Лепа Брена

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Брена” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Брена (вишезначна одредница).
Лепа Брена
Лепа брена.јпг
Брена (2007)
Основне информације
Пуно име Фахрета Јахић
Надимак Брена
Датум рођења (1960-10-20)20. октобар 1960.(56 год.)
Место рођења Тузла (СР БиХ)
 ФНР Југославија
Активни период 1980—данас
Универзитет Универзитет у Београду (ПМФ)
Издавачка кућа ПГП-РТБ
Дискотон
ЗаМ
Гранд продукција

Фахрета Јахић-Живојиновић (Тузла, 20. октобар 1960), познатија као Лепа Брена, југословенска и српска је фолк, поп-фолк и поп певачица и естрадни менаџер пореклом из Босне и Херцеговине. Супруга је југословенског тенисера Слободана Бобе Живојиновића.

Каријеру на естради почела је 1980. са Лира шоуом. Њена популарност у Југославији расла је веома брзо. Већ од појављивања у филму Тесна кожа, постаје препознатљиво лице, веома присутно у медијима. Са Сашом Поповићем је сувласник Гранд продукције.

Детињство и почеци[уреди]

Фахрета Јахић је рођена у Тузли, 20. октобра 1960. године, у муслиманској породици. Одрасла је у Брчком. Њен отац Абид је радио као медицински техничар, док јој је мајка, Ифета, била кројачица. Фахрета је била њихово треће дете — има брата Фарука и сестру Факету. Премда су живели скромно, у једнособном стану, Јахићева каже да је имала безбрижно детињство и да јој никада ништа није недостајало.[1]

Већ тада је примећен њен дар за певање. Она би најпре слушала песме на грамофону, а потом окупљала породицу и певала оне које је научила. Била је несташно дете, па је тако у петом разреду основне школе по казни морала да пева на такмичењу „Млади градитељи”, где осваја прво место са песмом Кемала Монтена Свирај још пријатељу мој. Завршила је Основну школу „Заим Мушановић”, где је била ђак генерације.[2]

Осим за музику, Фахрета је била талентована и за спорт. Била је 176 центиметара висока и тренирала је кошарку у брчанском клубу Интерплет, где јој њен тренер и професор физичког васпитања Влада Бајер, игром случаја, даје надимак Брена.[3]

Убрзо је схватила да оно чиме заиста жели да се бави јесу певање и шоубизнис. Након успеха на „Младим градитељима”, Брену примећују момци из бенда Јудекси (Yudexi) и нуде јој да пева с њима. Један мали период провели су заједно, гостујући по домовима културе, игранкама и такмичењима, након чега су се разишли. Фахрета је научила да пева стране песме које је публика волела, иако је код куће певала искључиво севдалинке, које је волела њена мајка. Године 1979. завршава гимназију и сели се у Београд, где уписује туризам на ПМФ-у Универзитета у Београду.[4]

Лира шоу[уреди]

Упоредно са Брениним студирањем, и њен млађи брат је ишао у средњу школу, док сестра није могла да нађе посао. Пола очеве плате слато је у Београд, а од друге половине се издржавала породица Јахић. Брена је стога након годину дана студија напустила факултет и вратила се у Брчко, где је почела да пева за хонорар. Врло брзо је добила сталан ангажман на игранкама и весељима; била је познато лице у граду, ’мала која је певала рок’. У Брчком је почетком осамдесетих гостовао новосадски састав Лира шоу, на челу са Александром Сашом Поповићем. Пошто им се баш у то време певачица Спаса била удала, они су на турнеји расписали конкурс да траже нови глас.[5]

У Брчком су их сви упућивали на рокерку која пева у Дому културе „Васа Пелагић”. Члановима бенда је отресита девојка у почетку изгледала смешно, као уосталом и њена изјава: „Генерално, не певам народњаке, али ћу научити.” Иако су врло брзо договорили посао, њени родитељи су се побунили. Њен отац није желео да му ћерка буде кафанска певачица. Убеђивање је трајало месецима, и након Брениног става „ако ме не пустите, отићи ћу и сама”, родитељи су попустили. Фахрета је 5. априла возом отпутовала у Бачку Паланку, где је сутрадан имала наступ.[6]

Већ 6. маја 1980. Брена је у хотелу „Турист” имала први наступ са бендом. После бројних ангажмана широм Србије и две године рада, Лира шоу 1982. добија сталан посао у хотелу „Парк” у Новом Саду. Премда је највећу пажњу завређивала својим певањем, Фахрета је често била критикована због оскудног одевања. Узор су јој биле звезде поп културе и сексуалне револуције, и Брена је сама цртала костиме и слала их мајци да јој их сашије. Иако се Ифета бунила када би видела о каквим се ’комадићима’ гардеробе ради, увек би урадила како јој ћерка каже.[1]

Поред стила, критикована је и њена тежина, јер је мали вишак килограма за тадашње стандарде био приметан. Лепа Брена је у једном интервјуу из 1982. рекла да ће се облачити како она жели: „Лајза Минели је у четрдесет петој години певала у шортсу и халтерима у филму Кабаре. А да не говорим о Тини Тарнер... Што да подилазим лажном моралу? Не стидим се свога тела.”[7]

Изградња каријере[уреди]

После славе стечене у „Парку”, на јесен 1981. године уследио је ангажман у београдском „Ташу”, када почиње Бренин пут ка звездама. Директор „Таша” и некадашњи кошаркаш Владимир Цветковић преузео је улогу Брениног првог менаџера. Он је упознаје са Милутином Поповићем Захаром и он јој снима ЛП са десет различитих песама за ПГП РТБ. Исте године и мења име бенда Лира шоу у Слатки грех. На овом албуму се нашла и легендарна песма Чачак, Чачак са којом су се Лепа Брена и Слатки грех појавили на „Хит паради”.[6]

Као неприкладно обучену, Јован Ристић ју је исекао из програма и дао Миловану Илићу Минимаксу. Минимакс у својој емисији Претежно ведро користи тај снимак желећи да буде духовит и додаје јој епитет лепа. Својом популарношћу Брена постаје интересантна и људима из света филма. Играјући себе појављује се у филму Тесна кожа.[6]

Године 1983, поново у сарадњи са Захаром, објављује и други албум за ПГП РТБ. Песме Миле воли диско, Дуге ноге и Дама из Лондона постају мега хитови. На Југовизији, југословенском избору за Песму Евровизије, Лепа Брена се појављује са песмом Ситније, Циле, ситније. Иако те такмичарске вечери није успела да победи, песма ипак постаје најтиражнији сингл те године. У том периоду упознаје и Раку Ђокића, директора тадашње Естраде Кикинда, који убрзо постаје њихов нови менаџер и извршни продуцент.[8]

Рака преузима потпуну бригу о Брениној каријери. Недуго потом следи и прва велика турнеја по Југославији. У оквиру те турнеје, Лепа Брена и Слатки грех — као први ’народњаци’ — одржавају 17 узастопних концерата у београдском Сава центру. На стадиону мостарског Вележа под Белим брегом пева пред око 30.000 фанова. Албум Бато, бато издат је 1984. године. Нови имиџ био је попраћен и новим музичким стилом, другачијим од оног који је неговао Поповић. Популарно називана ’кафанска девојка’ замењена је више поп мелодијама, а текстови су били провокативнији, певљивији и приступачнији широким масама.[8]

Те године Рака Ђокић поново окупља групу људи са филмског платна, редитеља Мићу Милошевића и сценаристу Синишу Павића. Заједнички праве филмску комедију Нема проблема, чији је циљ био промовисање Брене и Слатког греха. Филм доживљава огроман успех и као најгледанији те године осваја Оскар популарности. Упоредо са овим албумима, Лепа Брена успоставља сарадњу са Мирославом Илићем и снима дует Један дан живота и песму Живела Југославија!.[9]

У сарајевској Скендерији прави концерт и исте, 1984. године припада јој част да спектакуларно отвори Зимске олимпијске игре у Сарајеву. Те године Брена и Слатки грех остварују и серију успешних концерата по Европи, Америци, Канади и Аустралији. Само на концерту у Сиднеју, Лепу Брену је слушало и гледало 12.000 људи. Године 1985. издаје свој четврти албум, Пиле моје. Организује и нову велику југословенску турнеју, која је трајала неколико месеци. У Румунији, у Темишвару, на стадиону Дан Палтинишану певала је пред 60.000 људи. То се поновило 15. јуна 2012. године.[10]

Године 1986. Лепа Брена се по други пут појављује на југословенском такмичењу за Песму Евровизије. Ни овај пут јој није пошло за руком да освоји наклоност жирија. На пролеће је објавила свој пети албум под називом Воли ме, воли. Исте године са поп-рок групом Алиса снима дует После девет година, познатији као Хеј, хеј, дечаче.[11]

Хајде да се волимо[уреди]

До краја 1986. године Брена је постала једна од најпознатијих јавних личности Југославије, али и учврстила позицију секс-симбола.[7][12] Менаџер Рака Ђокић осмислио је да Бренин следећи албум буде праћен филмом у којем ће она играти главну улогу. Ова идеја је успешно реализована и 1987. године снимљен је филм Хајде да се волимо, уз који је објављен и истоимени албум. На основу стеченог успеха, одлучено је да се сниме два наставка — Хајде да се волимо 2 (1989) и 3 (1990) — попраћена албумима Четири године и Боли ме уво за све. Хитови са ових албума били су Хајде да се волимо, Голубе, Он не воли ме, Удри Мујо, Бисеру бели, Ја припадам само теби, Пожели срећу другима, Јаблане и Чик погоди.[13]

У турбулентим годинама крајем осамдесетих и почетком деведесетих, Лепа Брена и Слатки грех годишње су одржавали и преко 350 концерата, па и два концерта у истом дану. Комплетно су распродали седамнаестодневни концерт у Центру Сава.[14] Године 1990. Брена је одржала и концерт у Бугарској, на стадиону Васил Левски у Софији, пред око 110.000 људи;[15] на сцену је слетела хеликоптером. То се поновило крајем 2011. у арени Армејец пред више од 20.000 људи.[16]

Соло каријера и приватни живот[уреди]

Године 1991. Лепа Брена снима последњи заједнички албум са Слатким грехом, Заљубишка. Албум није посебно пропраћен у медијима због Брениног прелома ноге у скијашкој несрећи новембра 1992. и њене удаје крајем године за тенисера Слободана Живојиновића (са којим има два сина — Стефана (1992) и Виктора (1998); имају и сина Филипа из Живојиновићевог пређашњег брака).[17][18]

Након трогодишње паузе, овај пут самостално, Брена издаје албум Ја немам други дом и одржава концерт на београдском стадиону Ташмајдан. Следећи албум Казна божија издат је 1995. и пропраћен турнејом по Македонији. Албум Луда за тобом издат је 1996. године. Четири године касније, са Слатким грехом прави последњи заједнички пројекат: Помрачење сунца.[19]

Дана 23. новембра 2000. Бренин син Стефан је киднапован. По уплати откупа од два и по милиона немачких марака у кешу, дечак је ослобођен након пет дана.[20] Живојиновићи су се убрзо преселили у Сједињене Америчке Државе, те је прекинут сваки певачицин рад са Слатким грехом. Ипак, Брена се убрзо и вратила како би наставила са каријером.[17]

Године 2004. је издала The Best Of Lepa Brena са 42 највећа хита своје каријере, а четири године касније и албум Уђи слободно са 10 нових песама — међу којима су нови хитови Пази коме завидиш и Кућа лажи. Године 2009. организована је балканска турнеја. Најновији албум, назван Зачарани круг, Брена је издала 2011. Дана 20. октобра 2011, на свој педесет и први рођендан, одржала је концерт у Београдској арени. У Комбанк је дошла хеликоптером, а уз њене песме су играли плесачи из Операције Тријумф.[21]

Године 2009. појединци бошњачке и хрватске народности бојкотовали су Бренине концерте унутар балканске турнеје у Сарајеву (30. мај) и Загребу (13. јун). Тих дана су у медијима изашле Бренине фотографије, направљене 1993. током Рата у Босни и Херцеговини, а на којима она позира у униформи Војске Републике Српске у граду Брчком.[22] Имајући у виду да је Фахрета Босанка, протестанти су је називали ’издајицом’ и ’четникушом’. Ипак, концерти су одржани без инцидената, а Лепа Брена је изјавила да у питању није војна униформа већ костим коришћен 1990. приликом снимања спота за песму Тамба ламба у Африци а приказан у филму Хајде да се волимо 3 те да у Брчко није дошла да би певала војницима већ да би из града избавила свог оца.[23]

Дана 22. октобра 2010. умро је осамдесетдвогодишњи Бренин отац Абид Јахић након што га је у родном Брчком ударио аутобус. Сахрањен је три дана по смрти, а на којој је присуствовала и певачица.[24] Дана 20. октобра 2011, на свој 51. рођендан, приређује незабораван концерт у Београдској арени пред више од 20.000 људи. На концерту су гостовале њене колеге са којима је сарађивала током три деценије своје дуге каријере. Због великог интересовања направљена је и реприза концерта која је одржана сутрадан, 21. октобра. Она је 27. јула 2012. завршила у болници након што је осетила снажне болове; наиме, дијагностификована јој је венска тромбоза, због које је морала да откаже све августовске концерте. Слична неприлика догодила јој се и 2004. године, када је медицинско особље морало да јој отклони крвни угрушак (тромб) из руке.[25]

Тренутно у градовима Новом Пазару,[26] Крагујевцу, Пироту, Врању, Нишу, Лесковцу, Руми, Ужицу (Србија), Темишвару (Румунија) и Токију (Јапан), као и у Подгорици (Црна Гора),[27] постоје зграде са њеним именом. Сем тога, Брена је почасни грађанин Кикинде.[28]

Дискографија[уреди]

Филмографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Биографија Лепе Брене, Приступљено 3. 8. 2013.
  2. Пресс: „Хероји наше и ваше младости“, Приступљено 3. 8. 2013.
  3. Трачарење: „Како је Лепа Брена добила надимак?“, Приступљено 3. 8. 2013.
  4. Фолкотека: „Лепа Брена — биографија“, Приступљено 3. 8. 2013.
  5. Познати ИНФО: „Лепа Брена — Биографија“, Приступљено 3. 8. 2013.
  6. 6,0 6,1 6,2 Балкнмедиа: „Миле воли диско, а ја коло шумадијско“, Приступљено 3. 8. 2013.
  7. 7,0 7,1 Кафански подсетник: Лепа Брена, Приступљено 11. 8. 2017.
  8. 8,0 8,1 Време 911: „Повратак Лепе Брене — Последња Југословенка“, Приступљено 3. 8. 2013.
  9. Пулс: „Саша Поповић: Мирослав Илић је тражио да уништимо Зорицу и Кемиша“, Приступљено 3. 8. 2013.
  10. Телеграф: „Лепа Брена после 28 година пева у Румунији!“, Приступљено 3. 8. 2013.
  11. ЕСЦ Сербиа: „Како ја кажем: Лепа Брена – Уситњене критике“, Приступљено 3. 8. 2013.
  12. Блиц: „Помирила сам се са тим да више нисам секс симбол“, Приступљено 3. 8. 2013.
  13. Политика: „Цео свет је моја кућа“, Приступљено 3. 8. 2013.
  14. Џетлег: „Познати :: Фахрета Јахић“, Приступљено 3. 8. 2013.
  15. Цео дан са Лепом Бреном ( РТВ Белле амие 09.03.2012 ) - YоуТубе
  16. Свет: „Поново слеће хеликоптером: Лепа Брена вечерас у Софији!“, Приступљено 3. 8. 2013.
  17. 17,0 17,1 Пулс: „Фахрета Живојиновић - Лепа Брена“, Приступљено 3. 8. 2013.
  18. Пресс Онлине: „Животна исповест Лепе Брене“, Приступљено 3. 8. 2013.
  19. Вести Онлине: „Лепа Брена за рођендан у Арени“, Приступљено 3. 8. 2013.
  20. Проклетство успеха Време: „Проклетство успеха“, Приступљено 3. 8. 2013.
  21. Црвени тепих: „Лепа Брена хеликоптером стигла у Београдску арену“, Приступљено 3. 8. 2013.
  22. Јутарњи: „Бранитељи дијеле слике Лепе Брене у српској униформи“, Приступљено 3. 8. 2013.
  23. Регионал Еxпресс: „Лепа Брена није четникуша“, Приступљено 3. 8. 2013
  24. Курир: „Лепа Брена сахранила оца у Брчком“, Приступљено 3. 8. 2013.
  25. Свет: „Лепа Брена три месеца не сме да наступа“, Приступљено 3. 8. 2013.
  26. Б92: „Нови Пазар — локални називи града“, Приступљено 3. 8. 2013.
  27. Ало: „Где станујеш? У Лепој Брени!“, Приступљено 3. 8. 2013.
  28. Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. стране 167-168, текст „Јахић А. Фахрета“

Спољашње везе[уреди]