Хаљина

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Антоанета у балској хаљини

Хаљина је одевни предмет, којег обично носе жене и девојчице.[1] Дужина хаљине варира зависно о моди и прилици. Може бити дуга до пода или кратка изнад колена. Изглед хаљине мењао се током историје. Постоји много различитих облика хаљина.[2]

Преглед[уреди | уреди извор]

Хаљине су спољашњи део одеће који се састоји од стезника и сукње и може се израдити у једном или више комада.[3][4] Хаљине су генерално погодне и за свечану и за лежерну одећу на Западу за жене и девојке.[4]

Историјски гледано, хаљине су могле укључивати и друге одевне предмете као што су корзети, киртле, партлети, подсукње, огртачи и стомахери.[5][6][7]

Историја[уреди | уреди извор]

Стари Римљани носили су доњу хаљину, тунику и горњу хаљину, тогу. Са временом хаљине су постале сложеније и раскошније. У градовима су модне промене биле чешће, док су на селима носили народну ношњу. Постајале су хаљине за свакодневно ношење и хаљине за свечане прилике, које су биле раскошније. У прошлости су главни материјали за израду хаљина били лан, конопља, памук, вуна и свила. Све до модерног доба, носиле су се готово искључиво дуге хаљине, оне до пода или дуге до чланка. Такође, све до око 1800. године, жене нису носиле панталоне, већ хаљине и сукње. У времену барока, носиле су се отмене хаљине са кринолинама и стезницима. У новије време, појавили су се нови материјали за израду хаљина, нови облици и кројеви хаљина.

11. век[уреди | уреди извор]

У 11. веку, жене у Европи су носиле хаљине које су биле сличне мушким туникама и биле су лабаве, са порубом који је сезао до испод колена или ниже.[8] До краја века, ове хаљине су се чвршће уклапале на рукама и горњем делу тела жена.[8] Хаљине су биле припијене тако што су на бочним странама хаљине имале прорезе који су били чврсто затегнути како би пристајали женској фигури.[9]

16. век[уреди | уреди извор]

Почевши од 1550-их, жене из средње и више класе у Европи носиле су хаљине које су укључивале мантил, огртаче, киртл,[10][11][12] плашт, предњи део, рукаве, нараменице и партлет.[5] Доње рубље се није носило испод.[5] У Енглеској је краљица Елизабета диктирала какве хаљине жене смеју да носе.[13] Францускиње су биле инспирисане стезницима у шпанском стилу и такође су носиле наборане крагне.[13] Француске хаљине су биле познате као марлоте.[14] У Италији су хаљине биле познате као ропа и семара.[14] Хаљине у 16. веку су такође приказивале површинску декорацију као што је вез, а посебно је био популаран црни рад.[15]

Женске хаљине у Русији током 16. и 17. века идентификовале су место жене у друштву или њиховој породици.[16]

17. век[уреди | уреди извор]

Холандија, као центар текстилне производње, била је посебно запажена област иновација у моди одевања током 17. века.[7] У Шпанији и Португалу жене су носиле стомахере[7] док су у Енглеској и Француској хаљине постале „природнијег“ облика.[7] Чипка и ресеци су били популарни украси.[7] Сукње су биле пуне, са правилним наборима, и сукња је омогућавала приказ доње сукње од контрастног материјала.[7] Изрези су такође постали нижи.[7] Вез који је одражавао научна открића, као што су новооткривене животиње и биљке, био је популаран.[17] У британским колонијама, вишеделне хаљине су такође биле популарне, мада мање луксузне.[18] Богате жене које су живеле у шпанским или холандским колонијама у Америци копирале су моду која је била популарна из њихових домовина.[19]

Троделна хаљина, која је имала стезник, подсукњу и хаљину, била је популарна све до последњих 25 година века, када је постала популарнија мантова, или једноделна хаљина.[20] Корзети су постали важнији у хаљинама до 1680-их.[21]

Раднице и жене у ропству у Америци користиле су једноставне шаре за креирање смена, вунених или ланених подсукњи и одора и памучних хаљина.[22] Доњи део сукњи је могао да се увуче у појас када је жена била у близини ватре за кување или грејање.[22]

18. век[уреди | уреди извор]

Илустрација Францускиње из 18. века

Велике, троугласте силуете су биле омиљене током 18. века, сукње су биле широке и подупрте доњом сукњом са карикама.[23][24] Једноделне хаљине остале су популарне све до средине века.[25] Током 1760-их у Француској, подсукње с карикама су смањене у величини.[26] Такође су фаворизоване светлије боје и светлије тканине.[27] У колонијалној Америци жене су најчешће носиле хаљину и подсукњу, у којој се сукња хаљине отварала и откривала подсукњу испод.[28] Жене су такође имале јахачку одећу која се састојала од подсукње, јакне и прслука.[28]

Француска мода у погледу хаљина постала је веома брзо променљива током каснијег дела 18. века.[29] Током овог периода, дужина модерних хаљина је незнатно варирала, између дужине до глежња и до пода.[30] Између 1740. и 1770. француска хаљина је била веома популаран међу женама из више класе.[31] У Француској је империјални стил постао популаран након Француске револуције.[32] Овај једноставнији стил је такође фаворизовала Жозефина Бонапарта,[32] жена Наполеона. Други популарни стилови током револуције укључивали су хаљине тунике и negligée à la patriot, који је имао црвене, беле и плаве боје заставе.[33]

19. век[уреди | уреди извор]

Империјска хаљина, 1800–1805, памук и лан, Метрополитенски музеј уметности (Њујорк).

Женске хаљине у 19. веку почеле су да се класификују према добу дана или намени хаљине.[34] Хаљине високог струка биле су популарне све до 1830. године.[34]

Хаљине са почетка деветнаестог века у Русији су биле под утицајем класицизма и биле су направљене од танких тканина, при чему се неке биле полутранспарентне.[35] Елизабет Виже-Лебран је носила ове врсте хаљина са кратком сукњом (долази до чланака) када је живела у Русији између 1785. и 1801. године[35] и многе Рускиње су копирале њен стил.[35] До 1840-их, Рускиње су се окретале ономе што је било у моди у Европи.[36]

Европски стилови хаљина су драматично поспешили развој обручасте сукње и кринолином подржане стилове из 1860-их,[37] а затим је пуноћа прекривена и повучена на леђа.[38] Хаљине су имале „дневни“ стезник са високим деколтеом и дугим рукавима и „вечерњи“ стезник са ниским изрезом (деколте) и веома кратким рукавима. У Русији су металне сукње биле познате као „малаховке“.[36] Сукње из 1860-их биле су богато украшене.[38]

Да би спавале, жене на америчком Западу су носиле хаљине до пода од белог памука са високим крагнама које су биле украшене.[39] Разни Индијанци, као што су Навахо и Мескалеро Апачи, почели су да прилагођавају дизајн својих хаљина тако да више личе на Европљане са којима су долазили у контакт.[40] Навахо жене су даље прилагодиле европски дизајн, уграђујући сопствени осећај за лепо, „стварајући хозхо“.[41]

Обрасци за шивење од папира за жене да саме шију своје хаљине почели су да буду доступни током 1860-их, када је Батерик Паблишинг компанија почела да их промовише.[42] Ови узорци су класификовани по величини, што је била нова иновација.[43]

Хаљине из викторијанског доба биле су припијене и украшене фалтама, сакупљањима и наборима.[32] Жене у Сједињеним Државама које су биле укључене у реформу одевања 1850-их нашле су се у центру пажње, позитивне и негативне.[44] До 1881. године формирано је Друштво за рационалну одећу као реакција на рестриктивно одевање тог доба.[32]

Врсте хаљина[уреди | уреди извор]

Разни примери хаљина
  • Венчана хаљина или венчаница је дуга, обично бела хаљина коју облачи млада за венчање.
  • Мала црна хаљина је кратка, непретенциозна вечерња или коктел хаљина, коју је лансирала модна креаторица Коко Шанел.
  • Матурска хаљина је свечана хаљина, коју девојке облаче за матурску забаву.
  • Коктел хаљина је хаљина предвиђена за неформалне прилике попут забава.
  • Хаљина за бал носи се у посебно свечаним приликама попут балова.
  • Вечерња хаљина за вечерње и ноћне изласке.
  • Пословна хаљина се облачи за пословне и службене прилике.
  • Летња хаљина је неформална, лагана хаљина која се носи преко лета.
  • Духовничка хаљина или хабит коју носе духовници и духовнице.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Condra, Jill (2008). The Greenwood Encyclopedia of Clothing Through World History: 1801 to the present (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 59. ISBN 9780313336652. 
  2. ^ Davis, Michael (2007). Art of dress designing (1st изд.). Delhi: Global Media. ISBN 978-81-904575-7-6. 
  3. ^ „The definition of dress”. Dictionary.com. Приступљено 2018-01-29. 
  4. ^ а б Picken 1957, стр. 101.
  5. ^ а б в Edwards 2017, стр. 20.
  6. ^ Cunningham 2003, стр. 20.
  7. ^ а б в г д ђ е Edwards 2017, стр. 30.
  8. ^ а б Newman 2001, стр. 113.
  9. ^ Newman 2001, стр. 114.
  10. ^ Arnold, Janet: Patterns of Fashion: the cut and construction of clothes for men and women 1560-1620, Macmillan 1985. Revised edition (1986) ISBN 0-89676-083-9
  11. ^ Ashelford, Jane: The Art of Dress: Clothing and Society 1500-1914, Abrams, (1996) ISBN 0-8109-6317-5
  12. ^ Ashelford, Jane. The Visual History of Costume: The Sixteenth Century. 1983 edition ISBN 0-89676-076-6, 1994 reprint ISBN 0-7134-6828-9.
  13. ^ а б Edwards 2017, стр. 21.
  14. ^ а б Bigelow 1970, стр. 110.
  15. ^ Edwards 2017, стр. 23.
  16. ^ Pushkareva 1997, стр. 120.
  17. ^ Edwards 2017, стр. 34.
  18. ^ Staples & Shaw 2013, стр. 222.
  19. ^ Havelin 2012, стр. 27.
  20. ^ Edwards 2017, стр. 35.
  21. ^ Bigelow 1970, стр. 126.
  22. ^ а б Havelin 2012, стр. 26.
  23. ^ Bigelow 1970, стр. 135.
  24. ^ Bigelow 1970, стр. 137.
  25. ^ Edwards 2017, стр. 49.
  26. ^ Pietsch 2013, стр. 400.
  27. ^ „Costume”. Funk & Wagnalls New World EncyclopediaНеопходна новчана претплата. 2017 — преко EBSCOhost. 
  28. ^ а б „A Colonial Lady's Clothing: A Glossary of Terms”. Colonial Williamsburg. Приступљено 2018-01-24. 
  29. ^ Pietsch 2013, стр. 397-398.
  30. ^ Davis, Michael (2007). Art of dress designing (1st изд.). Delhi: Global Media. ISBN 978-81-904575-7-6. 
  31. ^ Delpierre 1997, стр. 15-16.
  32. ^ а б в г „A Brief History of Women's Fashion”. Makers (на језику: енглески). 7. 9. 2016. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 2018-01-24. 
  33. ^ Bigelow 1970, стр. 157.
  34. ^ а б Bigelow 1970, стр. 183.
  35. ^ а б в Pushkareva 1997, стр. 242.
  36. ^ а б Pushkareva 1997, стр. 244.
  37. ^ Krohn 2012, стр. 36.
  38. ^ а б Bigelow 1970, стр. 188.
  39. ^ Krohn 2012, стр. 37.
  40. ^ Parezo & Jones 2009, стр. 384.
  41. ^ Parezo & Jones 2009, стр. 384-385.
  42. ^ Darnell 2000, стр. 27.
  43. ^ „Butterick History”. Butterick Patterns (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2019. г. Приступљено 2018-01-24. 
  44. ^ Cullen-DuPont, Kathryn (2014). Encyclopedia of Women's History in America (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 71—72. ISBN 9781438110332. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]