Феста светог Влаха

С Википедије, слободне енциклопедије
Феста светог Влаха

Феста светог Влаха (прослава светог Власија) је УНЕСКО - ва нематеријална светска баштина у Хрватској која, поводом прославе његова дана 3. фебруара, траје у континуитету од 972. године.[1] до данас. Темељи се на легенди о појављивању светога Влаха који је помогао Дубровчанима у одбрани од Млечана. У Фесту се масовно укључују становници града, околине, али и неких других крајева Хрватске и околних земаља, представници државних и локалних власти те представници Римокатоличке цркве.

Једна од историјских застава Дубровачке републике, приказан Свети Влахо који у руци држи Град

„Осим духовног значаја Феста нарочито обликује друштвене односе и правила као и квалитет власти. Феста као израз поштовања свеца обележила је читав културни, а делом и природни простор Града и околине, те кроз учествовање појединаца и група из других места у земљи као и оних из околних земаља подстиче међукултурни дијалог. ".[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Пуштање голубица на Канделору (2. фебруара)
Процесија 3. фебруара

Феста св. Влаха је био празник свих становника Дубровачке републике. Како би се омогућило учешће свима, уведена је тзв. Слобоштина Св. Влаха, период кад је сваки прекршилац, кажњеник и изгнаник могао 2 дана пре и два дана после празника слободно да дође у град, а да га нико није смео позвати на одговорност (та се слобоштина касније проширила на 7 дана пре и 7 дана после празника).

За одмор је читава Република хрлила у град - ко није могао да иде, славио је код куће, са својим црквеним барјацима и у народној ношњи, да се своме свецу поклони и помоли, да му захвали за заштиту у прошлости и препоручи себе и своје за убудуће. У процесији бискупи свештеници носе мошти св. Влаха док верници са поштовањем љубе длан и додирују реликвије у молитвама за себе и свој град. Феста укључује многе облике људске креативности, од народних обичаја и песама до традиционалног оружја, тромбуна, које се прави посебно за фесту и којим се пуца током фесте и других важнијих догађаја. По завршетку процесије одлазе барјактари са својим барјацима у своја села да пренесу благослов парца свима који на тај дан нису могли у Град. Феста се током векова мењала па ју је свака генерација благо прилагодила како би унела своје идеје и учинила је савременом.

Хрватска пошта 2012. године је издала поштанску марку са сликом реликвије руке св. Влаха поводом додавања Фесте на списак нематеријалне културне баштине при Унескоа.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [https://web.archive.org/web/20100409003438/http://www.tzdubrovnik.hr/newsletter/eng.php?id=2244 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2010) Феста св. Влаха на Дубровачким туристичким страницама
  2. ^ [http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=5230 Феста Светог Влаха на страницама Министарства културе Републике Хрватске.
  3. ^ „Хрватска пошта, Хрватска нематеријална културна баштина”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 19. 08. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]