Римски универзитет Сапијенца

С Википедије, слободне енциклопедије
Римски универзитет Сапијенца
Sapienza Università di Roma
лат. Studium Urbis
МотоIl futuro è passato qui
Мото (на српском)Будућност је овде прошлост
Типдржавни
Оснивање20. април 1303.
ОснивачПапа Бонифације VIII
РекторDr Eugenio Gaudio
Административно
особље
8.000
Број студената112.564[1]
Број факултета21
ЛокацијаРим,  Италија
АфилијацијеUNICA,
Mediterra
[2][3]
Веб-сајтwww.uniroma1.it

Универзитет Ла Сапијенца у Риму (итал. Sapienza Università di Roma, лат. Studium Urbis)[4] је један од најстаријих универзитета Италије. Основан је 20. априла 1303. Тада је папа Бонифације VIII издао папску булу којом је у Риму основао "Studium Urbis". Првобитна намена су биле студије теологије. Са око 140.000 активних студената 2008. то је највећи универзитет Европе и 43. на свету. Данас у Риму постоје још два мања универзитета.

Сапијенца је један од највећих европских универзитета по броју уписаних[5] и један од најстаријих у историји, основан 1303. године. Универзитет је један од најпрестижнијих италијанских универзитета, који обично заузима прво место на националним ранг листама и у Јужној Европи.[6] У годинама 2018, 2019, 2021. и 2022. био је на првом месту у свету за класику и античку историју.[7][8]

Већина италијанске владајуће класе студирала је у Сапијенци.[9] Сапијенца је образовала бројне истакнуте алумнисте, укључујући многе добитнике Нобелове награде, председнике Европског парламента и европске комесаре, шефове неколико нација, значајне верске личности, научнике и астронауте.[10] У септембру 2018. био је укључен у првих 100 на QS светској ранг листи универзитета по запошљивости дипломираних,[11] а 2022. је рангиран као најбољи италијански универзитет према ARWU.[12]

Историја[уреди | уреди извор]

Палата дела Сапијенца, некадашњи дом универзитета до 1935.
Црква Сант'Иво ала Сапијенца, првобитно капела и седиште универзитетске библиотеке (до 1935.)

Универзитет Сапијенца у Риму основан је 1303. године папском булом In Supremae praeminentia Dignitatis, коју је 20. априла 1303. издао папа Бонифације VIII, као Studium за црквене студије који је био више под његовом контролом него универзитети у Болоњи и Падови.[13] То је први понтификални универзитет.

Године 1431, папа Евгеније IV је потпуно реорганизовао студије са булом In supremae, у којој је и магистарима и студентима дао најшире могуће привилегије и одредио да универзитет треба да укључује четири школе права, медицине, филозофије и теологије. Увео је нови порез на вино да би прикупио средства за универзитет; новац је искоришћен за куповину палате у којој се касније налазила црква Сант'Иво ала Сапијенца.

Међутим, универзитетски дани сјаја су се завршили током пљачке Рима 1527. године, када је установа затворена, неки од професора убијени, а други распршени. Папа Павле III обновио је универзитет убрзо након свог избора за понтификата 1534. године.

У 1650-им годинама универзитет је постао познат као Сапијенца, што значи мудрост, и тај назив се задржао. Папа Климент XI је 1703. својим приватним средствима купио земљиште на Јаникулуму, где је створио ботаничку башту, која је убрзо постала најславнија у Европи трудом браће Трионфети. Прву комплетну историју Универзитета Сапијенца написао је 1803–1806 Филипо Марија Ренаци.[14]

Године 1870, Ла Сапијенца је престала да буде папски универзитет и постала је универзитет главног града Италије. Године 1935, завршен је нови универзитетски кампус, који је планирао Марчело Пјацентини.[15][16][17][18]

Ватикан је 15. јануара 2008. отказао планирану посету Универзитету Ла Сапијенца од стране папе Бенедикта XVI, који је требало да говори на универзитетској свечаности поводом отварања академске 2008. године[19] због протеста неких студената и професора.[20] Наслов говора би био 'Истина нас чини добрима, а доброта је истина'.[21] Неки студенти и професори протестовали су као реакција на говор папе Бенедикта XVI (тада кардинал Јозеф Рацингер) из 1990. године у којем је, по њиховом мишљењу, подржао акције цркве против Галилеја 1633. године.[19]

Кампуси[уреди | уреди извор]

Нови кампус Римског универзитета, који је 1935. саграђен по пројекту Марчела Пјацентинија, на слици из 1938.
Улаз на Универзитет "Ла Сапијенца" у Риму

Универзитет Сапијенца има мноштво кампуса у Риму, али његов главни кампус је Città Universitaria (Универзитетски град), који покрива 44 ha (110 acres) у близини станице Рома Тибуртина. Универзитет има сателитске кампусе изван Рима, од којих је главни у Латини.

Године 2011, покренут је пројекат изградње кампуса са резиденцијалним халама у близини станице Пиетралата, у сарадњи са регионом Лацио.[22] Да би се изборио са све већим бројем пријављених кандидата, ректор је такође одобрио нови план за проширење Città Universitaria, прерасподелу канцеларија и проширење факултета, као и стварање нових кампуса за смештај домаћих и страних студената.

Универзитетска библиотека Алесандрина[23] (Biblioteca Universitaria Alessandrina), коју је 1667. године изградио папа Александар VII, главна је библиотека која садржи 1,5 милиона томова; има неке важне колекције укључујући collezione ciceroniana и Fondo Festa.

Академици[уреди | уреди извор]

Од реформе из 2011. године, Универзитет Сапијенца у Риму има једанаест факултета и 65 одељења. Данас је Сапијенца, са 140.000 студената и 8.000 академског, техничког и административног особља, највећи универзитет у Италији. Универзитет има значајне истраживачке програме у областима инжењерства, природних наука, биомедицинских и хуманистичких наука. Он нуди 10 магистарских програма који се предају у потпуности на енглеском језику.

Рангирање[уреди | уреди извор]

Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
ARWU свет[24]151-200 (2020)
CWUR свет[25]113 (2021-2022)
CWTS свет[26]81 (2020)
QS свет[27]171 (2021)
THE свет[28]197 (2022)
USNWR Глобарт[29]=114 (2021)

Према Академском рангирању светских универзитета (ARWU) за 2016. годину, Сапијенца се налази у групи универзитета 151–200 и међу првих 3% универзитета у свету.[30][31]

У 2016. години, Центар за рангирање светских универзитета рангирао је Универзитет Сапијенца у Риму на 90. место у свету и на врх у Италији на својој Светској ранг листи универзитета.[32]

Према QS рангирању запошљивости дипломаца 2020, Сапијенца је на првом месту међу италијанским универзитетима по индикатору Алумни исхода захваљујући броју универзитетских дипломаца запослених у великим компанијама и на руководећим позицијама.[33]

Године 2022, Универзитет Сапијенца у Риму је рангиран на 177. месту у свету на QS светској ранг листи универзитета.[34] Предмет Класика и античка историја Сапијенце рангиран је на 1. у свету на QS светској ранг листи универзитета по предмету.[35] Према истој ранг листи, предмет археологија заузима 10. место.[36] Предмет физика и астрономија Сапијенце је рангиран на 36. месту,[37] уметност и хуманистичке науке су рангиране на 39. место,[38] а психологија на 70. место.[39]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Anagrafe Nazionale Studenti”. miur.it. 
  2. ^ „Sapienza University of Rome – Identity Guidelines”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2012. г. 
  3. ^ „Sapienza University of Rome - Graphic manual” (PDF). јун 2007. Приступљено 2020-08-07. 
  4. ^ Official Sapienza University of Rome name and logos writing guidelines Архивирано 17 јануар 2009 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Chi siamo – Sapienza – Università di Roma”. uniroma1.it. 
  6. ^ „Sapienza University of Rome Ranking | CWUR 2017”. Cwur.org. Приступљено 2019-10-18. 
  7. ^ Will Martin. „QS ranking of global universities by excellence in subjects - Business Insider”. Businessinsider.fr. Приступљено 2019-10-18. 
  8. ^ „Rome's La Sapienza rated top university in the world for Classics”. www.wantedinrome.com. 4. 3. 2021. 
  9. ^ Gianna Fregonara (13. 9. 2015). „Università "La Sapienza":sfide, titoli e speranze - Corriere.it”. Roma.corriere.it. Приступљено 2019-10-18. 
  10. ^ „Sapienza” (PDF). UniRoma. 2014. Приступљено 11. 7. 2014. 
  11. ^ „QS Graduate Employability Rankings 2019”. Top Universities. Приступљено 2019-10-18. 
  12. ^ „Ranking Universities, Harvard top, Sapienza unica italiana - Cronaca”. 15. 8. 2022. 
  13. ^ History
  14. ^ Di Simone, Maria Rosa (1980). La sapienza romana nel Settecento (на језику: италијански). Roma: Edizioni dell'Ateneo. 
  15. ^ Lupano, Mario (1991). Marcello Piacentini. Rome-Bari: Laterza. 
  16. ^ Pisani, Mario (2004). Architetture di Marcello Piacentini. Le opere maestre. Rome: Clear. 
  17. ^ Scarrochia, Sandro (1999). Albert Speer e Marcello Piacentini: l'architettura del totalitarismo negli anni trenta. Milan: Skira. 
  18. ^ De Rose, Arianna S. (1993). Marcello Piacentini: Opere 1903–1926. Modena: Franco Cosimo Panini. 
  19. ^ а б BBC NEWS | World | Europe | Papal visit scuppered by scholars 15 January 2008
  20. ^ „The letter of the scientists to the rector of the University” (на језику: италијански). Aprileonline.info. Приступљено 5. 7. 2012. 
  21. ^ Benedict XVI's Planned Lecture at La Sapienza Архивирано 8 децембар 2011 на сајту Wayback Machine 18 January 2008
  22. ^ „Pietralata, i lavori del campus inizieranno a fine 2012”. paesesera.it (на језику: италијански). Nuovo Paese Sera srl. 27. 7. 2011. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  23. ^ „Home – Biblioteca Universitaria Alessandrina”. beniculturali.it. 
  24. ^ „Academic Ranking of World Universities – 2020”. Shanghai Jiaotong University. Архивирано из оригинала 15. 08. 2019. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  25. ^ „CWUR World University Rankings - 2021-2022”. CWUR. 10. 7. 2021. Приступљено 10. 7. 2021. 
  26. ^ „CWTS Leiden Ranking – 2020”. Leiden University. Приступљено 30. 12. 2020. 
  27. ^ „QS World University Rankings - 2021”. Top Universities. Приступљено 30. 12. 2020. 
  28. ^ „World University Rankings 2022”. Times Higher Education. 25. 8. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  29. ^ „USNWR World Rankings - 2021”. U.S. News & World Report. 19. 10. 2020. Приступљено 30. 12. 2020. 
  30. ^ „Sapienza among Top World Universities – Sapienza – Università di Roma”. uniroma1.it. 
  31. ^ „Academic Ranking of World Universities – 2016”. shanghairanking.com. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 14. 04. 2023. 
  32. ^ „The 2015 edition of the ranking has been released”. Center for World University Rankings. 2015. Приступљено 23. 4. 2016. 
  33. ^ „Sapienza Amongst the Top-100 Universities Worldwide for Graduate Employment | Sapienza Università di Roma”. www.uniroma1.it. Приступљено 2019-10-16. 
  34. ^ „World University Ranking”. „Sapienza University of Rome 
  35. ^ „Classics & Ancient History”. „Sapienza University of Rome 
  36. ^ „Archaeology”. „Sapienza University of Rome 
  37. ^ „Physics & Astronomy”. „Sapienza University of Rome 
  38. ^ „Arts and Humanities”. „Sapienza University of Rome 
  39. ^ „Psychology”. „Sapienza University of Rome 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]