Хептадеканска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Хептадеканска киселина
| |
| Други називи
Маргаринска киселина
n-маргаринска киселина n-Хептадеканска киселина | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.298 |
| MeSH | Heptadecanoic+acid |
| |
| |
| Својства | |
| C17H34O2 | |
| Моларна маса | 270,45 g/mol |
| Агрегатно стање | бели кристали |
| Густина | 0,853 g/cm3 |
| Тачка топљења | 61 °C |
| Тачка кључања | 227 °C |
| нерастворљива | |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Хептадеканска киселина или маргаринска киселина је засићена вишемасна киселина. Њена формула је CH3(CH2)15COOH. Јавља се у масти и млечној масти преживара.[1][2][3][4] Соли и естри хептадеканске киселине се зову хептадеканоати.
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 6,8 |
| Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | -7,2 |
| Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 37,3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ R. P. HANSEN, F. B. SHORLAND & N. JUNE COOKE (1957). „Occurrence in Butterfat of n-Heptadecanoic Acid (Margaric Acid)”. Nature. 179 (98). doi:10.1038/179098a0.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ „Human Metabolome Database, HMDB02259”. Приступљено 8. 11. 2008.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
