7. 2017. Архивирано из оригинала 1. 4. 2023. г.
- ^ „Українсько-сербський збірник Украс 6” (PDF) (на језику: украјински). Кијев: Темпора. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2023. г.
- ^ „Українсько-сербський збірник Украс 7” (PDF) (на језику: украјински). Кијев: Темпора. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2023. г.
- ^ „Українсько-сербський збірник Украс 8” (PDF) (на језику: украјински). Кијев: Темпора. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2023. г.