Халил Иналџик

С Википедије, слободне енциклопедије
Халил Иналџик
Лични подаци
Датум рођења(1916-05-26)26. мај 1916.
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смрти25. јул 2016.(2016-07-25) (100 год.)
Место смртиАнкара, Турска
ОбразовањеAnkara University, Bilkent University

Халил Иналџик (тур. Halil İnalcık; Истанбул, 26. мај 191625. јул 2016) био је турски историчар.

Биографија[уреди | уреди извор]

1940 је завршио студије историје на Факултету за језик, историју и географију Универзитета у Анкари, затим је докторирао 1942 дисертацијом Танзимат и бугарско питање. 1943 је започео рад на истом факултету, 1953 је постао редовни професор. Од 1956 до 1972 је предавао историју турске администрације и историју турске револуције на Факултету политичких наука у Анкари. Од 1972 до 1986 је предавао на Универзитету у Чикагу. Као професор по позиву предавао је на америчким универзитетима Колумбија, Принстон, Пенсилванија и Харвард. Од 1991 води постдипломске студије на Билкент универзитету у Анкари.

Од 1971 до 1974 је био председник Међународног удружења за студије југоисточне Европе. Члан је Турског историјског друштва, почасни члан Краљевског азијског друштва (Royal Asiatic Society) у Лондону, дописни члан Краљевског историјског друштва (Royal Historical Society) у Лондону, инострани члан САНУ (1991). Учествује у уређивању неколико стручних часописа (Archivum Ottomanicum, Turcica), и члан је Извршног комитета другог издања Енциклопедије ислама. Посвећен му је цео 10. број часописа Journal of Turkish Studies.

Дело[уреди | уреди извор]

Иналџик спада међу историчаре Османског царства који су научном обрадом извора увели турску историографију у ред модерних светских историографија. Посебно се бавио периодом од XIV до XVII века. Обрађивао је привредну, друштвену, и културну историју Османског царства, историју институција и њихов утицај на новоосвојено византијско, српско и угарско подручје. Многи од његових радова, од којих су неки преведени и на српски језик, непосредно се тичу историје српског народа. Његов приручник Османско царство. Класично доба 1300—1600 сматра се класичним делом. Писац је на десетине чланака другог издања Енциклопедије ислама.

Важнији радови за српску историју су:

  • Bosna'da Tanzimat'in Tatbikine Ait Vesikalar, Tarih Vesikalari 1 (1942) 374—389.
  • Od Stefana Dušana do Osmanskog Carstva, POF 3—4 (1952/53) 23—54.
  • Ottoman Methods of Conquest, Studia Islamica 3 (1954) 102—129.
  • Kanūnnāme-i Sultān-i ber Mūceb-i 'Örf-i 'Osmāni, Istanbul 1956 (са Р. Анхегером).
  • The Problem of Relationship Between Byzantine and Ottoman Taxation, Akten XI. Internationalen Byzantinisten Kongress, München 1958, 237—242.
  • Pitanje segedinskog mira i kriza turske države 1444. godine, POF 12—13 (1962—1963) [1965] 269—306.
  • Suleiman the Lawgiver and Ottoman Law, Archivum Ottomanicum 1 (1969) 105—138.
  • The Ottoman Decline and its Effects upon the Reaya, Aspects of the Balkans, Continuity and Change, Contributions to the International Balkan Conference held at UCLA, October 23—28, 1969, ed. H. Birnbaum & S. Vryonis Jr., Mouton, The Hague 1972, 338—354.
  • Application of the Tanzimat and its Social Effects, Archivum Ottomanicum 5 (1973) 97—127.
  • Османско царство. Класично доба 1300—1600, Београд 1974.
  • Gazavāt-i Sultan Murād b. Mehemmed Han, Ankara 1978 (са М. Огузом).
  • The Ottoman Empire: Conquest, Organization and Economy, Variorum Reprints, London 1978 [збирка објављених чланака].
  • Servile Labor in the Ottoman Empire, The Mutual Effects of the Islamic and Judeo-Christian Worlds: The East European Pattern, ed. A. Ascher, T. Halasi-Kun & B. Király, Brooklyn College Press, New York 1979, 25—52.
  • Military and Fiscal Transformation in the Ottoman Empire, Archivum Ottomanicum 6 (1980) 283—337.
  • Introduction to Ottoman Metrology, Turcica 15 (1983) 311—348.
  • The Emergence of Big Farms, Çiftliks: State, Landlords and Tenants, Contributions à l'histoire économique et sociale de l'Empire ottoman, Louvain 1984, 105—126.
  • Yük (Himl) in the Ottoman Silk Trade, Mining and Agriculture, Turcica 16 (1984) 131—156.
  • Studies in Ottoman Social and Economic History, Variorum Reprints, London 1985 [збирка објављених чланака].
  • Problem pojave osmanske države, POF 35 (1985) [1986] 211—220.
  • Stvaranje kapitala u Osmanskom Carstvu, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae 16 (1989) 167—196.
  • Osmanli Imparatorluğu. Toplum ve Ekonomi, Istanbul 1993 [збирка објављених чланака].
  • The Middle East and the Balkans under the Ottoman Empire. Essays on Economy and Society, Bloomington 1993 [збирка објављених чланака].

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]