Усвајање деце код ЛГБТ+ особа

С Википедије, слободне енциклопедије

Усвајање деце код ЛГБТ особа је једна од кључних тема за признавање истоправног положаја истополних парова.

Законски статус у свету[уреди | уреди извор]

Европа[уреди | уреди извор]

Легални статус усвајања деце код истополних парова у Европи:
  Усвајања деце од стране истополних парова легално
  Усвајање деце партнера/партнерке у истополној заједници легално
  Непознато/Нејасно

Усвајање деце код истополних парова је могуће у Андори, Белгији, Уједињеном Краљевству, Холандији, Исланду, Норвешкој, Шведској, Јужној Африци, Шпанији и неким деловима Канаде. У Данској и Немачкој дозвољено је усвајање детета партнера, односно партнерке, што значи да један од партнера у мушком пару, односно једна од партнерки у женском пару у грађанској заједници може да усвоји биолошко (некада и усвојено) дете свог партнера, односно партнерке. У Ирској и неким другим државама појединци и појединке могу да усвајају децу без обзира на њихову сексуалну оријентацију или брачни статус.

У фебруару 2006. године Касацијски суд Француске донео је пресуду да оба партнера, односно обе партнерке у озваниченој истополној вези имају родитељска права над биолошким дететом једне стране.

Парламент Исланда је гласао 2.6.2006. о предлогу закона којим би се омогућио потпуно једнак третман испотполних и хетеросексуалних парова када су у питању родитељство, усвајање деце и вештачка оплодња. Ниједан/а члан/ица парламента није гласао/ла против. Закон је ступио на снагу 27. јуна 2006.

Легални статус усвајања деце код истополних парова у Северној Америци:
  Усвајања деце од стране истополних парова легално
  Непознато/Нејасно

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

У САД само неколико држава експлицитно дозвољава усвајање деце код истополних парова, и то: Калифорнија, Конектикат, Илиноис, Масачусетс, Њу Џерзи, Њујорк, Пенсилванија, Вермонт и Вашингтон.[1]

Судови још неких држава су доносили пресуде којима се даје родитељство партнеру/партнерки над биолошком децом друге стране у истополним паровима.

Усвајање деце код појединца, односно појединке могуће је у свим државама осим на Флориди. Ово омогућује паровима да „усвајају“ децу, али само један од партнера, односно само једна од партнерки има законски признат родитељски статус. Ово је, међутим, немогуће у Јути, где закон забрањује усвајање деце у случају особе која „живи у вези, која није законски призната и која није брак“[2]. Дакле, закон Јуте дозвољава појединцима и појединкама да усвајају децу, без обзира на сексуалну оријентацију, али не дозвољава то и особама које живе са својим партнерима, односно партнерима у законски непризнатим везама.

Иако у многим државама у САД није могуће да истополни парови усвоје децу, ипак је могуће да буду хранитељске породице.

Канада[уреди | уреди извор]

У Канади закони о усвајању деце су у надлежности провинцијалних законодавстава, тако да се прописи разликују од територије до територије. Усвајање деце код истополних парова могуће је у следећим државама: Британска Колумбија, Манитоба, Њуфаундленд и Лабрадор, Нова Шкотска, Онтарио, Квебек, Саскачеван и Северозападне територије. У Алберти могуће је усвајање детета партнера/партнерке.

Усвајање је забрањено у Њу Брансвику, Острву Принца Едварда и Нунавуту. У Јукону закон о усвајању деце је нејасан.

Аустралија[уреди | уреди извор]

У Аустралији истополна усвајања деце могућа су у Аустралијској престоничкој територији и Западној Аустралији, док је усвајање детета партнера/ке могуће у Тасманији.

Јануара 2005. године израелски врховни суд је дозволио усвајање деце партнера/ки у истополном пару [3].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Second-Parent Adoption Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2008), на сајту Human Rights Campaign Foundation.
  2. ^ „Utah Code Section 78-30-1”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2008. г. Приступљено 14. 09. 2017. 
  3. ^ Israel To Allow Gay Co-Adoption vest na 365Gay.com, 10.1.2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]