Уједињење Јемена 1990.

С Википедије, слободне енциклопедије
Северни Јемен (наранџасто) и Јужни Јемен (плаво) пре уједињења 1990. године.

Уједињење Јемена извршено је 22. маја 1990. године када су Народна Демократска Република Јемен (Јужни Јемен) и Арапска Република Јемен (Северни Јемен) формирале Републику Јемен.

Позадина[уреди | уреди извор]

За разлику од Западне и Источне Немачке, Северне и Јужне Кореје, те Северног и Јужног Вијетнама, Северни и Јужни Јемен су током свог постојања одржавали добросуседске односе, који су ипак с временом знали бити нарушени. Такође, за разлику од наведених антагонистичких држава, два Јемена нису настала као последица хладноратовских подела: Северни Јемен је настао распадом Османског царства 1918, а Јужни Јемен је постојао као британска колонија (Протекторат Аден) до 1967. године када је добио независност.

Северни Јемен је након грађанског рата постао република у којој је 1980-их живело 12 милиона становника. Велик део његових државаљана радио је у нафтној индустрији у заливским државама. Јужним Јеменом је од 1967. владала марксистичка влада која је добивала помоћ од Совјетског Савеза. Јужни Јемен је 1980-их бројао 3 милиона становника.[1][2][3] Крајем 1980-их, две јеменске владе су покренуле заједнички пројекат истраживања нафтних извора на државној граници и основале Јеменску компанију за улагање у минерале и нафтне изворе.[4] Већ су новембра 1989. севернојеменски Али Абдулах Салих и јужнојеменски вођа Али Салим ел Беид прихватили нацрт за нови устав уједињеног Јемена који је требало да ступи на снагу 1991. године.

Уједињење[уреди | уреди извор]

Уједињење Јемена извршено је 22. маја 1990. године; Али Абдулах Салих је постао председник, а Али Салим ел Беид потпредседник нове Републике Јемен. Након ујдињења је покренут 30-месечни транзициони период унутар којег се требало извршити спајање свих државних институција у једно тело. Нови устав предложен је маја 1990, а народ га је признао на референдуму маја 1991. године. Први парламентарни избори одржани су 27. априла 1993. године.[5] Уједињени Јемен се одмах суочио с кризом: Саудијска Арабија је отпустила 800.000 јеменских држављана који су радили у саудијским нафтним компанијама, јер је Јемен одбио да пошаље своје војне трупе у Заливски рат. Многи отпуштени радници били су смештени у избегличке кампове, а њихов повратак одмах је повећао јеменску популацију за 7%.[6][7]

Последице[уреди | уреди извор]

Уједињење Јемена није прошло онако како је Југ очекивао. Северњачки политичари су били заступљенији и утицајнији у јеменској политици, а Југ је уз то био и економски запостављан. Нагомилани антагонизми између две стране кулминисали су грађанским ратом и покушајем отцепљења Југа 1994. године.[8] Југ је поражен у сукобу и велик део јужњачких политичара напустио је Јемен. Напетости и разлике између Југа и Севера и даље постоје, те су стална претња политичкој стабилности Јемена.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gart, Murray, South Yemen New Thinking in a Marxist Land Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2013), Time, January 09, 1989
  2. ^ Laessing, Ulf, Women of southern Yemen port remember better times Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2015) Reuters, January 22, 2010
  3. ^ Jonsson 2006, стр. 38–48.
  4. ^ Ismael, Sharif, Unification in Yemen: Dynamics of Political Integration, Thesis paper written for Wadhamn College, 2001, pp. 24
  5. ^ Enders, Klaus-Stefan. Republic of Yemen: Selected Issues. International Monetary Fund. стр. 6—. 
  6. ^ Foad, Hisham, The Effect of the Gulf War on Migration and Remittances Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Department of Economics paper, San Diego State University, December 2009
  7. ^ Whitaker, Brian, Pawns of War live in forgotten Yemen camps Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2010), The Guardian, repreinted in Al-Bab, 7 January 1993
  8. ^ Hedges, Chris, In Yemen's Civil War, South Fights On, Gloomily, New York Times, May 16, 1994
  9. ^ Haley Edwards, "In south of Yemen, talk of rebellion is rife" in Los Angeles Times (May 18, 2010) at page 3.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]