Хистероскопија
| Хистероскопија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-9-CM | 68.12 |
| MeSH | D015907 |
Хистероскопија, утероскопија, метроскопија и интервентна хистероскопија су ендоскопске методе у гинекологији којима се врши испитивања унутрашњости цервикалног канала, грлића материце, матерничне шупљине и отвора туба. Поред могућности унутрашњег прегледа органа, ове методе пружа могућност узимања узорака ткива за биопсију, уклањања ендометријалних и цервикалних полипа, ресекције септума и прираслица, уклањања субмукозних и насцентних миома итд.[1]
Хистероскопија је минимално инвазивна метода и углавном безболна а изводи се у локалној анестезији, или у општој/локалној ако се ради о интервентна хистероскопија. Сви обављени прегледи и интервенције се у хистероскопу уграђеном специјалном камеом снимају и региструју у компјутерској јединици апарата, тако да је резултат хистероскопије доступан на компакт диску за накнадне консултативне прегледе од стране лекара (гинеколог, патолога, судког вештака итд)
Историјат[уреди | уреди извор]
Назив методе потиче из грчког језика, и настала је од речи ύστέρα – материца и σκοπέω - гледам. Она је најстарија ендоскопска метода у гинекологији, коју су први почели да бримењију Вавилонци.
Упркос давним почецима, хистероскопија се и у савременој клиничкој пракси свакодневно примењује тек последње две деценије 21. века, захваљујући великом технолошком напретку медицинских инструмената.
Индикације, контраиндикације, компликације[уреди | уреди извор]
- Индикације
Као интервентна метода хистероскопија је суверена у биопсији, уклањању спирале, туморских процеса, полипа и слично, а ко дијагностичка метода за евалуацију:
- Обилног крварења из материце.
- Полипа ендометријума и грлића материце
- Аномалија материце
- Инфертилитета, или неплодност која се дефинише као немогућност остваривања трудноће у току годину дана нормалних сексуалних односа.
- Субмукозних и несцентних миома
- Синехија (прираслица унутар материце - Асерманов синдром)
- Проксималне опструкције јајовода
- Малигних обољења слузокоже, канала и грлића материце
- Контраиндикације
Контраиндикације за хистероскопију су малобројне и углавном се своде на постојање трудноће и активних инфекција гениталног тракта (нпр колпитиса, аднекситиса, параметритиса итд).
- Компликације
Нежељени ефекти и компликације су описане у малом броју случајева и релативно су једноставне за лечење. Најчешћа компликације у току или након хистеректомије су:
- Материчне контракције (које пацијентица региструје као бол у доњем делу стомака).
- Хипотермија,
- Хиперхидрацијски синдром,
- Крварења,
- Дисеминација инфекције.
Принцип рада[уреди | уреди извор]
Интервенција је минимално инвазивна, уз употребу за ту намену специјално конструисаног хистероскопа. Не мора да се изводи у општој анестезији (изузев у појединим случајевима код интервентне хистероскопије).
Припрема пацијенткиње за хистероскопију подразумева бријање и апстиненцију од јела и пића у трајању од најмање 5 сати ако се интервенција изводи у општој анестезији. Пре прегледа обавезно треба уредити преглед вагиналног и цервикалног бриса.
Оптимално време за извођење хистероскопије је први дан након престанка менструалног крварења. У зависност од индикација за хистороскопију, интервенција се може извршити и уз хормоналну припрему.
Пацијенткиња се прво поставља на гинеколошки сто у положај као за литотомију. После апликовање порциоадаптера (некада је потребно урадити и дилатацију цервикалног канала) увлачи се хистероскоп, а потом врши инсуфлација (удувавање) гаса под притиском, који шири материчну шупљину, или уз инстилацију течности, најчешће декстрана.
Врсте хистероскопије[уреди | уреди извор]
Хистероскопија може бити дијагностичка или интервентна-терапијска.
Дијагностичка хистероскопија[уреди | уреди извор]
Ова врста прегледа траје неколико минута и ради се амбулантно, у краткотрајној анестезији. Има за циљ:[2]
- Испитивање узрока неплодности, због понављања спонтаних побачаја,
- Откривања узрока правилних и обилних менструалних крварења у перименопаузи и постменопаузи
- Контролу слузокоже материце код жена које узимају лек због карцинома дојке.
- Узорковање ткива слузокоже материце како би се спровела хистопатолошка анализа.
Интервентна (терапеутска) хистероскопија[уреди | уреди извор]
Ова терапеутска метода изводи се како би се оперативно лечио поремећај или болест унутар шупљине материце. Обично се ради у општој анестезији, али може и у краткотрајној локалној, зависно од дужине трајања планираног захвата. Наиме после визуелним прегледом обављене инспекције цервикалног канала, шупљине материце, утериних ушћа јајовода, могуће је инструментима специјално адаптираним, за ову врсту интервенције,[3] извршити и интервенције у које спадају:[4]
- Спаљивање слузокоже материце
- Одстрањивање полипа и миома који се налазе у шупљини материце
- Уклањање преграде или прираслица у материци
- Одстрањивање спирале која се не може уклонити на уобичајен начин.
- биопсија суспектних места слузокоже,
Хистероскопија - галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Грлић материце -
Десни остијум -
Матерична шупљина -
Леви остијум
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Di Spiezio Sardo A, Mazzon I, Bramante S, Bettocchi S, Bifulco G, Guida M, Nappi C (2008). Hysteroscopic myomectomy: a comprehensive review of surgical techniques. Hum Reprod Update. 14 (2): 101–19.
- ^ „Dijagnostička histeroskopija”. Humanitas.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.
- ^ Papadopoulos NP, Magos A. (2007). First-generation endometrial ablation: roller-ball vs loop vs laser. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 21 (6): 915–29.
- ^ „Operativna (interventna) histeroskopija | Bel Medic”. Acibadem Bel Medic (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
