Фонограф

С Википедије, слободне енциклопедије
Фонограф који је бележио запис на цилиндар.

Фонограф (од грч. φωνή — звук и γράφω — писати)[1] је машина за бележење и репродукцију гласа и звука преко цилиндра (ваљка). Преко уређаја су се бележиле вибрације звука у ваздуху на парафинском папиру.[2] Пронашао га Томас Алва Едисон 1877. године.

Наследник фоноаутографа[3] и претходник грамофона био је фонограф.[4] Фонограф је превасходно био намењен пословној комуникацији, као машина која ће уместо стенографа, снимати и бележити изговорене речи.[5] Репродукција звучних таласа је изузетно сложен и софистициран концепт. Први корак је “хватање” звучних таласа који се пружају кроз ваздух, затим следи њихово претварање у неку механичку форму и на крају, репродуковање забележеног звука. Едисон је створио уређај који је могао забележити и касније репродуковати тај звук. Првобитно је бележен на ролни папира да би касније, проучавајући фоноаутограф Леона Скота (франц. Édouard-Léon Scott de Martinville), направио фонограф који је звучне „трагове” оцртавао на ваљку обложеном танком металном фолијом. Звучни снимак на цилиндру трајао је највише 2 до 4 минута.[6] Да би се забележио звук, оператер би викао у левак по облику сличан микрофону телефона и истовремено покретао ручицу. Вибрације су се преносиле преко мембране и игле на танку металну фолију, у виду серија малих знакова. Да би се овај снимак репродукова, игла би ишла по траговима звучних шара с фолије ваљка и преносила вибрацију на мембрану.

Американац немачког порекла Емил Берлинер приступио је послу на стварању уређаја за снимање и репродуковање звука из сасвим другачије перспективе и пријавио је свој патент - грамофон. Фонограф и грамофон функционишу на потпуно различитим принципима.[7][8]

Mary had a little lamb
22. јуна 1878, у Сент Луису Едисон је демонстрирао свој први звучни запис. Иако постоје записи пре Едисоновог,[9][10] званично смо у школи учили да је ово званичан први запис у историји.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Толстојев глас на фонографу[уреди | уреди извор]

Толстојев глас снимљен је 1908. године [11] док је писмо Татјани Кумизниској читао у фонограф који му је поклонио Томас Едисон.[12] Поклањајући му примерак свог изума, Едисон је Толстоју послао и писмо следећег садржаја:


Реченица коју је Едисон изговорио у фонограф је први званични звучни запис (иако је Едуар Леон Скот де Мартенвил пре њега забележио глас[13]) у историји и гласи:

Au clair de la lune
9. априла 1860 забележен је на фоноаутографу најстарији познати разумљив снимак људског гласа. Снимак је спор и отркива мушки глас, вероватно је Едуар Леон Скот де Мартенвил. Едуар пева веома споро француску песму 'Au clair de la lune'.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Први звучни запис забележио Француз[уреди | уреди извор]

Најстарији и први звучни запис људског гласа је француска народна песма 'Au clair de la lune'[14][15] која је снимљена 9. априла 1860. године захваљујући француском проналазачу Леону Скоту. Снимак је направљен 17 година пре него што је Едисон изумео фонограф, али због комерцијализације фонографа Едисон остаје упамћен као творац првог „ухваћеног” забележеног гласа.

Историјски редослед настанка уређаја који бележе звук[уреди | уреди извор]

  1. Фоноаутограф (Едуар Леон Скот де Мартенвил, 1857)
  2. Палеофон (није патентиран) (Шарл Кро, 1877)
  3. Фонограф (Томас Едисон, 1877)
  4. Графофон (Чарлс Самнер Тејнтер и Чичестер Александар Бел, 1886)
  5. Грамофон (Емил Берлинер, 1887)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „шта значи фонограф?”. Staznaci.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  2. ^ „Звук на парафинском папиру”. Maki80yu.wordpress.com. 18. 1. 2013. Приступљено 6. 4. 2018. 
  3. ^ „Историја репродукције звука”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 03. 2014. 
  4. ^ „Историја фонографа и грамофона”. Radiomuseum-croatia.com. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  5. ^ current_time();. „Едисон снимио глас”. Navidiku.rs. Приступљено 6. 4. 2018. 
  6. ^ „Минутажа на цилиндру”. Dispet.org. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  7. ^ „детаљи принципа рада”. Radio103.rs. Приступљено 6. 4. 2018. 
  8. ^ „разлике”. Dispet.org. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  9. ^ (језик: енглески)-седам звучних записа пре Едисоновог
  10. ^ (језик: енглески)-Едисонов снимак је стар али није најстарији
  11. ^ Krivokapić, Branislav. „Толстојев глас на фонографу”. Blic.rs. Приступљено 6. 4. 2018. 
  12. ^ „Lav Tolstoj se dopisivao sa poslastičarem iz Pirota”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2014. г. Приступљено 19. 03. 2014.  Текст „ Vesti Krstarice ” игнорисан (помоћ)
  13. ^ „Први звук”. Firstsounds.org. Приступљено 6. 4. 2018. 
  14. ^ BBC News Online | Oldest recorded voices sing again
  15. ^ FirstSounds.ORG

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фонограф на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фонограф&oldid=27036937”