Флорин Радучоју

С Википедије, слободне енциклопедије
Флорин Радучоју
Лични подаци
Датум рођења (1970-03-17)17. март 1970.(54 год.)
Место рођења Букурешт, Румунија
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1986-1990
1990–1991
1991-1992
1992-1993
1993-1994
1994-1996
1996-1997
1997
1997-1998
1998-2000
2000-2001
2001-2002
2003-2004
Динамо Букурешт
Бари
Верона
Бреша
Милан
Еспањол
Вест Хем јунајтед
Еспањол
Штутгарт
Бреша
Динамо Букурешт
Монако
Кретеј Луситано
76
30
30
29
7
46
11
10
19
37
8
12
9
(29)
(5)
(2)
(13)
(2)
(14)
(2)
(5)
(4)
(5)
(1)
(2)
(1)
Репрезентативна каријера
1990-1996 Румунија 40 (21)

Флорин Радучоју (рум. Florin Răducioiu; Букурешт, 17. март 1970) бивши је румунски фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Радучоју је започео професионалну каријеру као фудбалер Динама из Букурешта, наступао је и у млађим категоријама. Тренер Мирчеа Луческу му је пружио прилику да се докаже на највишем нивоу када је имао само 17 година.

У сезони 1988/89, Радучоју је постао један од главних играча у тиму. Имао је импресиван деби у европском фудбалу тако што је стигао са тимом до четвртфинала Купа победника купова 1988/89 (поражени од Сампдорије), док су завршили на другом месту у лиги. Од 1989. до 1990. године, Радучоју је био један од најбољих играча у Румунији, а та година је била најважнија у његовој раној каријери. Освојио је румунско првенство и куп (хет-трик у финалу против Стеауе), полуфинале купа купова 1989/90, где је Динамо поражен од белгијског Андерлехта.

Након две сезоне у Серији А, придружио се Милану 1993. године, али са само седам одиграних утакмица, постигао је два гола и освојио УЕФА Лигу шампиона. Године 1994. отишао је у Шпанију где је играо за Еспањол.

Хари Редкнап га је довео у Вест Хем јунајтед 1996. године.[1] Упркос добрим партијама, никада се није у потпуности прилагодио енглеском начину игре. Вратио се у Еспањол, а постигао је само два гола у Премијер лиги.

Радучоју се повукао 2004. године, након што се кратко задржао у француском клубу Кретеј Луситано. Кратко време је радио као спортски агент и као спортски директор у Динаму из Букурешта.[1] Један је од два професионална фудбалера (заједно са Кристијаном Поулсеном) који је играо у пет европских лига (Енглеска, Шпанија, Немачка, Италија и Француска) и једини играч који је постигао гол у свакој од лига петице.[2]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Радучоју је дебитовао за репрезентацију Румуније 25. априла 1990, играо у првом тиму на пријатељској утакмици са Израелом. По први пут је наступио на Светском првенству 1990. у двобоју против Совјетског Савеза. На том Светском првенству у Италији, Радучоју је играо три меча, али није успео да постигне гол. Дана 5. децембра исте године, постигао је први гол за репрезентацију, учествовао у победи над Сан Марином са резултатом 6:0 у оквиру квалификација за Европско првенство 1992.[3]

У 1993. години Радучоју је експлодирао у репрезентацији. Постигао је укупно осам голова те године, два гола дао против Чехословачке, али је Румунија у гостима доживела велики пораз са резултатом од 2:5.[4] Постигао је сва четири гола свог тима на гостовању против Фарских Острва.[5]

На Светском првенству у САД 1994. године Радучоју је био двоструки стрелац у мечу против Колумбије. У четвртфиналу турнира Румуни су играли са Швеђанима, где је Радучоју успео да изједначи резултат голом у 88 минуту, и на тај начин обезбеди продужетак, постигао је гол и у 101 минуту, али након 14 минута шведски играчи су успели да изједначе и приступило се извођењу једанаестераца. Радучоју је постигао први пенал свог тима, али су на крају Румуни изгубили са 4:5 (Миодраг Белодедић промашио пенал).[6]

На Европском првенству 1996. у Енглеској, репрезентација Румуније изгубила је све три утакмице и Радучоју је постигао једини гол свог тима на овом турниру, изједначио је у мечу против Шпаније.[7] Ова утакмица је била последња за њега у репрезентацији.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Динамо Букурешт
Милан

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Florin Radicioiu”. www.whufc.com. 8. 8. 2009. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 5. 1. 2011. 
  2. ^ Woodward, Guy (14. 2. 2003). „The Knowledge: major league players”. London: The Guardian. Приступљено 24. 4. 2009. 
  3. ^ „Romania - San Marino 6:0”. eu-football.info. Приступљено 2. 12. 2016. 
  4. ^ „Czecho-Slovakia - Romania 5:2”. eu-football.info. Приступљено 2. 12. 2016. 
  5. ^ „Faroe Islands - Romania 0:4”. eu-football.info. Приступљено 2. 12. 2016. 
  6. ^ „Romania - Sweden 2:2 after extra time, 4:5 on penalty kicks”. eu-football.info. Приступљено 2. 12. 2016. 
  7. ^ „Romania - Spain 1:2”. eu-football.info. Приступљено 2. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]