Филолошка гимназија у Београду
Филолошка гимназија је образовна институција која својим ученицима пружа образовање средњег степена. То је специјализована школа за образовање кадра преводилачке струке. Широм Србије постоји мноштво језичких смерова названих управо по Филолошкој гимназији, али заправо постоје само две праве Филолошке гимназије. Једна је у Београду и она се обично назива Филолошка, а друга у Сремским Карловцима, која се чешће назива Карловачка Филолошка.
Филолошка гимназија у Београду[уреди | уреди извор]
Историјат[уреди | уреди извор]
Филолошка гимназија у Београду је у српском образовном систему је настала од Друге београдске гимназије. Филолошка гимназија је и данас једна од најпрестижнијих државних гимназија Србије[тражи се извор]. Налази се у Каменичкој број 2, на општини Савски венац, у самом центру Београда.
Директор гимназије од 2007. до 2019. био је Душко Бабић.
Гимназија данас[уреди | уреди извор]
Филолошка гимназија је гимназија у којој је остварен спој општег и друштвено-језичког смера. Тако се у Фиололошкој гимназији подједнако изучавају и општи предмети, као што су математика, физика, психологија, биологија, логика итд, и језик уопште. Стога ученици Филолошке гимназије имају неупоредиво већи фонд часова од својих вршњака у другим београдским гимназијама. Иако оваква, Филолошка гимназија је првенствено специјализована за проучавање и учење језика. Језици се у Филолошкој гимназији уче по модерном систему учења језика попут оних у Јапану и Америци. Дакле, они се проучавају у групама од 10 до 12 ученика. Сваки професор ради са по неколико група, непроменљивог састава, што значи да се ученици не могу пребацивати из групе у групу, већ остају у оној у којој су на почетку и одређени. Овим принципом, професор упознаје ученике и њихове нивое знања, и тако знатно ефикасније прати њихов напредак током четворогодишњег школовања. Језици се у Филолошкој гимназији изучавају и по специјалним уџбеницима, који су различити од оних у другим гимназијама. Ово је тако због другачије распоређеног фонда часова. Поред општих часова језика, током којих је акценат на граматици и ширењу вокабулара, ученици имају и посебне часове током којих раде разноразне вежбе слушања, комуникације, писања, превођења (симултаног и консекутивног) итд. Учење језика је потпуније и упознавањем са културном и историјском баштином народа, чији се језик учи, па и радом са лекторима. У Филолошкој гимназији се, по овом принципу, изучавају енглески, француски, руски, немачки, латински, старогрчки, шпански, италијански, кинески и јапански језик. Такође, учење српског језика је у Филолошкој гимназији исто тако јединствено. Тако се он проучава са два становишта: са становишта српске граматике и са становишта књижевности, дакле ученици Филолошке гимназије имају два одвојена предмета. Поред оваквог начина учења језика, специјализација Филолошке гимназије се огледа и у бројним стручним предметима попут лингвистике, основа превођења и сличног. Зграда Филолошке гимназије својим ученицима не пружа услове које школа попут ове заслужује. Али и поред тога, Филолошка гимназија не посустаје у образовању и обрађивању младих талената и будућих нада. Настава у Филолошкој гимназији је кабинетска. Сваки језик, па и сваки општи предмет, имају свој кабинет. Сваки кабинет је опремљен ЦД-плејером и, или касетофоном, DVD-плејером и, или видео-рекордером, телевизором, једно и двојезичним речницима, часописима и другом неопходном литературом, затим историјским картама и географским мапама као и осталом прекопотребном опремом неопходном зе неометеним одржањем наставе. У оквиру школског комплекса налазе се и фискултурна сала, изванредно опремљена библиотека са преко 10.000 књига из области белетристике, психологије, историје, лингвистике, класицима светске књижевност, али и књигама на страним језицима и видео-записима, као и летња учионица на отвореном.
Ученици[уреди | уреди извор]
Филолошку гимазију могу уписати сви ученици и ученице који поседују доказ о завршеном основном школовању и положе оба пријемна испита. Пријемни испит за упис у Филолошку гимназију се разликује од уобичајеног пријемног испита за упис у средњу школу. Он се састоји од полагања теста српског језика, али и теста језика који се жели уписати. Уколико ученик жели да упише језик који раније није могао учити, пр. кинески, онда полаже пријемни испит из енглеског језика, а уколико пак жели да упише језик који је претходно учио у основној школи, пр. руски, мораће да положи и пријемни испит из руског (или енглеског). Термин полагања пријемног испита за упис у Филолошку гимназију се разликуја од термина полагања уобичајеног пријемног испита, како би ученци који не положе испит могли да изађу на уобичајени пријемни.
У једној генерацији постоји 7 одељења од по 24 ученика. Ученици Филолошке гимназије су једни од најбољих младих глумаца; песника и писаца; србиста и историчара; англициста, германиста, русиста и романиста у земљи, а постижу успехе и на међународном плану, о чему сведоче бројне награде и стипендије освојене у држави, региону и Европи.
Активности[уреди | уреди извор]
Филолошка гимназија позната је и по бројним ваннаставним активностима у којима су подједнако ангажовани и професори и ученици. Издвајају се бројне секције: реторичка радионица, представе према оригиналним текстовима ученика, часописи, музичке приредбе и тематски дани - шпанска фијеста, Дан јапанске кухиње, Немачка фешта (Das Deutschfest), спортски турнири, еколошка секција и сл.
Гимназија својим ученицима такође пружа прилику да викендом похађају факултативну наставу руског, шпанског, немачког, италијанског, новогрчког, јапанског, кинеског, француског, као и старословенског језика. Оцене из ових предмета су описне и не утичу на крајњи просек.
Ученици Филолошке гимназије активно сарађују и са невладином организацијом „Група 484“ на пројекту „Абецеда демократије“, док су за социокултуролошку презентацију „Ручак у Београду“ која је 2004. године одржана у Угоститељско-туристичкој школи добили посебну похвалу жирија.
У Филолошкој гимназији воле да се баве и бизнисом и менаџментом. Захваљујући програму агенције Џуниор ачивментс (Junior achievments - Достигнућа младих) у Филолошкој гимназији постоји ученичка компанија УЛПС која успешно послује и која је учествовала на градском такмичењу ове организације.
У пролеће 2005. године, Филолошка гимназија покренула је фестивал „Драмско надигравање“ на којем ученици београдских средњих школа изводе своје представе. Овај фестивал се одржава сваке године у мају месецу.
Филолошка гимназија негује традицију одржавања књижевних трибина. Једном месечно, у библиотеци или холу школе, гимназија омогућава својим ученицима сусрет са нашим књижевним уметницима, као што је Матија Бећковић. Он је одржао своју трибину априла месеца 2008. године.
Филолошка гимназија настоји и да ублажи податак по коме је негде око 7% младих посетило инсотрантво. У циљу да се ово промени, али и да се ученици оплемене новим искуствима и још више упознају и науче да цене сопстевну културу, организују се разна студијска путовања поред редовних екскурзија. Најпознатије студијско путовање, које су осмислили сами пофесори Филолошке гимназије, је Путевима српског романтизма.
