Нилуфер Хатун

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хирофира)
Султанија Нилуфер
Име по рођењуХолофира или Оливера
Датум рођења1283. године
Место рођењаБилечик
 Византија
Датум смрти1383. године (99-100 година)
Место смртиБурса
 Османско царство
СупружникОрхан Гази
ДецаМурат I

Нилуфер Хатун (османски турски: نیلوفر خاتون, име по рођењу Холифера (Холофира) / Оливера,[1] друга имена Бајалун, Бејлун, Бејалун,Билун, Сујун, Сујлун[2]) била је Валиде султанија; супруга Орхана, другог османског султана. Мајка је следећег султана Мурата I. Њен други син је био "Касим" (умро 1346). Неки старији извори такође тврде да је она била мајка Орхановог првог сина Сулејман-паше, што је спорно.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Традиционалне приче о њеном пореклу, које потичу из 15. века, говоре да је била ћерка византијског владара (текфур) из Билечика, звана Холофира. По тим причама,[4] Орханов отац Осман извео је напад на Билечик у време Холофирине свадбе, која је тамо стигла са богатим поклонима, са прерушеним и скривеним војницима. Холофира је била насилно узета и предата Орхану.

Међутим, модерни истраживачи сумњају у ову причу, иако признају да се она можда заснивала на стварним догађајима. Сумње се заснивају на разним секундарним доказима и недостатку директних документованих доказа о времену. Други историчари тврде да је ћерка принца од Јахрисара или византијска принцеза Хелена (Нилуфер), која је била етничког грчког порекла.[5][6][7]

Према извору, у пролеће 1299. године, судија Билечика који је требало да се ожени са Нилуфер, позвао је Османа Газија и његове људе на свадбену свечаност. Осман Гази је затражио да остави све своје ствари у дворцу Билечик пре доласка на венчање. Уобичајена пракса тих година била је да се тешка роба у кампу поверава суседним замковима. Магистрат је то радо прихватио. Венчање би било у Чакирпинару, два сата удаљеном од Билечика. На путу до венчања, магистрата Јархисара опколили су Османови војници. Вратили су се назад према Јархисару. Када су људи видели свог судију, отворили су капије и Османови војници су ушли. Освајање замка није дуго потрајало. У замку Билечик отворена је једна од бали сена коју је оставио Осман Гази. Из ње се извукао војник и дао сигнал другима. Наоружани војници који су излазили из бала ухватили су све у замку. Билечик је пао под Османлије. Док су гости чекали невесту, појавили су се и коњаници Османлија. Уследила је велика церемонија у Карачахисару. Орхан Гази оженио се Холофиром, ћерком јархисарског магистрата, а млада невеста је прешла у ислам и постала Нилуфер Хатун.[8]

Нилуфер Хатун Имарети, самостан у приграђеном хоспису за дервише, у коме се данас налази Музеј Изник ​​у Изнику, провинцији Бурса, саградио је султан Мурат 1388. године у част мајке након њене смрти.[9]

Њено османско име Нилуфер значи локвањ на персијском језику.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları : vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler (1. baskı изд.). Beyoğlu, İstanbul: Oğlak Yayıncılık. ISBN 975-329-623-1. OCLC 316234394. 
  2. ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman women. Avea. ISBN 978-975-7104-77-3. OCLC 472256214. 
  3. ^ а б Peirce, Leslie P. (1993). The imperial harem : women and sovereignty in the Ottoman Empire. New York. ISBN 0-19-507673-7. OCLC 27811454. 
  4. ^ Pérez Pascual, José Ignacio (2008-12-31), Sinonimia y diccionario histórico, Iberoamericana Vervuert, стр. 149—176, ISBN 978-3-86527-867-8, Приступљено 2021-06-26 
  5. ^ Anastos, Milton V. (1969). „Steven Runciman. The Fall of Constantinople, 1453. Cambridge: Cambridge University Press, 1965. xiv+256 pp. Map, 8 plates, 2 figures. Index. $6.50.”. Renaissance Quarterly. 22 (2): 157—159. ISSN 0034-4338. doi:10.2307/2858811. 
  6. ^ Salzmann, Ariel. „The Nature of the Early Ottoman State. Heath W. Lowry”. Speculum. 81 (2): 557—558. ISSN 0038-7134. doi:10.1017/s0038713400003213. 
  7. ^ Shaw, Stanford J. (1976-10-29). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21280-9. 
  8. ^ Love Beyond Time, Mehmet Tanberk, iUniverse, стр.170
  9. ^ Page, Jason S. (2013-06-04). „Boildown Study on Supernatant Liquid Retrieved from AW-106 in December 2012”.