Хајдучка воденица

С Википедије, слободне енциклопедије

Хајдучка воденица је увала коју Дунав прави на десној обали реке. Природно је повољан локалитет који се налази у средишту кањона Доње клисуре, испод литица Малог Штрпца (623 м), на неких 12 км од Текије, а 35 км од Лепенског вира.

Археолошка ископавања[уреди | уреди извор]

Овај локалитет је био континуирано насељен, од најстаријег раздобља епохе преисторије (Култура Лепенски вир), што је потврђено систематским, археолошким ископавањима и истраживањима локалитета у оквиру пројекта Ђердап.[1]

Истраживањима између 1966. г и 1969. г на локалитету је пронађено више камених огњишта, остаци животињских костију, као и многобројне алатке од кварца, рога, кости и зуба дивљег вепра, као и ранонеолитска керамика и друге одлике неолитске културе. Мерења са локалитета говоре да је насеље коришћено пре свега током седмог миленијума старе ере, па на даље.

Од новијих грађевина откривено је мање римско и средњовековно насеље, као и рановизантијско утврђење димензија 70х50 метара са добро очуваним јаким бедемима, црква и некропола, као и остаци темеља касноантичке квадратне куле (Бургус).[2]

Локалитет је, након истраживања потопљен 1970. године.

Значај[уреди | уреди извор]

Локалитет је, између осталог, чувен по скупоценим оставама средњовековног сребрног и рановизантијског златног новца, који се чувају и излажу у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Виртуелни музеј Дунава”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2018. г. Приступљено 22. 09. 2018. 
  2. ^ „Лепенски Вир”. Архивирано из оригинала 22. 09. 2018. г. Приступљено 22. 09. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]