Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Фармацеутски факултет
Универзитета у Београду
Зграда Фармацеутског факултета
Типдржавни
Оснивање24. октобар 1939. год.; пре 84 године (1939-10-24)
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканПроф. др Слађана Шобајић
Наставно особље181 (2021)
Број студената2.689 (2021)
Број одсека2 (оба и на српском и на енглеском)
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтwww.pharmacy.bg.ac.rs

Фармацеутски факултет је један од факултета Универзитета у Београду који се налази у улици Војводе Степе број 450 у београдској општини Вождовац. Факултет је први пут је основан у виду одсека при Медицинском факултету 24. октобра 1939. године. Настава се одвијала релативно кратко јер је по почетку Другог светског рата обустављена.

Као независна високошколска установа Фармацеутски факултет је конституисан одлуком Скупштине тадашње Федералне Државе Србије 19. октобра 1945. године. Факултет од тада ради у континуитету. Студенти који су завршавали факултет до 70-их година прошлог века су стицали звање магистра да би то звање било реформисано у дипломирани фармацеут. Све до 1991. факултет није имао своју зграду, да би те године студије започеле у наменски изграђеној згради на данашњој локацији у Кумодражу по реформисаном наставном плану у трајању од пет година.

Поред своје матичне делатности високошколске установе, Фармацеутски факултет обавља образовне, научне, здравствене, стручне и издавачке послове, као и библиотекарску и музејску активност. Музеј за историју фармације је регистрован као званични музеј града Београда.[1]

Факултет је организован у четири радне јединице: Катедре, Лабораторије, Центри и Заједничке службе.

Према подацима из 2021. године факултет је имао 2.689 студената, дипломирао је 391 студент, а број наставног особља износио је 181.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Идеја да се у Србији оснује високошколска установа за школовање фармацеута јавила се први пут осамдесетих година 19. века, када је предложено да се отвори Фармацеутски одсек при Великој школи. Ова идеја, на жалост, није реализована услед финансијих потешкоћа. Законом о универзитету из 1930. године је предвиђено да се при постојећем Медицинском факултету у Београду оснује и Фармацеутски одсек, али је цео пројекат реализован тек 1938. године, када је 28. априла Министарство просвете донео одлуку о формирању Фармацеутског одсека Медицинског факултета.

Прва генерација од 129 студената уписана је школске 1939/40. године, али је избијањем Другог светског рата настава прекинута, да би се обновила по његовом завршетку. Програм студија обухватао је укупно 17 предмета груписаних у четири катедре: Катедра хемије, Катедра фармакологије и токсикологије, Катедра биологије и Катедра ботанике и зоологије. Стицало се звање дипломирани фармацеут, са могућношћу стицања степена доктора наука из стручних фармацеутских области. На првој послератној седници Савета факултета, одржаној 7. септембра 1945. године, одлучено је да се Фармацеутски одсек издвоји из Медицинског факултета у посебан Фармацеутски факултет. Ова одлука постала је правоснажна одлуком Народне скупштине НР Србије бр. 2221 од 19. октобра 1945. године. Овај датум се слави као дан факултета. Иако у свему потпуно самосталан, Фармацеутски факултет је ипак остао тесно повезан са Медицинским факултетом, јер су се налазили у истим просторијама које су делили. Фармацеутски факултет није имао своје просторије све до 1991. године када је 31. маја свечано отворена нова зграда у улици Војводе Степе број 450 у Кумодражу. Од 1. октобра 1991. године студије прерастају из четворогодишњих у петогодишње, а 1. октобра 2006. је уписана прва генерација по новом програму усклађеним са Болоњском декларацијом.[3]

Катедре[уреди | уреди извор]

Факултет има 19 катедри и то:[4]

  • за аналитичку хемију
  • за аналитику лекова
  • за ботанику
  • за броматологију
  • за фармацеутску хемију
  • за фармацеутску технологију и козметологију
  • за фармакогнозију
  • за фармакокинетику и клиничку фармацију
  • за фармакологију
  • за физичку хемију и инструменталне методе
  • за физику и математику
  • за физиологију
  • за медицинску биохемију
  • за микробиологију и имунологију
  • за општу и неорганску хемију
  • за органску хемију
  • за патобиологију
  • за социјалну фармацију и фармацеутско законодавство
  • за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“

Управа[уреди | уреди извор]

Руководство факултета чине:[5]

  • Декан проф. др Слађана Шобајић
  • Продекан за наставу проф. др Анђелија Маленовић
  • Продекан за науку и међународну сарадњу проф. др Снежана Савић
  • Продекан за последипломску наставу и континуирану едукацију проф. др Сандра Везмар Ковачевић
  • Продекан за финансије проф. др Бојан Марковић
  • Секретар факултета дипл. прав. Милан Мазалица

Декани[уреди | уреди извор]

Од оснивања факултета, декани Фармацеутског факултета били су:[6]

  • Петар Матавуљ (1945–1946)
  • Војислав Ристић (1946–1949)
  • Момчило Мокрањац (1949–1952)
  • Милош Младеновић (1952–1954)
  • Павле Трпинац (1954–1956)
  • Александар Дамански (1956–1960)
  • Сретен Шљивић (1960–1962)
  • Зорка Благојевић (1962–1967)
  • Лепосава Стјепановић (1967–1969)
  • Сава Станимировић (1969–1971)
  • Милоје Даниловић (1971–1973)
  • Бранислав Јанковић (1973–1974)
  • Никола Туфегџић (1974–1979)
  • Илија Бурић (1979–1981)
  • Милан Мирић (1981–1983)
  • Добрила Живанов-Стакић (1983–1985)
  • Милош Алексић (1985–1987)
  • Мирјана Ступар (1987–1991 и 1996–2001)
  • Славица Спасић (1991–1996)
  • Дарко Ивановић (2001–2006)
  • Нада Ковачевић (2007–2012)
  • Зорица Вујић (2012–2018)
  • Слађана Шобајић (2018–)

Студије[уреди | уреди извор]

Од школске године 2006/2007 студије на факултету су реформисане у складу са усвојеним Законом о високошколском образовању и Болоњском декларацијом. Студије трају 10 семестара. Интегрисане академске студије акредитоване су 2008. и 2013. године.

Постоје два студијска програма интегрисаних академских студија:

Осим основних, Фармацеутски факултет има и низ специјалистичких академских студија, специјалистичких студија за потребе здравства и докторских академских студија. Факултет организује и курсеве континуиране едукације.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „О факултету”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  2. ^ „Високо образовање 2020/2021” (PDF). Републички завод за статистику. 2021. Приступљено 5. 11. 2022. 
  3. ^ „Историјат Фармацеутског факултета”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  4. ^ „Катедре”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  5. ^ „Управа факултета”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  6. ^ „Декани”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 28. 02. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]