Утврђење Ад Октавум
44° 49′ 08″ С; 20° 31′ 31″ И / 44.818925° С; 20.525401° И
| Период | Стари век |
|---|---|
| Тип налазишта | Археолошко налазиште |
Ад Октавум је утврђење подигнуто на самој обали Дунава, у раном средњем веку, за време владавине цара Јустинијана (527.-565.), на месту званом Градина, на око 2 км од села Вишњица.[1]
Археолошка ископавања[уреди | уреди извор]
Ископавања на овом локалитету изводио је Музеј града Београда 1955. и 1964. године.
Анализом добијених података утврђено је да је каструм био правоугаоног облика, димензија 180 х 100 метара и да су бедеми грађени наизменично од великих камених тесаника и опеке, а са јужне стране откривени су и остаци кружне куле. На западној страни утврђења откривена је некропола и гробови.[2]
Остаци архитектуре потврђују историјске податке о снажном утврђењу у склопу лимеса, које је саграђено као заштита од упада варварских племена са леве обале Дунава. На локалитету су констатовани трагови старијих и млађих култура од римске до средњовековне, на још неиспитаним деловима, што говори да је овај терен био настањен током дужег периода, од антике, до касног средњег века.[3]
Прве податке о овом утврђењу даје писац Јустинијаногов времена – Прокопије, који наводи да је на осмој миљи од Сингидунума саграђено утврђење Октавум, који се налази на одлично стратешки изабраном месту.
Данас је локалитет под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда. Заштићено налазиште обухвата утврђење Ад Октавум и некрополе у непосредној близини.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Utvrđenje Ad Oktavum”. Protego - graditeljsko nasleđe. Udruženje Protego. Архивирано из оригинала 21. 11. 2018. г. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ а б „Утврђење Ad Оctavum”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 21. 11. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Виртуелни музеј Дунава Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2018) Приступљено 19.9.2018.
- Београдско наслеђе Приступљено 19.9.2018.
- Spasić, Suzana (14. 3. 2017). „Višnjica – a u njoj i Rim i Vizantija, i vojska i lekovita voda”. Avant Art magazin. Приступљено 21. 11. 2018.