Фикрет Абдић

Фикрет Абдић
Лични подаци
Пуно име	Фикрет Абдић
Надимак	Бабо
Датум рођења	(1939-09-29)29. септембар 1939.
Место рођења	Велика Кладуша, Краљевина Југославија
Религија	сунитски ислам
Професија	Економиста
Политичка каријера
Политичка странка	Лабуристичка странка БиХ (2016—) Раније: ДНЗ (1993—2013) СДА (1990—1993) СКЈ (1958—1990)
Мандати Председник АП. Западна Босна 27. септембар 1993 — 7. август 1995. Претходник функција успостављена Наследник функција укинута Начелник општине Велика Кладуша Тренутна функција Функцију обавља од 2. октобар 2016 Претходник Един Бехрић

Фикрет Абдић — Бабо (Велика Кладуша, Краљевина Југославија, 29. септембар 1939) босанскохерцеговачки је предратни привредник, политичар и актуелни начелник општине Велика Кладуша.

Биографија

Рођен је у селу Доња Видовска, поред Велике Кладуше, као треће дете (од једанаесторо), родитеља Хашима и Злате Абдић. Иако је Фикретов отац приступио партизанима тек крајем Другог светског рата, то је и те како имало утицаја на Фикретов политички став и поглед на свет. Дипломирао је агрономију и постао директор предузећа „Агрокомерц“ из Велике Кладуше. Због наводног издавања меница без покрића крајем осамдесетих година 20. века је ухапшен. Афера је потресла не само БиХ, него и читаву тадашњу Југославију. У њој су између осталих учествовали и Љубљанска банка, као и браћа Хамдија и Хакија Поздерац. Иако је добио највише гласова као кандидат за муслиманског члана председништва Републике Босне и Херцеговине, повукао се и уступио место Алији Изетбеговићу.

Период распада Југославије

Био је политичар у време рата у Босни и Херцеговини. Године 1993. објавио је најкраћу псеудорепублику на терену у бившој Југославији, на граници са Српском Крајином под називом Аутономна Покрајина Западна Босна (АПЗБ). Као седиште АПЗБ је била Велика Кладуша, а планови су били да АПЗБ покрије читаву територију познатију као Бихаћки џеп која је укључивала општине Цазин и Бихаћ. Те исте године Фикрет Абдић је потписао споразуме са Србима (22. октобар 1993) и Хрватима (14. септембар 1993) за које је тврдио да су урађени са намером да спасу муслимански народ. Са 5. корпусом Армије Босне и Херцеговине, која је била лојална влади у Сарајеву, сукоби су избили 1993. године и они остају запамћени као једини унутар-национални сукоби на подручју бивше СФРЈ.

Послератни период

Убрзо након завршетка сукоба у Босни и Херцеговини, Фикрет Абдић се настанио у Хрватској (у Опатији) где се почео бавити предузетништвом. Суд у Бихаћу је осудио Абдића за смрт 121 цивила и тројице ратних заробљеника те рањавања више од 400 особа у региону. После овог догађаја, хрватски суд у Карловцу је осудио Абдића на 20 година затвора наводећи планирања и организацију логора и прихватних центара у великокладушкој општини. Године 2005. у Врховном суду Хрватске разматрана је жалба на пресуду, која је на крају смањена на 15 година. Из затвора је пуштен 9. марта 2012. По повратку у Велику Кладушу дочекан је са овацијама око хиљаду грађана.

Види још

• Западна Босна
• Република Српска

Спољашње везе

• Биографија на moljac.hr
• Бабо из 1.001 босанске ноћи („Политика”, 23. новембар 2020)
• Шта би било да је било: Бабо уместо Алије („Политика”, 11. април 2023)